Uništiće malog seljaka
Ovih dana srpske seljake obuzela je zebnja zbog najave zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta na 30 godina, jer se plaše da zbog nedostatka novca neće moći konkurisati za zemlju.
Strah poljoprivrednika od utakmice sa biznismenima i strancima je opravdan, jer je uslov za dobijanje zemlje dosta rigorozan. Naime onaj ko se upusti u trku mora da ima investicioni program koji mu je odobrila lokalna samouprava, koja u zakup daje 30 odsto državne zemlje.
Mnogo sitnih poseda
Podaci su naročito porazni kada se Srbija upoređuje sa komšijama, a naročito sa EU. Prosečna veličina poseda u Srbiji je 5,4 hektara, u Mađarskoj je osam, Bugarskoj 12, a prosek EU je 14 hektara.
A ulaganja moraju biti najmanje 3.000 evra po hektaru, od čega minimum ulaganja u prerađivačke kapacitete iznosi 500 evra po hektaru, odnosno najmanje 500.000 evra ukupne investicije u periodu od tri godine od dana početka ulaganja.
U prvoj godini mora biti realizovano najmanje 30 odsto investicije. Izuzetak su opštine koje imaju manje od 1.000 hektara poljoprivrednog zemljišta i u njima ukupan iznos investicija ne može biti manji od 500.000 evra.
Najveći vlasnik poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je država, sa oko 830.000 hektara. To je daleko više nego što imaju veliki zemljoposednici iz redova privatnika. A među njima se ističe njih nekoliko.
Trojica najvećih srpskih biznismena (Petar Matijević, Miodrag Kostić i Miroslav Mišković) u poljoprivredi poseduju više od 50.000 hektara zemlje u Srbiji. Još 20.000 hektara uzimaju u zakup.
