Hoće li nam ikad svanuti!?
Svojom retorikom i ponašanjem čelni ljudi zemalja Zapadnog Balkana ovih dana obećavaju sve više posla, ekonomski prosperitet i brže reforme, a u stvari svojom međusobnom komunikacijom umesto da stabilizuju Balkan, oni ga, bojim se, sve brže vraćaju u devedesete godine prošlog veka.
Odnosi na relaciji Beograd-Zagreb skoro da nikada nisu bili gori, a otrovne strelice lete i iz BiH, zbog najavljenog referenduma Republike Srpske, kojeg izgleda ni srbijansko "ne" ne može da zaustavi.
I ponašanje Albanaca na Kosovu i Metohiji svedoči o ozbiljnom problemu u tamošnjem društvu, gde je, zbog demarkacije granice sa Kosovom, Crna Gora “na tapetu”.
U Makedoniji su raspisani Vanredni parlamentarni izbori koji će biti održani u decembru, iako su ove godine dva puta odlagani, u aprilu i junu, jer su opozicija i međunarodna zajednica smatrali da u Makedoniji nema uslova za fer izbore: da birački spisak nije pročišćen i da mediji ne izveštavaju fer i balansirano.
Plate u regionu
Prosečan Hrvat je u junu 2016. zaradio neto platu od 5.686 kuna ili 758 eva, što pokriva samo tri čevrtrine prosečne potrošačke korpe, teške oko 1.000 evra.
U Bosni i Hercegovini je prosečna junska neto zarada iznosila 837 KM, odnosno 428 evra, dok sindikalna potrošačka korpa staje oko 1.800 KM tj. 920 evra.
Makedonaci su u junu u proseku zarađivali 360 evra, dok im je za prosečnu potrošačku korpu bilo potrebno 525 evra.
Pročitajte još:
* "Beograd će i dalje pritiskati Republiku Srpsku"
* Ko o čemu, Kovač o Srbima: Srbija da zaustavi referendum u Srpskoj
Crnogorski zavod za statistiku, Monstat, prestao je ove godine da izračunava potrošačku korpu, pošto revidira strukturu artikala koji ulaze u nju, a prema poslednjem prošlogodišnjem podatku, ona je iznosila 810 evra. Preskupa je i za neto platu iz jula ove godine, koja je iznosila 501 evro.
U Srbiji je julska neto plata bila 46.280 dinara (oko 380 evra), a prosečna potrošačka korpa za juni je koštala 67.031 dinar (545 evra), koliko Vlada obećava prosečnu platu za iduću godinu.
O ekonomskim aktivnostima, stopi inflacije, javnom dugu i nezaposlenosti da i ne govorimo, jer su cifre za sve zemlje Zapadnog Balkana negativne, a privredni rast, kojeg do skora nije ni bilo, za sada se meri u malim procentima.
I kada se vratimo u život običnih građana i zaboravimo na “zapaljive” političke poruke i aktuelne društvene probeme, ostaju nam male plate, izneverena obećanja, nezaposlenost, korupcija i ambijent u kojem posrnule ekonomije ne mogu da računaju samo na nacionalni ponos.
