Poslodavci, novi srpski bogovi
Od novog zakona o radu privremeno mogu da nas spasu samo novi izbori jer će u tom slučaju njegovo usvajanje biti odloženo. A opet, kad krene predizborna kampanja, sve staje. Troše se pare iz budžeta na propagandu stranaka, pa oni koji dođu na vlast preuzimaju veliku odgovornost na sebe.
Neće se završiti lepo, ubeđena je Ranka Savić, sindikalni vođa i jedna od retkih predsednica sindikata u Evropi. Na čelu je Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), pa iako se više od decenije bori za prava radnika, kaže da situacija s njihovim pravima nikad nije bila gora.
Najavljuje se da će novi zakon o radu biti poguban po radnike?
- Nije sve u tome šta piše na papiru, primena zakona je sporna. Neki ljudi na određeno rade po 10 ili 15 godina jer su poslodavci danas bogovi. Recimo, kad istekne ugovor, daju radniku otkaz, sačekaju tri dana i ponovo ga zaposle, ili ga jednostavno prebace na novo radno mesto. Najgora stvar je što je radnik u situaciji potpune potčinjenosti, stalno strepi da li će mu ugovor biti produžen, ne može da uzme kredit, ni da planira najbliskiju budućnost.
Šta o tome kažu radnici?
- Žale se da im otkaz neprestano stoji nad glavom i da zbog toga sve trpe, rade prekovremeno i ispunjavaju sve želje nadređenog ili poslodavca.
Šta vi mislite o novom zakonu o radu koji uskoro treba da se nađe pred poslanicima u Skupštini?
- Restriktivan je u svakom segmentu i loš za zaposlene, a situacija je već loša po pitanju radničkih prava. Usvajanjem zakona manje će se plaćati radniku kada je na bolovanju. Po sadašnjem zakonu, ako je neko odsutan s posla zbog bolesti, dobija 65 odsto od ukupne zarade u poslednja tri meseca. U zaradu su ulazili i topli obrok, regres i razni drugi dodaci. Po novom zakonu, procenat ostaje isti, ali će se obračunavati samo na osnovnu zaradu bez dodataka i to za poslednji mesec, tako da će to biti znatno manja suma novca.
Šta je sa otpremninama?
- Ranije je iznosila tri prosečne zarade, a po novom zakonu će biti dve. Ako bolje pogledate, svuda je zakidanje i sve je manje para koje sleduju radnicima. Mogućnost da poslodavac radniku da otkaz je olakšan, a otpremnina se računa samo kod poslednjeg poslodavca.
Znači, sadašnji Zakon o radu je bolji?
- Svi parametri naših istraživanja i rada pokazuju da ni on nije dobar, a stiže nam još gori. Otkaz po važećem zakonu nije bilo lako dati, ali je praksa iskrivila zakon, pa je od 2008. oko 350.000 ljudi ostalo bez posla. Osnovno je da donesemo zakon koji se apsolutno poštuje u praksi.
Sindikati su burno reagovali na donošenje novog zakona o radu, zašto?
- Zato što se uvek sve prelomi preko leđa radnika. Sve uštede država sprovodi ukidanjem radniku. Gde je tu pravda? Niko ne priča o zloupotrebama u javnim nabavkama, razvlačenju državne imovine, o lošim privatizacijama... Sistem uopšte ne funkcioniše, pa kad tresne kriza, onda svi mi treba da se solidarišemo s takvom državom. Onda im mi kažemo: Dosta je više! Dosta je više toga da kad ministri odluče da štede, štede na radnicima.
A trebalo bi?
- Šta je sa onima što su krali milione i otimali? Nije dovoljna kazna da ih strpaš u zatvor, već ono što nije njihovo i što su uzimali od poreskih obveznika moraju da vrate. Zato revolt radnika sve više raste. Postaje neizdrživo.
Koliko Srbija ima zaposlenih u javnom sektoru?
- Po poslednjem podatku. 700.00 ljudi, bili su iznenađeni i oni što su ih na državne jasle doveli da ih ima toliko.
A u proizvodnom sektoru?
- Oko 350.000, a možda i manje.
Znači. tako mali proizvodni sektor treba da izdržava toliki državni aparat?
- Da. Katastrofa.
Šta nas čeka?
- Ova godina će biti još gora jer će po našim procenama još 150.000 ljudi ostati bez posla. Predviđeno je budžetom za ovu godinu da će još 30.000 ljudi ostati bez posla. Povećan je PDV i sve je poskupelo već 1. januara. To će napraviti situaciju da minimum 8.000 ljudi ostane bez radnog mesta jer će se manje kupovati. Kad ostanu bez posla, ti ljudi odlaze na tržište rada, povećava se pritisak na socijalne fondove. Prošlu 2013. završili smo tako što nije bilo novih investicija.
Hoće li biti štrajkova?
- Bilo je i u ovoj godini puno štrajkova radnika, ali to se prećutkuje.
Nedavno je promenjen i Zakon o štrajku, pa će radnici koji štrajkuju i blokiraju puteve i pruge biti kažnjavani.
- Ne mislim da će to nešto promeniti. Kao što poslodavci nađu način da zaobiđu zakon, naći će i radnici.
Kako?
- Tako što štrajk može da se najavi u preduzeću, a u policiji može da se najavi javni skup. Neće moći da se spreči.
Koji deo Srbije ima najviše nezaposlenih?
- Ranije je to bio jug Srbije, ali se situacija svuda pogoršala, pa su po nezaposlenosti i ostali krajevi tu negde. Vojvodina, koja je ranije bila u boljem položaju, nažalost, polako po broju nezaposlenih sustiže jug zemlje. U koji god grad na jugu odete, sve je mrtvo, rade jedino policija, opština i bolnice i ništa se ne proizvodi.
Političari koji su sada na vlasti najavljuju reforme...
- Lepo je to, najavljujju se reforme na velika vrata, hapšenja, a u isto vreme državni revizor kaže da je upravo ova vlast napravila minus od 38 milijardi dinara zbog zloupotreba u javnim nabavkama. Čemu onda služe te priče? Kad čujem da ministri obećavaju da ćemo do boljeg života stići već krajem 2014. ili u 2015, pitam se da li misle da smo svi imbecili. Kako? Na osnovu čega nam to govore? Gde će se otvoriti nova radna mesta? Šta će biti sa ovima koji su već nezaposleni i novima koji će deliti njihovu sudbinu?
Šta kaže statistika?
- Svaki četvrti čovek mlađi od 30 godina u Srbiji je nezaposlen. Ta deca su završila fakultete, znaju po tri jezika, a niko im ne da šansu. Kad uđem u kancelariju, ne mogu da se odbranim od mejlova i ljudi koji mi dolaze na vrata. Tuga i žalost. Ne mogu da se leče, a boluju od opakih bolesti. Decu ne mogu da leče jer im poslodavac ne uplaćuje doprinose. Ne postoji država koja može da se razvije a da sve to ostavi tako.
Šta vam je rekao ministar Radulović?
- Kaže da će sve krenuti nabolje kada se promene sistemski zakoni. Volela bih da to potpiše, pa ako tako ne bude da preuzme na sebe moralnu i krivičnu odgovornost. Dosta je više bajki. Neka izađe s nekim parametrima. Neka kaže koliko će se nezaposlenost smanjiti kad se promeni Zakon o radu.
Bez zdravstvene knjižice
Šta zamerate ministrima?
- Niko ne kaže da neki novi zakon, ako je bolji, nećemo da podržimo. Ali ovo što država radi sa radnicima nije u redu. Njima država može da duguje, a ako oni ne plate, recimo struju ili neki drugi račun, na vrata im dolaze razni sekači i popisivači da seku struju i popisuju imovinu. Država je poslodavac preduzećima u restrukturiranju, a radnici tih firmi nemaju ni elementarno pravo da leče sebe, a ni svoju decu. Ne daju im ni zdravstvene knjižice. Dolaze kod nas po pomoć jer nekima su deca bolesna od teških bolesti ili moraju na dijalizu. Mrak mi padne na oči.
Borac za pravdu
Ranka Savić je prva žena koja se našla na čelu neke sindikalne organizacije. U Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata je od 1999, a za predsednicu ASNS izabrana je na drugom kongresu održanom 5. oktobra 2002. godine.
Rođena je 18. septembra 1958. u Visokom, u Bosni i Hercegovini. Pohađala je Sedmu beogradsku gimnaziju i još tada bila inicijator da njeno odeljenje ne postane član Saveza komunista samo zato što se to mora. Za to se, kako kaže, izborila. Završila je Pravni fakultet u Beogradu.
Postala narodni poslanik 2012, a izabrana je za člana skupštinskog odbora za rad, socijalnu politiku i smanjenje siromaštva, kao i za zamenika člana Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku. Tada je kazala da je ušla u parlament da bi se glas radnika negde čuo i da se "nada se da će nova vlada imati više sluha za obične ljude".
Srećno je udata, a suprug Miroslav velika joj je podrška. Smatra da je predodređena da bude borac za pravdu.
