Računi još veći zbog bankarskih provizija

Bankari zaračunavaju građanima debele provizije prilikom plaćanja struje, telefona, infostana... na šalteru. U bankama minimalno uzimaju 150, a maksimalno 10.000 dinara. Elektronsko plaćanje najpovoljnije

Vreme je opšte besparice i veoma je bitno na čijem šalteru se plaćaju mesečni računi da bi nam u džepu ostala koja stotka više. Građani, tako, u širokom luku zaobilaze banke koje bezobzirno zaračunavaju visoke provizije na uplate. A nije svejedno da li se račun za struju plaća bez ijednog dodatnog dinara, ili uz tarifu od 150 dinara, koliko zaračunavaju neke banke.

Bankari zaračunavaju građanima debele provizije prilikom plaćanja struje, telefona, infostana... na šalteru - minimalno uzimaju 150, a maksimalno 10.000 dinara

 

Nije retkost ni da vas službenica u preskupim bankama uputi na konkurentski šalter gde ćete uštedeti i polovinu novca, što je slučaj kod računa sa malim iznosima.

Najjeftinije i najkomotnije je plaćanje putem interneta: većina banaka ne naplaćuje dodatne provizije ili zaračunava minimalne cene ako se struja, telefon, infostan... plaćaju onlajn, putem elektronskog bankarstva.

Takođe, bez provizije često idu i trajni nalozi, kada banku preko koje primate platu obavežete da određenog dana u mesecu sa vašeg računa skine određeni iznos na ime izmirenja računa.

Pošto mali procenat žitelja Srbije koristi internet, a još manje ih ima redovne prihode po tekućim računima, preostaje samo - čekanje pred šalterima. Već tradicionalno u Srbiji, šalteri pošte su sinonim za plaćanje redovnih mesečnih računa.

- Provizija se na šalterima "Pošte Srbije" ne naplaćuje za račune "Elektrodistribucije Beograd" i "Elektrovojvodine". Takođe nema provizije za infostan i kablovsku PTT KDS - rečeno je "Novostima" u JP PTT saobraćaja "Srbija". - Provizija se, po cenovniku, naplaćuje za račune za "Telekomovu" fiksnu i mobilnu telefoniju, za račune "Telenora", "Vip mobajla", kao i za ostale kablovske operatore.

A cenovnik "Pošte" je sledeći: za svaku uplatu do 3.500 dinara naplaćuje se fiksni iznos od 35 dinara. Preko toga, sve do visine od 600.000 dinara, zaračunava se provizija od jedan odsto od iznosa uplate. Za iznos preko 600.000 dinara, bez obzira na ti koliki je, "Pošta" ima fiksnu tarifu od 6.000 dinara.

Više i ne postoji pravilo da su računi bez provizije ako ih plaćate na samom šalteru kompanije koja ih je izdala. Istina, uplatnicu "Infostana" bez provizije još možete da platite u Danijelovoj ulici u Beogradu, ali su se neki opekli misleći da će račune za pojedine mobilne operatore bez provizije platiti u nekoj od poslovnica kompanije. Savremeni trend je - smanjivanje redova i usmeravanje većine klijenata na razne vrste elektronskog plaćanja, čemu u prilog ide i zaračunavanje provizije ako se ipak odlučite na šalter.

Banke pak kroz provizije umeju dobro da zarade. Minimalni iznosi najmanjih provizija idu od 20 dinara, pa sve do 120 u Prokredit banci ili 150, koliko zaračunavaju Alfa banka i OTP banka. U procentima su banke prilično ujednačene, pa na veće iznose uzimaju od 0,5 do 1,5 odsto. Na one najveće iznose ne primenjuje se procenat, nego se tarifira fiksni iznos koji ide od 3.000 dinara, preko 8.000, pa čak do 10.000 dinara po uplati, koliko zaračunavaju Hipo-Alpe banka, Prokredit, Marfin...