Slovenci otimaju srpske pare
Slovenija još nije počela da isplaćuje dugovanja po osnovu stare devizne štednje iz Ljubljanske banke, a po svemu sudeći, ova zemlja će učiniti sve da početak tog procesa odloži što je moguće više.
Iako je presuda Evropskog suda iz Strazbura sasvim jasna, Slovenci već godinu dana nisu uradili ništa da obeštete štediše, pre svega iz RS i FBiH, kojima se duguje oko 150 miliona evra. Iz Ljubljane je najavljeno da će 15. januara biti predstavljen akcioni plan za rešavanje ovog pitanja, ali stvari bi mogle dodatno da se zakomplikuju nakon najave slovenačkog premijera Mire Cerara da bi ova zemlja mogla podneti tužbe protiv država nastalih raspadom SFRJ u kojima je Ljubljanska banka imala svoja potraživanja koja nisu namirena.
Cerar je u utorak, nakon sastanka sa premijerom Hrvatske Zoranom Milanovićem, izjavio da su prema nekim analizama potraživanja ove banke verovatno veća od njenog duga prema svim štedišama.
Protivudar
Stručnjaci procenjuju da je na sceni očigledno protivudar Slovenije, koja će na svaki način pokušati da opstruiše provođenje presude iz Strazbura. Štediše u BiH još nisu izgubile strpljenje i čekaju 15. januar, da vide kakav će plan Slovenci predstaviti, nakon čega će odlučiti šta da preduzmu.
- Ako naši susedi možda ne priznaju te dugove, razmišljamo u upotrebi pravnog sredstva - dodao je Cerar.
U BiH, međutim, nema podataka o tome kolika su potraživanja Ljubljanske banke, a spekuliše se o cifri od oko 30 miliona evra, što je pet puta manje od duga prema štedišama u ovoj zemlji.
- Ta potraživanja nisu toliko velika i ne prelaze iznos od 30 miliona evra, za razliku od oko 150 miliona koliko potražuju naše štediše. Takođe, potraživanja ispred pravnih lica i država ne mogu se nikako prebijati ličnom imovinom građana - tvrdi predsednica upravnog odbora Udruženja za zaštitu deviznih štediša BiH Amila Omersoftić.
Ona pojašnjava i da su RS i FBiH zakonima o privatizaciji preuzeli dugove svojih preduzeća prema pravnim subjektima.
- Od 1997. godine sve zemlje su imale pravo, a posebno nakon 2004. godine i Sporazuma o sukcesiji, da potražuju dugove od pravnih subjekata. Moguće je da je u većini tih slučajeva došlo i do zastarevanja. Smatram da je Slovenija računala da neće morati da vraća štednju koja je privatna imovina, pa nije ni pokušavala doći do svoje imovine i zakasnila je da je naplati. Međutim, imala je apsolutno pravo da to reguliše - rekla je Omersoftićeva.
Najavljene tužbe
Agent BiH pred sudom u Strazburu Monika Mijić izjavila je da Slovenija jeste najavila neke tužbe, ali da njoj nije poznato protiv kojih firmi, ni za koliki iznos novca.
"Nemamo informacije ni da li su u pitanju zastareli predmet. Verovatno pokušavaju osigurati naplatu nekog iznosa, ali nejasno je kako misle to da izvedu", rekla je Mijićeva.
