Bitkoin za početnike (3): Pera i Mika pod lupom
Kako se onda obavlja jedna transakcija? Na primer, Pera hoće da prebaci Miki 15 bitkoina. Celo selo zna da Pera ima 20, a Mika samo tri jer postoji lista ispred mesne kafane na kojoj piše koliko ko ima bitkoina. Ova transakcija se zapisuje na papir, odnosno u fajl na kompjuteru. Potom se ovaj papir zatvara u kutiju koju može da otključa samo Mika, ali koja ima stakleni prozor kroz koji svako može da vidi ko koliko novca kome prebacuje. Kod kompjutera se koristi elektronski ključ, koji je generisan rudarenjem. Može da mu pristupi već pomenuti Mika, ali svako može da vidi šta u njemu piše. Potom se kutija, odnosno kompjuterski fajl šalje Miki, a kad ga ovaj dobije, na zidu kafane se izmeni stanje na oba računa: Pera sada ima pet, a Mika 18 bitkoina. Analogno tome, kada fajl stigne na Mikin računar, svi učesnici u trgovini dobijaju potvrdu da je transakcija izvršena.
Ukoliko bi kutija nestala u putu, stanje konta Pere i Mike nikada ne bi bilo moguće precizno utvrditi. Nakon potvrde, međutim, da je kutija stigla i otključana, ključ se stavlja na mesto gde više ne može da bude još jednom korišćen. U računarskom svetu, šifra dobijena rudarenjem koja je jednom upotrebljena više ne može da se koristi. To je zabeleženo u posebnom fajlu u kome se čuvaju sve šifre ikada korišćene u prometu. Ovo se naziva "javno skladište", a uvid u njega imaju svi učesnici u prometu.
Transakciju, dakle, može da potvrdi samo kriptografska šifra koju kreiraju "rudari", a koja je jednokratna. Jednom obavljena transakcija više ne može da se stornira. Bez "rudara" i šifara koje oni kreiraju, dakle, nema prometa.
Ovolika transparentnost se naizgled kosi s teorijom da se kriptovalute uglavnom koriste za kriminalne poslove, ali u stvarnosti niko ne zna da li se Pera zove Pera, a Mika Mika. Pera je onaj koji ima digitalni novčanik na kome piše Pera, a da li se zaista tako i zove - ko to zna?
Ko može da postane "rudar"?
Svako ko ima računar. U prevodu, svako može da potvrdi jednu transakciju, čim njegov program generiše pravi ključ za to. Ključ i transakcija (u žargonu, lanac blokova) se zatim prebacuju u "javno skladište" i okončavaju proces. Jasno je da ukoliko ima više transakcija nego pronađenih ključeva, one ne mogu da budu završene. U tom slučaju transakcija mora da čeka da neki "rudar" pronađe ključ, što naravno niko ne voli. Zato mineri bivaju plaćeni za svoj posao - kako proces ne bi stao.
Transakcije iz novčanika u novčanik su izuzetno brze, bez obzira gde na svetu se nalaze kupac i prodavac. U transferu može da učestvuje svako, bez ograničenja. Kontrolu valute imaju svi učesnici. Nije, dakle nikakvo čudo da se broj korisnika enormno uvećava, što mnoge državne banke čini nervoznim. S druge strane, Japan i Filipini su već legalizovali bitkoin i trgovinu njime. U mnogim prodavnicama u ove dve zemlje bitkoin je legalno sredstvo plaćanja. Mnoge druge se takođe spremaju da legalizuju ovu kriptovalutu. Sve ovo dodatno uvećava njenu vrednost, a glasine da se na taj korak sprema i Rusija lansirale su kurs u nebesa.
Ostale kriptovalute
1. Etherium (ETH)
je posle bitkoina napoznatija kriptovaluta. Godinu je počeo sa vrednošću od osam dolara i porastao na neverovatnih 8.800 procenata! Ukupna investicija u eterijum je krajem godine iznosila 67 milijardi.
2. Ripple (XRP) je pokrenula kompanija iz San Franciska, a izdvaja se time što su pojedine banke potvrdile da podržavaju tehnologiju ove valute tako da se smatra da će ova 2018. godina biti vreme rapidnog rasta ripla.
3. Litecoin (LTC) je protekle godine doneo veliki novac investitorima jer mu je cena sa četiri dolara skočila na 210, što čini skok od 8.200 posto.
4. Bitcoin Cash (BĆ) je pokrenut u avgustu prošle godine i porastao je sa 290 na trenutnih 2.280 dolara.
5. Monero (XMR) je stara valuta kreirana 2014, a ističe se time da može da zadrži privatnost plaćanja. Pokrenut je sa 14 dolara, a danas vredi oko 310, što je porast od 2.200 procenata.
