Banke najopasniji zelenaši (4): Provizija ruši poverenje
U Nemačkoj se izgubila institucija tzv. kućne banke kakva je bila u 70-im i 80-im, kada je banka bila pouzdan životni partner kod svih novčanih pitanja. Onda je 90-ih došla era besplatnih konta i sve većeg broja geld-instituta, a zatim i finansijska kriza, posle koje su se banke uzdigle od klijenata, koji su ih prozivali da su spasene milijardama evra poreskog novca, a da su se banke odužile uvodeći proviziju za konta.
Nemci su po pitanju novca i dalje prilično konzervativni i osetljivi, i stalno proveravaju svoje banke, a one nastoje da vrate poverenje koje su izgubile u prošlosti pogrešnim savetima za ulaganja novca štediša u određene papire, akcije, sertifikate, fondove i slično, kao i razmetljivošću i milionskim zaradama menadžera.
Banke najopasniji zelenaši:
U jesen 2008. je oko 50.000 Nemaca izgubilo novac sa Leman papirima. Neke banke su se doduše pokazale fer, kao hamburška štedionica ili Siti bank koje su ojađenim štedišama donekle nadoknadile štetu.
Iako banke danas brižno upozoravaju klijente na opasnost od prevara trećih lica u onlajn bankingu, dešava se da i dalje više vode računa o sopstvenim interesima nego o klijentovim. Bivši službenik jedne velike banke je za "Fokus" ispričao: "Pri savetovanju klijenta se ima u glavi samo to šta je to što donosi najveću proviziju banci. Svaki od nas mora da ispuni godišnji cilj i svake nedelje opravda svoj rad kod šefa." Drugi bankar je potvrdio da se novac zarađuje kada se klijentu proda ponuda koji donosi najviše profita i - rizika.
Konkurencija je danas velika, o čemu svedoči kako trend porasta žiro-konta kod štedionica i narodnih banaka, tako i kod internet-banaka kao što su Diba, DKB i Comdirekt. Jedna četvrtina svesno plaća veću proviziju jer tako ima osećaj da dobija nešto zauzvrat - da li bolji stručni savet, filijalu na skoro svakom ćošku ili to da su u socijalno-ekološkoj banci. Za izbor banke je prema mišljenju 65 odsto anketiranih ipak najpresudnije da li je konto besplatan.
Banke se u takvoj trci za klijentima takmiče u kvalitetu usluga i sitnim povlasticama, posebno, jer je od septembra 2016. godine moguće da se pređe na drugi konto bez mnogo peripetija i birokratije. Pa ipak, skriveni rizici i troškovi, kao i rizične preporuke za investiranje novca klijenta i dalje se verovatno dešavaju van očiju javnosti, a kada se za njih sazna, obično bude prekasno!
"Besplatna" kartica kao mamac
Čak 34 miliona kreditnih kartica nalazi se u buđelarima Nemaca. Zajedno sa stranim gostima, u 2016. one su provučene 1,1 milijardu puta za šoping u vrednosti od 90 milijardi evra. Prilikom službenih putovanja ili odmora u inostranstvu, većina korisnika kartica je primetila da je korišćenje skuplje nego u prethodnoj godini.
Iako mnoge banke mame "besplatnim" kreditnim karticama, to se uglavnom odnosi na neplaćanje godišnje provizije, pokazao je "Štiftung Varentest". Zaštitnici potrošača su testirali 23 kartice koje su trenutno u opticaju. Rezultat - kartica koje zadovoljava sve potrebe i tipove korisnika i koja je uz to povoljna - ne postoji!
Za dve od pomenute 23 kartice nema godišnje provizije, ni daljih troškova prilikom upotrebe, na primer, troškova transakcija u inostranstvu ili naknade za podizanje gotovine. Pa ipak i tu postoji uslov: Za besplatnu DKB kreditnu karticu potreban je tekući račun kod iste te banke.
A Advanzija bank sa svojom "besplatnom MasterCard Gold" u ugovoru sadrži klauzulu koja ne može da se zaobiđe. Potrošeni iznos na kreditnoj kartici se ne skida na kraju meseca sa tekućih računa, već se otplaćuje putem rata, tzv. revolving kredita.
