Za Srebrenicu odgovorne paravojske
General Ratko Mladić je tokom svih 16 godina, koliko se skrivao od potere Haškog tribunala, u svom novčaniku čuvao 12 vlasi kose svoje mrtve kćerke Ane, a kada je uhapšen prvo što je uradio bilo je da zavetuje svog sina Darka da se te vlasi čuvaju sve dok traje loza Mladića!
Ovo je samo jedan od interesantnih detalja koje je nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske otkrio na saslušanju istražnom sudiji u Beogradu, a za vikend su obelodanili pojedini beogradski mediji bliski vlastima u Srbiji.
Krajnje nepovezan, na trenutke tragikomičan, dijalog između Mladića i sudije pokazuje da je general očigledno teško bolestan. Ipak, delovi razgovora pokazuju da je svestan da je u Hagu optužen za ratne zločine, međutim on je izrazio želju da mu se suđenje održi u Srbiji.
- Ne priznajem haški Tribunal i neka oni sude sebi. Želeo bih da mi se sudi ovde, pred našim sudovima, i da dolaze ovi iz Haga koji god hoće. Volio bih da mi sudi ovaj što sudi Šešelju, ali ne i oni što sede levo i desno od njega - kazao je Mladić, mešajući ko je od sudija iz koje države, ali pokazujući ne samo da je verno pratio suđenja Vojislava Šešelja već i da ima simpatije prema predsedavajućem Sudskog veća Žan-Klod Antonetiju.
Mladićevo saslušanje pred istražnim sudijom faktički nije otišlo dalje od pokušaja uzimanja osnovnih biografskih podataka, jer je general često gubio tok misli, pa je odgovarao i na pitanja koja niko nije postavio. Najzanimljivije je ono vezano za najozbiljniju tačku optužnice za koju je optužen.
- U Srebrenici nisam počinio nikakav zločin, već su za to odgovorne razne paravojske i parapolicije. Srebrenica nije moje delo. Ja sam muslimanima koje sam zatekao tamo predložio da nastave da žive u Republici Srpskoj, ali oni nisu hteli, već su hteli da idu u Federaciju. Dao sam im pošteno da idu autobusima kao ljudi, a ne sa taljigama i traktorima kao Krajišnici - kazao je Mladić i dodao da će mu ključni svedoci da nije počinio zločin u Srebrenici biti pripadnici holandskog bataljona iz tadašnjeg Unprofora.
- Tražiću da svi oni budu svedoci, masi njih ne znam imena, jer su bili prisutni šta sam ja radio u Srebrenici, sve je snimala i kamera - kazao je Mladić, ali na ovu temu više nije ništa rekao već mu je misao odlutala na period kada je igrao ping-pong.
Mladićev advokat Miloš Šaljić kaže da nije video ove transkripte, ali ako su autentični onda mogu poslužiti kao valjan dokaz da je njegov klijent jako teško bolestan čovek.
- Iskaz koji je Mladić dao istražnom sudiji nema nikakvu vrednost i verovatno je odmah arhiviran kao dokaz da je sud radio svoj posao. Međutim, postavlja se pitanje na koji način je dospeo u javnost. Očigledno, kao i neke fotografije Mladića, koje su stražari pravili a zatim prodavali strancima. Uvek ima nekoga ko želi da zaradi na tuđoj nesreći - naglašava Šaljić.
Psiholog Žarko Trebješanin je, analizirajući prvo pojavljivanje Mladića u Haškom tribunalu, ocenio da je reč o čoveku kome su "godine skrivanja ostavile traga".
- Osim što je vidno mršaviji i otežano govori, Mladić tek podseća na ratnog generala sa snimaka koje smo godinama gledali. Verujem da je u sudnici pokušao da sačuva dostojanstvo. To se vidi u tome kad kaže: "Ja sam general Ratko Mladić" i što je povređen time što ga pridržavaju i vode pod ruku, već želi da hoda sam. Ali, takođe se vidi i da sa teškoćama prati ovo suđenje - smatra Trebješanin.
Suđenje tek dogodine?Tomislav Višnjić, jedan od advokata koji su u Hagu branili generale Krstića, Ojdanića i Lukića, ocenjuje da suđenje Mladiću najverovatnije neće početi u narednih godinu dana.
|
Rodila me majka, ako joj je verovati
Sudija: Evo, sedite, dobili ste stolicu.
Mladić: Je li ozvučena?
Sudija: Nije ozvučena stolica, gospodine Mladiću. Evo vode.
Mladić: Samo nemoj u plastici. Mogu li ja dobiti, sudija?
Sudija: Šta? Hoćete mikrofon samo da uključite, pošto ste rekli da snimamo.
Mladić: Mogu li dobiti staklenu čašu?
Sudija: Staklenu čašu?
Mladić: Da mi naspe policajac malo vode, neću da sečem vene.
Sudija: Sad ćemo da nađemo, Irina, molim vas, zamolite za čašu. Nećemo vam mi dati da sečete vene. Ovi momci iza vas su ipak brži od vas.
Mladić: Vojska me je zvala u toku rata "šefe", i u miru kad sam bio komandant brigade i puka u ovome Ohridu, puka 164. a 39. brigade u Štipu, zatvarao sam za Jugoslaviju bregalnički pravac.
Sudija: Je li sad imate neki nadimak?
Mladić: Ne.
Sudija: Dobro.
Mladić: Ne volim nadimke.
Sudija: Kažite mi gde ste rođeni, da ispravimo onu grešku na koju ste vi skrenuli pažnju.
Mladić: Ako je verovati mojoj majci, ona me je rodila.
Sudija: Gde?
Mladić: Rodila me je u mojoj rođenoj kući.
Sudija: A mesto?
Mladić: Koju je pravio moj đed. Rodila me majka Stana, devojačko Lalović, iz sela Kuta, to je selo do sela gde sam ja rođen.
