Šoškiću povećanje učešća za stan ''nije strogo''
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić ocenio je danas da mera o povećanju učešća za stambene kredite sa 10 na 20 odsto nije stroga i da je doneta jednoglasno na sednici Izvršnog odbora te finansijske institucije na kojoj je bio prisutan i predstavnik ministarstva finansija Srbije.
Na samitu guvernera centralnih banaka i ministara finansija zemalja jugoistočne Evrope u Bečićima, u Crnoj Gori, Šoškić je rekao da u proseku u Srbiji stambeni krediti iznose 67,2 odsto prosečne vrednosti nekretnine za koju se kredit uzima, što znači da se povećanje učešća uklapa u taj prosek i da neće negativno uticati
na stambeno kreditiranje.
"Banke treba da odobravaju kredite onima koji mogu da ih vrate, odnosno da kredite uzimaju oni koji su sposobni da na dugi rok te kredite otplaćuju i da budu upoznati s rizicima koje takve pozajmice nose", rekao je Šoškić.
Šoškić u razgovoru s novinarima nije želeo da direktno potvrdi da će nova mera NBS o povećanju učešća za stambene kredite, doneta 17. maja, početi da se primenjuje kako je planirano od 1. jula.
Guverner je potvrdio da će nastaviti razgovore s predstavnicima vlade o meri centralne banke koja je deo mera za jačanje i stabilizaciju finansijskog sistema zemlje. Šoškić je naveo da je spreman da čuje i argumente onih koji tvrde da podizanje učešća za stambene kredite nije dobro.
Na skupu u Bečićima, guverner NBS rekao je da je ove godine broj odobrenih subvencionisanih stambenih kredita duplo manji nego u istom periodu prošle godine, što, prema njegovom mišljenju, pokazuje da građani opreznije uzimaju bankarske pozajmice.
Prema proceni guvernera, očekivano je da će se zbog smanjene potražnje za kredite smanjiti i cena te vrste pozajmice, kao i da će se smanjiti cena nekretnina za koje se uzimaju krediti.
Predstavnici centralnih banaka Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i ministarstava finansija tih zemalja su se složili da je potreban dodatni oprez u vođenju javnih finansija radi izbegavanja grčkog scenarija.
Kako je rečeno, najveća se pažnja mora posvetiti budžetskom deficitu, učešću javnog duga u bruto domaćem proizvodu i odolevanju pritiscima da se poveća javna potrošnja.
