Hod po trnju starih štediša
Čak 7.000 građana prijavilo je potraživanja po osnovu stare devizne štednje koja je do 27. aprila 1992. godine položena u srpskim bankama u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj i Srbiji.
Reč je o deviznoj štednji građana sa prostora nekadašnje Jugoslavije, položenoj kod banaka čije je sedište bilo u SR Srbiji, a filijale u drugim bivšim republikama SFRJ. Ukupan dug iznosi 310 miliona evra koji su uglavnom bili deponovani u Investbanci i Jugobanci. Obe banke su pre 16 godina otišle pod stečaj, dok su zgrade njenih filijala danas u različitim ulogama. Tako je, na primer zgrada filijale Invest banke u Sarajevu sada Centralna banka BiH, a na Cetinju Ministarstvo kulture Crne Gore.
Građani koji potražuju ovu štednju dužni su da pribave dokument koji dokazuje da nisu podizali
Dug stanovnika Srbije
(u evrima)
2006 400
2011. 800
2016. 940
2018. 1.160
svoj novac u susednim Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Republici Srpskoj. Ovaj dokument je neophodan i mora se podneti Ministarstvu finansija Srbije da bi oštećeni građani došli do svog novca. Međutim, štediše teško dolaze do ovog papira, jer u Hrvatskoj ne postoji volja za saradnjom, dok je u Bosni i Hercegovini više reč o birokratskoj nemarnosti.
Hrvati su posao pribavljanja ovog dokumenta sa ministarstva prebacili na banke. U BiH je mnogo zamršenija procedura jer se na zakazivanje sastanka kod nadležnih i dobijanje papira čeka nekoliko nedelja.
Stoga u Srbiji zaključuju da Hrvatska i BiH koče proceduru, a nezvanično se ističe da im je "najlakše da napišu da niko ništa nije dobio nazad", jer Srbija isplaćuje štediše. Međutim neretko se desi da sami građani priznaju da su delimično namireni, što koči celu proceduru.
Da podsetimo, građani Srbije i bivših republika koji su imali štednju u bankama sa sedištem na teritoriji novostvorenih država, veoma brzo su dobili svoj novac. Ali stvari nisu išle tako lako kada je reč o štedišama koji su imali račune u filijalama banaka čije su matice bile u drugim republikama, u kojima nisu živeli.
Srbija je tek posle odluke Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu 2014. godine i upozorenja Saveta Evrope rešila da isplati ove štediše. Isplata je trebalo da počne u avgustu ove godine, ali je zbog nemogućnosti pribavljanja dokumentacije rok pomeran za godinu dana.
Među oštećenim građanima najviše je izbeglih i prognanih iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Oni su u tim republikama zasnovali prava na štednju, u filijalama srpskih banaka. Nažalost, zbog ratnog sukoba većina papira je uništena.
Srbija će emitovati obveznice koje će štediše moći da naplate, i to u periodu od 31. avgusta 2019. godine do 28. februara 2024. godine u deset jednakih rata.
Otimačina na sve strane
I same srpske banke u stečaju, kod kojih je položen novac koji se sada potražuje, u velikim su problemima da dođu do svoje imovine. Zbog toga poverioci uključujući i štediše nisu mogli da budu namireni u stečajnom postupku. Tako su, na primer, oko 200 miliona evra teški tužbeni zahtevi Jugobanke u stečaju prema hrvatskoj državi i firmama. Ova srpska banka sporove u Hrvatskoj od kojih se šest odnose na nekretnine u Rijeci, Splitu, Zagrebu, Podravskoj Slatini, na Krku i na Hvaru. Ukupna vrednost tužbenih zahteva samo po tom osnovu je oko 38 miliona evra.
Sirotinja tone u dugove
Ukupan dug stanovništva Srbije prema bankama je 8,13 milijardi evra. U proseku svaki građanin duguje bankama 1.161 evro.
Zaduženost stanovništva raste, a prihodi opadaju. Međutim, teško je poverovati da će Srbija slediti primer Hrvatske koja je otpisala dugove za više od 150.000 građana s blokadom računa koji su državi i javnim preduzećima, uglavnom komunalnim, dugovali do 10.000 kuna (oko 1.360 evra) i kamate.
Najviše potraživanja u BiH
Najveći broj prijava građana odnosi se na potraživanja u BiH prema Invest banci, a u Hrvatskoj prema Jugobanci.
BiH 3.000
RS 1540
Srbija 1.190
Hrvatska 980
