Misterija "teška" 45 tona: Zlato nije nestalo, prodato je
Misterija "nestalog" zlata koje je Srbiji dodeljeno nakon sukcesije, koju je otvorila Jorgovanka Tabaković izjavom da je od 46 ostala svega 1 tona zlatnih poluga u Banci za međunarodna poravnanja u Bazelu, dobija epilog. I bivši guverneri i Narodna banka Srbije jednoglasni - zlato je prodato, ali bez detalja kada i zašto?
Da li je i gde nestalo 45 tona srpskih zlatnih poluga iz depoa Banke za međunarodna poravnanja u Bazelu? Dilema nastala tek po izjavi guvernerke Jorgovanke Tabaković da će se tragom tog zlata još dugo baviti "ozbiljni i odgovorni ljudi" u Srbiji.
Iz NBS-a za Televiziju "N1" stigao je demant: Zlato nije nestalo, prodato je.
"Do momenta deblokade finansijske aktive bivše SFRJ, na računu kod Banke za međunarodno poravnanje u Bazelu se nalazila oko 46,1 tona zlata bivše SFRJ kojom je pre blokade upravljala Narodna banka Jugoslavije. Prema Prilogu Sporazuma o pitanjima sukcesije, SRJ je od 46,1 tone zlata kod Banke za međunarodno poravnanje u Bazelu pripalo oko 16,8 tona zlata, koje su prodate u periodu 2001 - 2002. godine", navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije.Ali bez detalja - koliko su vredele i pod kojim uslovima su prodate, o čemu Narodna banka Srbije - tvrdi - ne može da govori iz "razumljivih" razloga.
O odlukama koje su povučene, detalje ne iznosi ni tadašnji guvrener Mlađan Dinkić, koji za N1 nije želeo da govori, iako u izjavi za list Danas, nedvosmisleno kaže - "zlato je prodato". Kori Udovički koja je bila na čelu NBS-a 2003/2004. godine ne seća se "zlatnog" epiloga.
"Srbija od 2006. na računu ima 1. tonu zlata"
Dogovor o podeli spornih 46 tona zlata postignut je u aprilu 2001. godine kada su zemlje bivše SFRJ odlučile da Srbiji pripadne 36odsto, Hrvatskoj oko 28 odsto, Sloveniji 16, Bosni i Hercegovini 13 i Makedoniji oko 5 odsto zlata. Raspodela je sprovedena po ključu koji je ustanovio Međinarodni monetarni fond. Od 2006. godine kada je Crnoj Gori isplaćen deo od 1,2 tone zlata po Sporazumu o sukcesiji, Srbija na računu u Bazelu ima svega 1 tonu zlatnih poluga.
Ipak, trenutak u kome je Srbija prodala zlatne rezerve nije bio pravi - objašnjava bivši guverner i profesor Ekonomskog fakulteta, Dejan Šoškić i dodaje cena zlata je u godinama nakon 2001. beležila konstantan rast.
- Cena je padala tokom 80-tih i 90-tih godina i otprilike doživela svoj istorijski minimum tu negde 2001 - 2002. godine, kada je i Srbija odlučila da u skladu sa tim preporukama Međunarodnih finansijskih institucija smanji svoju poziciju unutar- deviznih rezervi i da prenese više u obveznice u evrima, dolarima - koje su likvidne, donose neki prinos i samim tim su se pokazale kao neki efikasniji sistem čuvanja deviznih rezervi - kaže prof. Dejan Šoškić, bivši guverner Narodne banke Srbije.
Koji je, podseća Šoškić, strogo kontrolisan i podložan internoj i eksternoj kontroli. Tako je od misterije "nestalog zlata" - ostala činjenica da je ono uveliko prodato.
