Bitkoin za početnike (2): Sajber novčanik zlata vredan
Zajedno s rastom tehničke pismenosti raste i prihvaćenost kriptovaluta, pa je primetno da su i doskorašnji skeptici polako počeli da ih razumeju i koriste. Podatak da se količina novca u ovom virtuelnom finansijskom svetu svakog meseca uvećava za desetak milijardi dolara je jasan signal da je postalo nemoguće da se fenomen zaobiđe.
Prva valuta koja je privukla pažnju bio je već pomenuti bitkoin. Na tržištu se prva verzija pojavila u januaru 2009. i "povukla nogu" za mnoge klonove koji pretenduju da budu bolji od njega.
Kriptovalute zapravo funkcionišu sličnije vrednosnim papirima nego klasičnom novcu. Kada je kupite, zapravo ste dobili tri stvari: određeni broj akcija, deo takozvanog lančanog bloka (stručno se naziva "blockckain") i komadić internet mreže. Ta kupovina se obavlja u posebnoj menjačnici.
Sve ih je više, a kvalitet i sigurnost njihovih usluga moguće je izmeriti koristeći parametre kao što su količina novca koja se na njima okreće, visina taksi i osiguranje transakcija i jednostavnost rukovanja. Za najbolju važi ona koja se zove coinbase. Jednostavna je za korišćenje, što je veoma važno početnicima, a osim toga nudi 100 posto bezbednu trgovinu.
Kad u ovoj menjačnici registrujete svoj bankarski konto, od kupovine bitkoina vas deli još pet koraka: kliknete na dugme na kome piše "kupi/prodaj", izaberete način plaćanja, količinu koju kupujete, kliknete na "kupi odmah" - i bitkoin je na vašem virtuelnom računu.
Sada možete da pratite berzu i na njoj trgujete. Najpoznatija berza zove se GDAX i na njoj se nalaze stotine virtuelnih valuta čija vrednost se stalno menja, baš kao i na Daks-u, Dau Džonsu, Nikei berzi.
Menjačnice u sebi imaju ugrađene onlajn-novčanike ("njallets") u koje, baš kao i u klasične, možete da smestite virtuelni novac. Pošto se ovi elektronski novčanici nalaze na internetu, već su se pojavili i pravi džeparoši koji su uspeli da provale u neke od njih i korisnicima pokradu ušteđevinu. Ovo ćete sprečiti ukoliko za 99 dolara da kupite uređaj koji se naziva hardverski novčanik u koji možete da memorišete svoje kriptovalute i nosite ih sa sobom.
Za one koji se u tehniku bolje razumeju, bolja opcija od jednostavne kupovine kriptovaluta i čekanja da im cena skoči je takozvano "rudarenje", odnosno "mining". Na početku vas čeka ulaganje u računar, opremljen specijalnim karticama, koji koristi više struje nego klasični, pa treba da znate da će račun na kraju meseca svakako biti veći.
Traže se i tehničke veštine jer računar najpre treba da se konfiguriše, a zatim sledi instalacija specijalnih programa koji vredno "kopaju" u pokušaju da pronađu ne grumen zlata, već šifru koja ima određenu vrednost u kriptovaluti. Kad je otkriju, to prijavljuju berzi i za to bivaju nagrađeni novcem - virtuelnim ili stvarnim.
Kako je Japanac postao Rus
Ceo sistem je izmislio i programirao Satoši Nakamoto, tajanstveni Japanac koji je kasnije negirao da ima bilo kakve veze sa bitkoinima, pa se smatra da je reč o pseudonimu grupe ljudi. Nakamoto, ko god to bio, nije prvi koji je radi na stvaranju elektronskog novca. Vei Dai je 1998. godine pokušao da kreira takozvani b-novac, a posle njega je slično pokušao programer Nik Sabo.
Jedan ruski blog objavio je krajem godine da je otkrio pravi identitet kreatora bitkoina Satoši Nakomoto i postavio njegovu navodnu sliku na internet. Stariji blogeri su, međutim, na njoj prepoznali Sergeja Mavrodija, Rusa koji je početkom 2000-ih godina bio kreator velike piramidalne šeme MMM kojom je ojadio oko 10 miliona Rusa. U reklamnim kampanjama je ulagačima obećavana dobit od hiljadu posto!
Kao i sve piramidalne igre, MMM je propao kada više nije bilo novih ulagača, a procene koliko je para izgubljeno se kreću od nekoliko stotina miliona do nekoliko milijardi dolara. Posle bekstva u inostranstvo, Mavrodi je uhapšen i 2007. godine osuđen na četiri i po godine zatvora. Zatvaranje firme je izazvalo nerede i proteste prevarenih građana na ulicama. Po izlasku iz zatvora pokušao je da pokrene slične šeme širom sveta, od Indije i Kine do EU, Kanade i Latinske Amerike. Početkom 2016. je izgradio isti model u Zimbabveu i kasnije u Nigeriji, a kreirao je i internu valutu mavro koja je, kao i njegova firma MMM, povezana sa bitkoinom i antikapitalističkom ideologijom da je čitav sistem novca nepravedan i ogromna laž.
