Lečio tumor, dobio otkaz
Da li je Srbiji za sve kriv Zakon o radu kako se prema bolesnim radnicima ponaša država, a kako privatne firme, da li je državni aparat majka ili maćeha svojim građanima i da li je u Srbiji danas dozvoljeno biti bolestan i nemoćan, pokušale su da odgovore nedeljne "Vesti".
Otkaz usred bolovanja u poslednje vreme je kao grom iz vedra neba pogodio nekoliko zaposlenih u državnom sektoru, a takav potez, kažu pravnici s kojima su razgovarale "Vesti", nije deo nove regulative o radu, već uglavnom nezakoniti čin rukovodilaca.
Sindikalci ističu da direktori misle da su sedanjem u direktorsku fotelju postali svemogući, a iskustvo im govori da su prilikom bolovanja radnika humaniji privatni poslodavci od onih u javnom sektoru.
Trag priče da je teško bolesnom pacijentu koji leči tumor na onkologiji iz državne firme stigao otkaz, kao i da on nije jedina žrtva, odveo nas je do Komiteta pravnika za ljudska prava gde potvrđuju da im se poslednjih nedelja zbog ovakvog problema obratilo nekoliko službenika iz javnog sektora za pomoć. Direktor ove nevladine organizacije Milan Antonijević ističe da je reč o izuzecima (bar za sada), a ne uvreženoj praksi, a o imenima očajnih ljudi ne želi da govori radi zaštite njihovih prava.
- Zakon o radu predviđa mogućnost otkaza, ali samo ukoliko je radnik zloupotrebio pravo na bolovanje, što kod onih koji su nam se žalili očito nije slučaj, pošto imaju dokaze da su zaista bolesni - kaže Antonijević, dodajući da se pokazuje da u nezakonitim otkazima ima političke dimenzije.
Država bi, smatra on, trebalo da povede računa da se zbog nezakonitog ponašanja nekog direktora državi Srbiji, odnosno građanima koji pune njen budžet ne izbija novac iz džepa.
Dve nesreće
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić ogorčena je tim nemoralnim i necivilizacijskim ponašanjem pretpostavljenih.
- Ako je čovek zbog teške bubrežne bolesti na hemodijalizi, zar mu treba dati otkaz na tu nesreću i dokrajčiti ga? Očito se u javnim preduzećima ne biraju sredstva za davanje otkaza, dok pri tom imamo podatak da je u Železnicama Srbije, odseku za integralni transport, zaposleno 30 ljudi, iako je ta firma u velikim problemima i teškoj dubiozi - kaže Savić, dodajući da su privatni poslodavci savesniji.
- Ako sud dokaže da je radnik u pravu i da je bolestan dobio otkaz, izgubljeno mu se mora nadoknaditi, ali štetu ne trpi preduzeće i neodgovorni čelnik koji je otpustio radnika usred bolovanja, već to nadoknađuje država, zbog čega bi takav direktor morao da snosi odgovornost - objasnio je Antonijević.
Sporovi zbog gluposti
Zbog nezakonitog otkaza koji je direktor smederevske gimnazije Milutin Vučković dao profesoru, po pravosnažnoj presudi Gradu Smederevu na naplatu je stiglo 50.000 evra. Gradonačelnica Jasna Avramović kaže za "Vesti" da to nije i jedini slučaj, a grad je između ostalog morao da nadoknadi i osam miliona dinara zaposlenom u Osnovnoj školi "Dositej Obradović" na ime sudskih i troškova advokata, zaostalih plata i kamata.
Tako sada Smederevo plaća račune koje su direktori napravili nezakonitim otkazima. Gradonačelnica smatra da otkazima bez osnova direktor drži ostale radnike u strahu, a kolika se šteta i nepravda time nanosi zaposlenom dovoljno govori slučaj sekretara jedne škole koji je proces dobio pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
- Naš budžet je projektovan, a ovo su neplanirani i nisu mali troškovi. To nas stavlja u šah-mat poziciju jer se smanjuje budžet za druge škole i njihov razvoj, a šteti lokalnoj samoupravi, državi i građanima - kaže gradonačelnica.
Zbog više propusta u radu ovaj direktor gimnazije razrešen je dužnosti tek pre nekoliko dana, a da nikakvu materijalnu odgovornost ne snosi zbog troškova koji su pali na grad!
Za onoga ko nezakonito daje otkaz bolesniku postoji, prema rečima beogradskog advokata Slobodana Protića, krivično delo zloupotrebe prava iz radnog odnosa.
- Radnik na bolovanju je zaštićen zakonom i ne može mu se u tom periodu dati otkaz, pa ga u tim situacijama sud vraća na posao - kazao je Protić i dodao da otkaz usred bolovanja ne treba da čudi jer se sporovi vode zbog raznih gluposti. Oštećenom radniku se nadoknađuje i zarada i doprinos, pa bi država trebalo da povede računa o rukovodiocima koji povlače te nezakonite poteze.
Partijac na položaju
Advokat iz Zrenjanina Đorđe Protić ističe da i prethodni Zakon o radu, ali i njegove izmene i dopune iz 2014. izričito propisuju da se prilikom privremene sprečenosti za rad ne može radniku dati otkaz. Njegovo iskustvo govori da ovakvo otpuštanje nije retkost.
- Generalno je srpska praksa da sud utvrdi nepravilnosti u davanju otkaza, mada ima i situacija kada zaposleni pokušavaju da zloupotrebe prava i mogućnosti. Poslodavac koji nije postupao po zakonu, ugrozio je pravo zaposlenog. Tada se nalaže povratak radnika na posao, a ukoliko oštećeni to ne želi, isplaćuje mu se 18 zarada - objašnjava ovaj advokat.
Inspekcija i sud
- Imali smo slučajeve kad neko ko je po ugovoru zaposlen na određeno vreme izvodi manevar i uzima bolovanje pre datuma isticanja ugovora da bi produžio rad. Slučaj otkaza stalno zaposlenog koji ima dokaze da je na opravdanom bolovanju rešavaju inspekcija rada i sud - tumači Željko Veselinović.
Otkaz nekom ko je na bolovanju ne iznenađuje lidera sindikata Sloga Željka Veselinovića, iako zakon rukovodiocu ne daje ovakvo pravo.
- Ne čudi me, jer neki dođu na direktorsko mesto, pa misle da mogu da rade šta hoće, a onda promene firmu misleći da ih neće potkačiti odgovornost za proces koji oštećeni radnik povede na sudu - ističe Veselinović.
- Armija partijskih činovnika čeka na posao u javnim i državnim preduzećima, pa izgleda partijci na položaju prazne mesta da bi zaposlili stranačke ljude, rođake, kumove... Izgleda da ćemo se ubuduće sve češće suočavati s nezakonitim otkazima - zaključio je lider Sloge.
Neverovatna, ali istinito, prema rečima političkog sociologa Zorana Stojiljkovića, poslednjih godina bolovanje zloupotrebljavaju upravo direktori u javnom sektoru.
- Nekada su radnici masovno išli na bolovanje da bi odradili drugi posao ili poljoprivredne radove, ali dolaskom liberalnog kapitalizma, pa ekonomske krize, a naročito s najavom otpuštanja, bolovanje je izuzetak, a ne pravilo. Zaposleni u javnom sektoru ne idu na bolovanje čak ni kada to njihovo zdravstveno stanje izričito zahteva. Kod direktora uglavnom postavljenih po partijskoj liniji je obrnuto i koriste bolovanje bez osnova, recimo ako znaju da će im prestati radni odnos usled penzije ili prelaska na novu dužnost. Uz to koriste i pravo od plaćenih šest meseci po prestanku radnog odnosa jer kao partijski miljenici prethodne vlasti znaju da će ih nova vlast zameniti - objašnjava ovaj profesor Fakulteta političkih nauka koji je i funkcioner Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost.
- Ako uprava firme ide tako daleko da ne utvrđuje da li je nešto radni prekršaj, onda u javnom sektoru misle da mogu da rade šta hoće ne plašeći se ni sindikata, ni inspekcije, niti suda.
Tužba uz dokaze
- Zaposleni u slučaju bolesti, u skladu sa Zakonom o radu, kolektivnim i ugovorom o radu, ima prava i obaveze. Poslodavac mu može dati veća prava od propisanih zakonom, ali nikako manja. Radnici treba da znaju da ako moraju na bolovanje, dužni su da u roku od tri dana predaju izveštaj lekara o privremenoj nesposobnosti za rad - ukazuje na obavezu radnika advokat Đorđe Protić i dodaje da neko ko smatra da mu je otkaz nezakonito uručen ima pravo da u roku od 60 dana podnese tužbu sudu sa dokazima o bolesti.
