Gratis konta samo za bogate
Era besplatnih žiro-računa se završava pošto sve više banaka zaračunava proviziju na svoje usluge. Tako je Hipoferajnsbanka pismom obavestila korisnike da će od oktobra uvesti proviziju od 2,90 evra mesečno ili 34,80 evra godišnje. Neki ogorčeni korisnici su javno na socijalnim mrežama najavili prelazak u druge banke, ali ono što možda ne znaju jeste da su "besplatna konta za sve", kako su se 90-ih godina reklamirale Postbanka ili Sitibanka - po svemu sudeći prošlost.
Samo onaj ko je bogat neće plaćati ni ubuduće proviziju, piše dnevnik "Velt".
U žargonu Hipoferajnsbanke, ove nove društvene razlike se objašnjavaju time da se mušterije "čašćavaju osetnim finansijskim prednostima za ukazano poverenje". Da bi se i dalje zadržao besplatan konto, korisnik treba da ima tzv. "zlatni status" - položeno najmanje 75.000 evra ili kredit za nekretnine u istoj visini, a osim toga mora da poseduje još najmanje pet "produkt-punktova" koji se dobijaju za deponovanje, oročeni konto, kredit na rate, životno osiguranje, štednju za gradnju kuće...
Nema ništa džabe
Namber 26, berlinski start ap projekat ponudio je besplatan smartfon- konto i za godinu i po dana privukao 200.000 korisnika. Ali, pošto su neki korisnici prečesto podizali novac na automatima (što je N26 koštalo svaki put 1,50 do 2 evra), firma je otkazala mnogim korisnicima bez upozorenja, što je izazvalo bojkot na socijalnim mrežama i poslovnu katastrofu.
Ko ima manje novca na kontu i ovih ugovora, on postaje "srebrni i bronzani korisnik", kod kojeg konto-popust ne iznosi 100, nego 50 ili 25 odsto.
Duže vremena su se banke odricale provizije jer su novac mušterija pod dobrim uslovima mogle da obrću ili da ulože u berzu. Ovaj model više ne funkcioniše, bar ne tako dobro kao ranije.
Banke u međuvremenu razlikuju više vrsta korisnika. Oni koji ne koriste onlajn - benking i automate u filijalama, nego traže uslugu bankarskih službenika moraju ekstra da plate. Kreditne kartice se daju besplatno onim mušterijama koji je redovno koriste, obavljaju kupovine u vrednosti od više hiljada evra godišnje, dakle, onima koji rade u interesu banke.
Nemci plaćaju u proseku za konto, plus bankarske i kreditne kartice godišnje oko 24 evra, a raspon od banke do banke se kreće od nula do 120 evra. Francuzi, međutim, već sada plaćaju za konto skoro 50 evra više.
Kultura gratis-konta u drugim zemljama nije razvijena kao u Nemačkoj. Tamo se podrazumeva, na primer, da konto-transferi, ugovori o trajnom plaćanju ili izveštaji o stanju na kontu nisu besplatni.
Banke ipak ne moraju da strahuju od toga da će im pobeći mušterije jer korisnici konta važe za veoma strpljive, a podaci kažu da svega pet od 100 njih godišnje promeni banku. I da radije otvaraju drugi, treći, četvrti konto nego da staroj banci okrenu leđa.
