Uništiće malog seljaka
Strah poljoprivrednika od utakmice sa biznismenima i strancima je opravdan, jer je uslov za dobijanje zemlje dosta rigorozan. Naime onaj ko se upusti u trku mora da ima investicioni program koji mu je odobrila lokalna samouprava, koja u zakup daje 30 odsto državne zemlje.
Mnogo sitnih poseda
Podaci su naročito porazni kada se Srbija upoređuje sa komšijama, a naročito sa EU. Prosečna veličina poseda u Srbiji je 5,4 hektara, u Mađarskoj je osam, Bugarskoj 12, a prosek EU je 14 hektara.
A ulaganja moraju biti najmanje 3.000 evra po hektaru, od čega minimum ulaganja u prerađivačke kapacitete iznosi 500 evra po hektaru, odnosno najmanje 500.000 evra ukupne investicije u periodu od tri godine od dana početka ulaganja.
U prvoj godini mora biti realizovano najmanje 30 odsto investicije. Izuzetak su opštine koje imaju manje od 1.000 hektara poljoprivrednog zemljišta i u njima ukupan iznos investicija ne može biti manji od 500.000 evra.
Najveći vlasnik poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je država, sa oko 830.000 hektara. To je daleko više nego što imaju veliki zemljoposednici iz redova privatnika. A među njima se ističe njih nekoliko.
Trojica najvećih srpskih biznismena (Petar Matijević, Miodrag Kostić i Miroslav Mišković) u poljoprivredi poseduju više od 50.000 hektara zemlje u Srbiji. Još 20.000 hektara uzimaju u zakup.
