Srbija u ambisu
Srbija bi, ako njen godišnji rast bruto društvenog proizvoda bude tri odsto, mogla da sustigne Evropu tek za pola veka, pokazuje izveštaj Svetske banke, koja upravo toliki rast srpskog BDP-a prognozira i za ovu godinu. U idućoj će, veruju biti 3,5, dok bi 2020. mogao da dođe do četiri odsto.
Mereći dosadašnjim rezultatima, Srbija kaska za zemljama regiona, a i ispod je evropskog proseka. Najgora u regionu bila je 2016. sa raastom BDP-a od 1,9 odsto, ne računajući Makedoniju, koja je tada bila u ogromnoj političkoj krizi. Rast BDP od dva odsto u 2017. godini, koji za za jedan odsto bio ispod prognoziranog, u Vladi Srbije je opravdan elementarnim nepogodama, mrazom i sušom, mada su i komšijske zemlje pod istim klimatskim uslovima ostvarile i više nego duplo veći rast.
Prednjačila Crna Gora sa 4,2 odsto i Albanija sa 3,8 odsto, a čak je i Kosovo i Metohija, računajući odvojeno, ostvarilo 4,4 odsto ili skoro 2,5 puta više od Srbije. Prilično kaskamo i za susednom Rumunijom, koja je zabeležila 5,7 odsto i Slovenijom, čiji je rast BDP-a bio 4,7 procenata. To zaostajanje Srbije ekonomski stručnjaci obrazlažu nesređenim ekonomskim stanjem i pravnim haosom.
Ubedljivo poslednji
U periodu od 2013. do 2017. godine, najveći kumulativni rast ostvarila je Crna Gora 15,8 odsto, Makedonija 14,2 odsto, BiH 12,6 odsto, Albanija 11,2 dok je Srbija poslednja sa svega 6,3 odsto. Iza su bile samo zemlje pogođene krizom i ratom poput Makedonije i Ukrajine.
Mnogo je razloga za ovakvu situaciju, ukazuje ekonomiski ekspert Ljubomir Madžar, navodeći kao najveći, primitivan srpski politički sistem, nalik socijalizmu iz kojeg je Srbija jedva izašla.
- Mnogo toga nam ne valja. Živimo u jednopartijskom sistemu, jer se ponovo za važne funkcije u državi i preduzećima biraju pouzdani partijski ljudi, lojalni, a nestručni. Takođe, naši političari ne shvataju da nema dobre privrede bez jake domaće biznis podrške, kao što ne shvataju da ne odrađuju svoj posao, pa je domaća privreda sa loše zaštićenim ugovorima - nesigurna. Na našu privredu utiče i veliki pravni nered zbog kojeg ne dobijamo dobre ocene u inostranstvu - ukazuje Madžar za "Vesti" i ističe da je, uz svu samohvalu o dobrim rezultatima i ocenu kako smo "lider u regionu", Srbija sa Hrvatskom zauzima začelje po BDP-u u regionu.
Bez produktivnosti nema spasa
Formulu za dostizanje brzine ekonomskog rasta zemalja u okruženju saopštio je proteklih dana Ekonomski institut MAT.
Tokom poslednje petoletke Srbija je imala ukupni privredni rast od oko šest odsto, a susedna Rumunija je bila bolja gotovo petostruko, čak 25 odsto. Ostale države centralne i istočne Evrope bile na 15 odsto. Stojan Stamenković, koordinator istraživačkog programa MAT-a je rekao da srpski cilj mora da bude održiv visoki privredni rast koji je moguć samo ako bude oslonjen na rast produktivnosti.
Sa rastom od tri odsto, prema oceni ekonomiste Aleksandra Stevanovića, Srbija je među slabijim državama.
- Zašto nismo kao Rumunija? Zato što nije regulisano mnogo pitanja koja su zakočila privredu u daljem razvoju. Mora da se sredi stanje u sferi otpočinjanja biznisa za mala i srednja preduzeća da bi privrednici mogli da prave dugoročnije planove i da se stvori ambijent pravne sigurnosti. Bez toga ćemo teško biti uspešni - naveo je Stevanović za "Vesti".
On ističe da sadašnji BDP možda ne bi bio ni toliki, bez svetskih tokova.
- Nije ovakav BDP zasluga srpske vlasti, već činjenice da je svetska privreda na vrhuncu ekspanzivnog talasa - zaključio je Stevanović.
Da bi kroz 10 godina stigli prosečni dohodak po stanovniku regiona jugoistočne Evrope, godišnja stopa rasta BDP-a treba da bude minimum pet odsto, a da okolne zemlje ostvare privredni rast od tri odsto godišnje.
