Balkanski tigar bez zuba
Za Srbiju je najvažnije da je fiskalna konsolidacija bila veoma uspešna, ali i dalje na polju strukturnih reformi ima nedovršenog posla, ocenio je šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva.
- Sve dok je agenda strukturnih reformi nedovršena Srbija neće biti spremna da iskoristi prednosti potencijalnog većeg rasta - rekao je Ndegva.
On je ukazao da reforme u Srbiji predugo traju, a kad se taj posao završi, koristi se vrlo brzo vide.
Rast BDP od 2012. do 2017.
* Makedonija 10,6%
* Rumunija 10,1%
* Crna Gora 9,6
* Mađarska 8,7%
* Albanija 6,4%
* BiH 5,5 %
* Bugarska 4,6%
* Srbija 1,5 %
* Hrvatska - 0,3%
- Ako vi taj posao ne završite, niko drugi neće. Samo uradite to! Pogledajte Mađarsku ili Rumuniju - rekao je Ndegva.
Sve vlasti u Srbiji poslednjih decenija se hvale "vrtoglavim", "impresivnim" privrednim rastom, a "lideri" u regionu smo po mnogo čemu, od avijacije do izvoza malina. Međutim, istina nije ni blizu tom ružičastom scenariju, a statistika je koliko precizan toliko i varljiv instrument pa se tako podaci mogu selektivno pokazati da bi se uobličila politička poruka.
Ali, Srbija nije nikakav lider ni u čemu osim u odlivu mozgova. Ona je jedna od pet najsiromašnijih zemalja Evrope, sa ogromnom nezaposlenoćšu, sivom zonom, stepenom korupcije, stravičnim gubitaškim javnim sektorom, komplikovanom birokratijom i prilično jadnom infrastrukturom.
Ekonomska nauka kaže da siromašnije zemlje brže rastu od bogatih jer je "od nule do jedan" rast sto odsto, ali Srbija i tu ima nesreću da i razvijeniji u ovom delu Evrope rastu brže od nje. Na primer, Mađarska ima BDP po glavi stanovnika od 14.000 dolara, a Srbija 6,200, a troškovi života su približno isti. To znači da prosečan Mađar živi tačno dva puta bolje od Srba. I da stvar bude gora, Mađarska je porasla za 8,7 odsto, a Srbija za procenat i po, navodi analiza Eurostata.
Kad se izmerimo sa komšijama, ne samo da nismo "ekonomski tigar", već pre, kako je to naveo svojevremeno dr Goran Radosavljević, bivši sekretar Ministarstva finansija, više smo "seoski dodž koji po čitav dan laje bez ikakvog dobrog razloga i bez nekih rezultata".
Sam nivo plata kao informacija ne znače ništa, jer se kvalitet života meri takozvanim partitetom kupovne moći. U najkraćem, nije važno kolika je nekome zarada, već šta za te pare može da kupi. Sa 1.000 evra se ne može živeti u Danskoj, u Srbiji može pristojno, a u Burkini Faso bi čovek s tom platom bio "car".
A to je i dalje istih 1.000 evra. I tu je Srbija nikakva kad se izmeri s komšijama jer ima najnižu kupovnu moć zarada od posmatranih zemalja prema njenoj visini. Veću kupovnu moć u jedinici valute od Srbije imaju čak i Albanija, Makedonija i Bugarska.
Fama o investicijama
Poslednjih godina prosečne direktne strane investicije u regionu iznosile su 247 evra po glavi stanovnika. Istovremeno Srbija ima svega 153 evra direktnih stranih ulaganja po glavi stanovnika. Veće investicije po glavi stanovnika imale su Mađarska (640 evra), Crna Gora (609 evra), Hrvatska (372 evra) i Albanija (273 evra).
