Isplate za preko 200.000 štediša

Još jedno "nasleđe" bivše Jugoslavije dobija epilog - Slovenija će konačno obeštetiti štediše Ljubljanske banke iz Hrvatske i BiH. Slovenački Fond za sukcesiju počeo je od 1. decembra da prima zahteve za verifikaciju neisplaćene stare devizne štednje ove, u SFRJ najpoznatije banke. Više od dve decenije i brojnih tužbi pred hrvatskim, bosanskim i međunarodnim sudovima bilo je potrebno da bi vlada u Ljubljani posle presude Evropskog suda za ljudska prava donela poseban zakon o obeštećenju štediša.

Reuters

Slovenija prima zahteve klijenata Ljubljanske banke iz BiH i Hrvatske

Iako je taj proces krenuo, prema najavama iz Slovenije, prve isplate štediša mogu očekivati tek polovinom iduće godine. Iznosi će biti uvećani za oko 40 odsto na ime kamate od 1992. godine.

Kako podneti zahtev

Zahtevi za isplatu mogu se podnositi sve do kraja 2017. godine. Uz zahtev je potrebno da se priloži kopija štedne knjižice ili ugovora o štednji, kopija ličnog dokumenta i broj računa uplativog u evrima u mestu gde podnosilac želi da mu se isplati novac. Zahteve koji se šalju poštom potrebno je overiti u slovenačkoj ambasadi ili u lokalnom sudu sa međunarodnom overom (apostile pečat). Zahtevi se mogu podneti iz bilo koje države gde se podnosilac nalazi i za to nije potrebno putovati u Sloveniju. Obrazac zahteva i uputstva za popunjavanje objavljeni su na internet stranici Fonda za sukcesiju Republike Slovenije www.srsn.si.

Javni poziv za verifikaciju slovenački fond je objavio u dnevnim listovima u Hrvatskoj i u BiH, ali nije u Srbiji iako se u njoj, po nekim procenama nalazi čak oko 10.000 štediša Ljubljanske banke, i to unutar izbegličkog korpusa.

I oni treba da se jave direktno, a ne da prepuste taj posao raznim mešetarima koji se u ovakvim prilikama pojavljuju kao posrednici.

Među hiljadama štediša iz Hrvatske je i vremešni Karlovčanin (podaci poznati autoru teksta) koji je u skromnom zavežljaju u izbegličkoj koloni 1995. u Beograd doneo i svoju štednu knjižicu.

Štedeo je kako bi devedesetih godina prošlog veka deci kupio stan, a danas, sve sa tom "njihovom" kamatom jedva bi mogao da kupi 10 kvadrata. Ne može da se otme utisku da se "čekalo da taj novac što više izgubi na vrednosti".

Ali, bolje išta nego ništa i bolje ikad nego nikad.

Jedan deo štediša nije više među živima. U takvim slučajevima zahteve za obeštećenje mogu da podnesu naslednici uz validno rešenje o nasleđivanju. Štediše koje su svoje depozite prenele na domaće banke ili su ih koristili u procesu privatizacije i otkupa stanova izuzeti su iz ovog procesa.

Slovenija je obezbedila 385 miliona evra za isplatu štediša iz Hrvatske (Glavne filijale Ljubljanske banke Zagreb) i Bosne i Hercegovine (Glavne filijale Ljubljanske banke Sarajevo). Kako procenjuju udruženja štediša Ljubljanske banke, isplate očekuje 130.000 ljudi iz Hrvatske i oko 100.000 štediša iz BiH.