Bitkoin za početnike (1): Bogatstvo ni na nebu ni na zemlji
Ukoliko ste u poslednjih godinu dana otvorili bilo koje novine ili pogledali informativnu emisiju na televiziji, sigurno ste čuli za bitkoin i još mnogo nepoznatih termina kao što su kriptovalute, majning, eterijum.
Ono što ih redovno prati jesu izrazi "neverovatna zarada", "rekordna vrednost" i slični atributi iz kojih su i laici shvatili jedno - bitkoin, koji je 3. januara proslavio deveti rođendan, nešto je na osnovu čega je moguće zaraditi novac, zapravo mnogo para s malo sreće i nimalo rada.
Internetom kruži legenda da je jedan programer 2010. godine kupio dve pice za 10.000 bitkoina. Danas je taj račun vredan 100 miliona dolara, a programer bi sigurno sada radije pojeo sebe nego te pice!
Evropljani porede ovu histeriju sa davnašnjom pomamom "tulipomanijom", kada su Holanđani u 17. veku poludeli za lalama koje su stigle iz Srednje Azije, što je dovelo do vrtoglavog rasta cena lukovica. Ljudi su prodavali kuće i imovinu kako bi spekulisali na tržištu lala, a zabeležen je i slučaj da je jedna lukovica zamenjena za 50.000 kvadratnih metara zemljišta. Početkom 1637. došlo je do kraha i lale koje su vredele pravo bogatstvo, preko noći su u potpunosti izgubile vrednost.
Naše ljude, međutim, ovo mnogo više podseća na eru Dafine i Jezde (sa takođe dramatičnim posledicama), i mnogo je nevernih Toma u Srbiji koji kažu da je u pitanju još jedna piramidalna prevara i da mehur kad-tad mora pući.
Euforija ili anarhija
U aprilu 2010. godine cena jednog bitkoina je iznosila 0,003 američkih dolara. Ko je pre sedam godina uložio 100 dolara u bitkoin, danas bi vrednost njegovog poseda ove valute vredela preko 300 miliona dolara!
Malo je, međutim, onih koji zaista znaju o čemu se ovde zapravo radi i kako čitav sistem funkcioniše. Ukoliko ste izgubljeni u moru stručnih izraza, možda će vam ovaj tekst pomoći da stvorite jasniju sliku o tome šta su zapravo kriptovalute, gde početi, koji termini se koriste u radu, na šta obratiti pažnju i zašto. Da li je reč o zdravoj euforiji ili nekontrolisanoj anarhiji?
Za sada, međutim, o tome nema ni nagoveštaja. Vrednost digitalnih valuta se od početka 2017. godine udesetostručila. Jedan bitkoin je izvesno vreme dostigao preko 20.000, a trenutno je kurs pao na oko 14.000 dolara. Pad cene je usledio nakon najave dve američke "normalne" berze da će na virtuelnu valutu uvesti klasične vrednosne papire i pokušati da je tretiraju kao svaku drugu robu, što ulagači očigledno ne podržavaju.
Jedan od razloga zbog čega je cena bitkoina znatno porasla jeste taj što nije pod uticajem vlada država ili centralnih banaka, ali to predstavlja i njegovu manu, pa ga prate velike oscilacije.
Neslaganja unutar bitkoin zajednice i odsustvo jedinstvenog autoriteta, uz veliki broj malih učesnika koji su podložni stihijskom kretanju i tržišnoj nervozi, uticali su na dnevne oscilacije i do 20 odsto. Posebnu zabrinutost početkom jeseni izazvala je Kina, a delimično i Južna Koreja, koja je odlučila da ograniči rad menjačnica kriptovalutama i zabrani postupak izdavanja novih kriptovaluta.
Robna razmena
Dinar je jedina valuta kojom se u Srbiji legalno može plaćati, osim u specijalnim slučajevima propisanim zakonom. Narodna banka Srbije (NBS) ne smatra bitkoin valutom. Takođe, NBS se poziva na mišljenje Evropske centralne banke (ECB) po kome bitkoin ne ispunjava neophodne uslove da bi se mogao smatrati elektronskim novcem. Zakon o obligacionim odnosima Srbije predviđa mogućnost "razmene", to jest mogućnost da se neka roba ili usluga, umesto novcem, plati robom. Ne postoje pravne prepreke da ta "roba" bude bitkoin, objašnjavaju u Bitkoin asocijaciji Srbije.
Iako se plaća robom, bila ona bitkoin ili nešto drugo, cena na fakturi se mora izraziti u dinarima ako se naplata vrši nekome na teritoriji Srbiji (odnosno najčešće u evrima ili američkom dolarima ako se faktura izdaje klijentu iz inostranstva). Svi porezi se moraju platiti (u dinarima) i oni ne zavise od načina naplate.
- Iako zakonom nije zabranjeno naplaćivati u bitkoinima, verovatno da knjigovođa ne bi baš bio oduševljen takvom idejom. Takođe, ne postoji garancija da će poreski inspektor na plaćanje bitkoinom gledati onako kako je ovde objašnjeno. Zakon je za sve isti, ali svako ga tumači na svoj način. Uglavnom, ko hoće - može da proba, ali to čini na sopstvenu odgovornost 堠kao što je uvek i slučaj kad je reč o bitkoinu - ističu u Asocijaciji.
A. Vučićević
