Isplati li se Srbiji ulazak u EU: Evropa melje neoprezne
Ukoliko Srbija uđe u Evropsku uniju prvo što je očekuje jeste recesija. Nijedna novopridošla zemlja nije ekonomski bezbedno ušla u zajednicu evropskih naroda pa neće nažalost ni Srbija, kaže u razgovoru za "Vesti" konsultant za razvoj investicija Mahmut Bušatlija.
Možete li da pojasnite zbog čega ćemo ako uđemo u EU upasti u recesiju?
- Sve dok smo u statusu kandidata za ulazak u EU mi usvajamo norme, ali ih ne primenjujemo. Kad konačno uđete u Evropsku uniju morate da primenjujete zakone koje ste usvojili. Prvo što vas očekuje to su ogromni troškovi, EU je skupa zabava, isisava novac samim ulaskom na zajedničko tržište. To se očitava na primeru svih novih članica, a mi najbolje vidimo na primeru Slovenije. Bojim se ako budemo radili onako kako sada radimo, da ćemo u EU proći kao bos po trnju.
Najlakše je kupiti nameštaj
- Problem je što je sadašnja vlast okružena ljudima, savetnicima koji takođe ne znaju da se bave suštinskim problemima. Jedan primer iz pravosuđa to najbolje ilustruje. Kada se nedavno postavilo pitanje kašnjenja reformi u pravosuđu, čelni ljudi ministarstva su odgovorili da su "sredili prostor gde se radi". Jedna stvar je kupiti nameštaj i srediti prostor, a sasvim druga je krenuti u reformu pravosuđa.
Koja je to greška Slovenije koje se moramo čuvati?
- Kada su ušli u EU 2004. godine imali su 84,1 odsto zadovoljenih kriterijuma koje zahteva ta zajednica. Za naredne četiri godine, Slovenci su imali rast od 0,3 odsto, dok je kompletna EU imala rast od 3,5 odsto. Znači Slovenija je nazadovala i iako formalno nije imala recesiju, ove brojke pokazuju da je zapravo "zaradila" recesiju. Loše su prošli jer nisu bili dovoljno pripremljeni za oštru tržišnu utakmicu koju im je servirala EU. U Hrvatskoj se takođe od ulaska u EU mnogo toga dogodilo i to uglavnom negativno. Usporen rast, veliki javni dug, ogroman budžetski deficit.
Šta Srbija treba da uradi?
- Ulazak u EU traži posvećenost i dugoročni plan razvoja. Ako hoćete u Evropu onda morate raditi što više na konkurentnosti. Opet se vraćam na primer Slovenije. U bivšoj Jugoslaviji to je bila industrijska zemlja, ali ulaskom u EU nije izdržala konkurenciju, pa je to sada zanatska zemlja. Hrvatska je morala da se odrekne gotovo polovine svoje industrije brodogradnje, jer je EU tako tražila, pa je jasno da Srbija mora što pre da zaštiti neke svoje proizvodne grane.
Koju granu mi moramo da zaštitimo?
- Mnoge evropske zemlje morale su da se odreknu gotovo 50 odsto svoje poljoprivredne proizvodnje, jer su to zahtevale stare članice. Tako su postale uvozno zavisne zemlje. Srbija mora da insistira na tome da se ne odriče nego da razvija poljoprivrednu proizvodnju, jer je to naša perspektiva. Veliki problem je i to što smo loše ispregovarali uslove oko prodaje zemljišta građanima EU. To je veliki problem, jer zemlja je jedini resurs, to bi moralo da bude zaštićeno.
Nažalost, nismo vični u pregovorima sa svetom?
- Nismo, jer nemamo kontinuitet u politici. Pa pogledajte samo slučaj "Koridora 10". Svaka vlada ima drugačiji pristup. Taj projekat se realno mogao završiti za tri do četiri godine, a mi ga "vučemo" 16 godina.
U kakvom smo ekonomskom stanju trenutno?
- Ne baš zavidnom, najblaže rečeno. Prema zvaničnim podacima od 2001. pa do 2011. godine u našu zemlju je ušlo 33 milijarde evra investicija (tu se računaju direktne investicije, portfolio, srednjeročni i dugoročni krediti). U isto vreme mi smo izgubili 800.000 radnih mesta. Ako tome dodamo još 150.000 do 200.000 ljudi koji rade u sivoj zoni, jasno je u kakvom smo položaju. Naš problem je što smo kao što se vidi u investicije uračunavali i kredite. Investicija nije kad uzmete kredit ili kad država daje nekome subvencije za radna mesta. Suština je da morate proizvoditi, a ne da se bavite "prodajom bankarskih usluga" kao što je to bivši ministar Mlađan Dinkić propagirao. Pa i jedna bogata Švajcarska više zarađuje od proizvodnje i prodaje čokolada, a nego od bankarskih provizija.
Pročitajte još:
* Finasijski stručnjaci: Ako Britanija napusti EU, u Srbiji je spas
* Evo šta Amerika očekuje od Srbije
Srbiju sve više napuštaju mladi i obrazovani ljudi. Koliko je to pogubno za zemlju?
- Gledajte, nekada je stara Jugoslavija imala jedan od najboljih visokoškolskih sistema u svetu. Pa podatak da smo krajem pedesetih godina bili peta zemlja na svetu koja je imala atomski reaktor u Vinči (posle SAD, tadašnjeg SSSR, Kanade i Francuske) govori mnogo. Bili smo jedna od retkih zemalja koja je bila u stanju da sagradi nadzvučni avion, a jugoslovenski tenk za pustinjske uslove bio je jedan od najcenjenijih u svetu. Danas imamo 24 milijarde evra duga i izvozimo ljude. I u bivšoj Jugoslaviji smo izvozili radnu snagu, ali pod potpuno drugačijim uslovima.
Kakvi su to bili uslovi?
- Ljudi su odlazili na biroe za zapošljavanje i aplicirali za odlazak u Nemačku, Švajcarsku, Austriju... Ljudi su odlazili i radili, ali su gradili u domovini. Gradili su kuće pokraj Beograda, u selima, ali i na moru. Naši stručnjaci su bili cenjeni pa smo po investicionoj izgradnji bili nadaleko poznati. Gradili smo po Bliskom istoku, Južnoj Americi, sagradili smo pola Paname.
Danas je situacija bitno drugačija?
- Apsolutno. Više nema naših firmi po belom svetu. A pogledajte samo ovaj domaći projekat Beograd na vodi. Na sva usta se priča kako će taj projekat uposliti 200.000 ljudi, što prosta računica demantuje. Ako gradite milion kvadrata treba vam 12.000 do 15.000 ljudi.
U čemu sadašnja vlast najviše greši?
- Vlast ne sme da smanjuje plate i penzije, jer time šteti i svome budžetu. Država zapravo i živi od toga (dobija i PDV i svakodnevnu potrošnju). To je loše i šteti svima. Pa, naša država se Memorandumom sa MMF obavezala više nego što je taj fond i tražio. Štednja može da se ostvari na drugi način, a ne da se smanjuju ionako skromne penzije. To je velika greška, jer se naši političari bave ekonomijom kao improvizacijom.
Vratio se pravoslavlju
* Mahmut Bušatlija rođen je 1946. godine u Sarajevu. Po obrazovanju je arhitekta, ali već decenijama radi kao savetnik za razvoj investicija.
* Radio je u Italiji, Južnoj Americi, Bliskom Istoku. Kaže da voli život i rad, a iskreno se nada da nikad neće završiti u penziji.
* Oženjen je i ponosni otac dve kćeri.
* Prema sopstvenim rečima, potomak je Ivana Crnojevića, kralja Zete iz 12. veka. Vratio se pravoslavlju pre dve godine, a SPC ga kao potomka Crnojevića smatra knezom.
