Šta će biti s Balkanom posle novog "Turskog toka"?
Drugi krak "Turskog toka" namenjen je pre svega Bugarskoj i Turskoj, a manje količine će ići Rumuniji, Moldaviji i Makedoniji.
Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan potpisali su u ponedeljak međuvladin sporazum o realizaciji projekta "Turski tok". Predviđa se izgradnja dva kraka gasovoda.
Prvi krak predstavlja direktan podvodni transport gasa do Turske. Radi se o transportu onih 15 milijardi kubnih metara gasa koje Turska danas dobija preko Ukrajine. Sa drugim krakom, koji bi trabalo ruski gas da transportuje do nekih zemalja južne Evrope (pre svega do Grčke i Bugarske), nije sve bilo tako jasno iz različitih razloga, pišu ruski portali.
Kao prvo, Evropska unija nije zasad ništa precizirala o mogućim varijantama gasovoda na svojoj teritoriji. Kao drugo, produžetak gasovoda iz Bugarske dalje u Evropu je sa formalno-ekonomske tačke gledišta opravdan, ako se ostave po strani politički faktori i regulativa EU. Kao treće, ulazak u EU preko Turske stvoriće novu tranzitnu zemlju.
Iako nije još sve rešeno, drugi krak je i dalje u planu. A oba kraka bi trebalo da budu aktivirana do kraja 2019. godine, kada ističe tranzitni ugovor sa Ukrajinom. Drugi krak je namenjen pre svega Bugarskoj i Turskoj, nešto malo gasa će ići Rumuniji, Moldaviji i Makedoniji.
To će ukupno biti 6 milijardi kubnih metara gasa. Ostaje nerešeno pitanje preostalih 9 milijardi kubnih metara, s obzirom da će ukupan kapacitet drugog kraka biti 15 milijardi.
Tu postoji mogućnost da se gas dalje transportuje u Italiju, ali to ponovo zavisi od uslova Evropske unije. U svakom slučaju, izgradnjom Turskog toka, Ukrajina će izgubiti status tranzitne zemlje ne samo za gas za tursku, nego i za Bugarsku i Grčku.
