Seljaku gule i kožu s leđa!
Država Srbija je zbog neplaćenih doprinosa počela da oduzima seljacima zemlju, a prvi koji se ostao bez šest jutara je Ferenc Palašta, iz Bajmoka kod Subotice.
Ovaj bački paor imao je 19 jutara zemlje (10,83 hektara) i hrani sedmočlanu porodicu. Dugovi za neplaćene doprinose od 2005. godine narasli su na 12.000 evra, pa je Ferencu oduzeto šest jutara, odnosno 3,42 hektara. Samo u Bačkoj još dvadesetak paora čeka ista sudbina, a slična situacija je u celoj Srbiji.
Kamata velika kao dug
Koliko će seljaka oplakivati svoja imanja tek će se videti, jer su poreznici neumoljivi. Kiš Arpad, predsednik Udruženja seljaka Subotice, za "Vesti" objašnjava kako je paor Palašta ostao bez šest jutara.
- Problem je nastao 2005. godine, kada je uveden PDV, i otada nisu dostavljani kvaratalni čekovi da se doprinosi uplaćuju. Ferenc zapravo nije želeo da uplaćuje doprinose jer je smatrao da mu penzija od najviše 10.000 dinara (80 evra) u starosti neće značiti mnogo. Međutim, neko ga je verovatno iz seljačke zadruge prijavio za uplatu doprinosa. Budući da kvartalni čekovi nisu stizali, naš seljak Ferenc nije ni znao da nešto treba da plati, a dugovi su se gomilali - priča Arpad.
Osnovni dug mu je tako narastao na oko 6.000 evra, a sa kamatama na ogromnih 12.000 evra. Arpad kaže da je Palašta bio voljan da plati osnovni dug, ali da za kamatu jednostavno nije imao.
- Sad pokušava da sakupi novac, ali bojim se da je oduzeta zemlja otišla u nepovrat - kaže Arpad.
Otišao i ženin hektar
Da tuga bude veća, vrednost oduzete zemlje je znatno premašila dugovanja. Naime, prema Arpadovim rečima, jutro u Bajmoku košta od 4.000 do 4.500 evra, što znači da je vrednost oduzete zemlje oko 24.000 evra.
- Nije pošteno, ali poreznici imaju neku svoju poresku osnovicu po kojoj određuju vrednost zemlje - kaže Arpad.
Poljoprivredni stručnjak Branislav Gulan kaže da ne samo što je Palašta ostao bez šest jutara zemlje, nego je ista sudbina zadesila i njegovu suprugu koja je na svoje ime imala samo hektar.
- Dugovi su enormni, ali kako isti iznos za doprinose može da plaća seljak koji ima dva hektara i onaj koji ima hiljadu hektara zemlje? Seljaci su u bezizlaznoj situaciji jer se slobodnim uvozom hrane poljoprivreda dodatno uništava. Nekada je 330.000 stočara plaćalo doprinose, ali sad više ne, jer je uništeno stočarstvo. Najbolji pokazatelj koliko je loše jeste to što imamo 200.000 praznih kuća. Devedesetih godina smo izvozili iz Srbije 30.000 tona mesa, dok je lane izvezeno samo 400 tona bejbi bifa. Može li gore od toga? - kaže Gulan za "Vesti".
Konji opet vuku rala
U Vojvodini ima oko 1,7 miliona hektara obradive zemlje, većinom u sitnom posedu. Od toga je tranzicijom u privatne ruke prešlo oko 350.000, a na raspolaganju je otprilike još toliko. Zemlja kombinata je prodavana u komadu, od 800 hektara pa naviše, i seljaci nisu mogli da je kupuju.
Seljaci nemaju pristup novcu za finansiranje proizvodnje. Usled toga, na srpskom hektaru sitan posednik dobije do 4,7 tona pšenice, a u irskim pustarama 11 do 13,5.
Na velikim posedima ima posla za mnogo manje ljudi nego na krupnim sa savremenom mehanizacijom, navodnjavanjem i đubrenjem. Usled toga, posle tri veka useljavanja stanovništvo se iseljava iz Vojvodine, manjim delom u srpske gradove u kojima nema posla, a većim u inostranstvo.
Sunovrat seljaka u korist tajkuna pratila je propast moćnih industrijskih preduzeća kao što su IMT, IMR i Zmaj. Naime, propali sitni posedi nisu više mogli da akumuliraju sredstva za kupovinu tih manjih traktora ili kombajna.
Na poljoprivednom sajmu u Novom Sadu sada dominiraju američki kombajni vredni i po 250.000 evra, namenjeni krupnim zemljoposednicima. U isto vreme, autor ovog teksta prvi put za 45 godina života video je u rodnom Sremu kako konj vuče ralo.
Ceo vek za penziju
Po Zakonu o PIO, bez obzira na veličinu poseda paori za doprinose moraju da plate oko 100.000 dinara godišnje (806 evra), koliko i tajkuni, a najvećim dužnicima već su uručena rešenja o prinudnoj naplati.
Tako seljak za 40 godina rada mora da uplati doprinose od 32.240 evra. Da bi kroz penziju povratio taj novac, mora da živi još 32 godine. Prosečni životni vek u Srbiji je 75 godina.
Ispraznili sela i torove
Naši paori bore se sa problemima nestašice novca, kao i niskih otkupnih cena, kaže poznati agroekonomista Milan Prostran.
- Česte promene agrarne politike doprinele su da poljoprivreda postane veoma nestabilna. To ne čudi jer je u poslednjih 15 godina promenjeno čak 13 ministara poljoprivrede, a sa svakim se menjala i agrarna politika. EU agrarnu politiku planira najmanje šest godina unapred i za poljoprivrednike izdvajaju oko 36 odsto iz budžeta - kaže Prostran.
Kod nas se za poljoprivredu izdvaja manje od pet odsto budžeta, koliki je zakonski minimum.
- Na ozbiljni razvoj poljoprivrede možemo da računamo tek kada dostignemo nivo 10 odsto učešća agrara u ukupnom budžetu Srbije - kategoričan je Prostran.
Naš seljak nema početni kapital da uradi bilo kakav ozbiljniji projekat i konkuriše za novac.
- Ako budemo čekali novac iz Brisela, brzo ćemo dobiti još pustija sela i torove, jer ovde vlasti zagorčavaju život seljacima. Jedne godine subvencionišu se pojedinačni usevi po prinosu, a već sledeće godine po hektaru. S vremena na vreme podstiče se stočarstvo, pa onda biljna proizvodnja, zatim se daju kamate, pa se odvoji malo para za investicije... Poljoprivredi je potreban period stabilne agrarne politike od barem pet godina - kaže Prostran
Opraštaju bogatašima, kažnjavaju paore
Svetozar - Cveta Murgaški, predsednik udruženja poljoprivrednika i stočara, u izjavi za "Vesti" kaže da ni eventualni otpis dugova nije pošteno rešenje.
- U tom slučaju oprostili bi i onima koji imaju 1.000 jutara zemlje, a nisu hteli da plaćaju porez. Tako su sada u istom položaju, recimo, zemljoposednik Petar Matijević i seljak sa dva hektara - priča Cveta, koji u Čeneju kod Novog Sada ima 13,5 jutara.
On jadikuje da je prosečna penzija poljoprivrednika oko 10.500 dinara (84 evra), što je manje i od socijalnih primanja.
- Svaki ministar voli da se slika sa krupnim veleposednicima, a niko ne haje za malog paora. Mi ne možemo ni kredite da dobijemo, jer nema ko za nas da garantuje, a veliki časom dobiju zajam - kuka Cveta.
Prema poslednjim podacima, za neplaćene doprinose seljaci bez kamata državi duguju 90,8 miliona dinara (oko 700.000 evra), a poreznici su zbog toga samo tokom prošle godine doneli 31 rešenje o prinudnoj naplati poreza.
Tajkuni bogatiji od grofova
Rezultat tranzicije je da u Vojvodini sada gazduju najmanje četvorica zemljoposednika koji imaju veća imanja nego najbogatiji feudalci u vreme Austrougarske.
Podaci Zadružnog saveza Vojvodine i iz berzanskog prospekta ukazuju da je Miroslav Mišković sa više od 25.000 hektara prvi na listi. Miodrag Kostić i njegova majka Roksanda zaposeli su skoro 30.000 hektara. Petar Matijević nedavno je rekao da poseduje 23.000 hektara i drži u zakupu još 10.000 hektara državne zemlje. Tu je još Đorđije Nicović koji se procenjuje na do 20.000 hektara.
Pred Prvi svetski rat najveći zemljoposednik na prostoru Južne Ugarske, koja je obuhvatala i Vojvodinu, bio je grof Andrija Čekonjić sa 18.500 hektara. Čekonjić je uglavnom kupovao peščare i ritove i kultivisao ih u obradivu zemlju. Za njim su sledili iločki knezovi Odeskalki sa oko 14.500 hektara. Porodice Dunđerski, Kotek i Fernbah posedovale su zajedno oko 11.200 hektara plodne zemlje, što nije ni polovina onoga što danas ima svaki tajkun.
Austrougarsko plemstvo ostalo je bez krupnih poseda agrarnom reformom koju je sprovela Kraljevina SHS do 1921. Koliko je ta reforma bila efikasna govori podatak da je posle Drugog svetskog rata FNRJ oduzela oko 480.000 hektara, od toga 80 odsto od Nemaca, a tek ostatak od takozvanih kulaka sa srednjim posedom.
