"Želimo u EU, ali..."
Članstvo u EU za Srbiju ostaje jedan od najviših spoljnopolitičkih prioriteta, izjavio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić na Bledu.
On je dodao da je jačanje regionalne saradnje u svim segmentima jedno od ključnih sredstava na putu tog članstva.
Pročitajte još:
* Dačić: Evropo, zauzdaj Hrvate!
* Milanović: Ukoliko ne sprečimo referendum o izdvajanju Republike Srpske ...
Dačić je na panelu "Zapadni Balkan: da li je EU i dalje faktor privlačenja?" koji se održava u okviru Bledskog strateškog foruma, istakao i da smo do sada bili svedoci da perspektiva članstva daje snažan podstrek sveobuhvatnim reformama koje Srbija sprovodi, ali i podsticaj pomirenju i regionalnoj saradnji na Balkanu, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.
- Obećanje dato državama regiona Solunskim dokumentom, da će postati punopravne članice EU po ispunjenju uslova, uliva nadu da će naši napori da izgradimo demokratska društva i konkurentne ekonomije, u okviru šireg regiona opredeljenog za mir i stabilnost, biti prepoznati od strane EU - rekao je Dačić.
On je podsetio da su od 2003. godine, samo Slovenija i Hrvatska postale države članice, Srbija i Crna Gora su započele pristupne pregovore, koje Makedonija, iako već dugi niz godina kandidat za članstvo, još uvek nije započela.
Podsetio je i da Albanija, iako kandidat, nije otvorila pristupne pregovore, dok BiH ima status potencijalnog kandidata.
Politika uslovljavanja problem
Dačić je, međutim, naglasio da je entuzijazam za članstvo na strani država kandidata i potencijalnih kandidata i dalje značajno visok.
Prema njegovim rečima, opšta politička klima u kojoj se odvija proces proširenja EU za države Zapadnog Balkana je značajno drugačija i ne tako povoljna, jer EU, suočavajući se sa posledicama ekonomske i migracione krize, Bregzita i terorizmom, rizikuje da u očima javnosti, sopstvenih članica i kandidata, izgubi svoju privlačnost.
On je napomenuo i da se politika uslovljavanja neretko sprovodi bez dovoljno političkog razumevanja, čime se u javnosti država kandidata stvara utisak neravnopravnog odnosa, a postavljeni uslovi izgledaju kao "pokretna meta".
On je, međutim, poručio i da nismo idealisti, te da smo svesni da je EU danas, značajno drugačija, u političkom i ekonomskom smislu od one koja je kreirala Solunsku agendu.
