Prazna kasa posle izbora

Ekonomski stručnjak Kostadin Pušara smatra da se izbori negativno odražavaju na srpsku privredu jer iskustvo govori da se stranke u izbornim godinama okreću kampanji, pa su ekonomski rezultati najlošiji.

Kostadin Pušara

- Posle predizborne kampanje na koju se potroši mnogo novca iz državnog budžeta, sledeću vlast dočeka to loše stanje i ispražnjena kasa, pa im treba godinu do dve da poprave situaciju.

Opozicija, međutim, ubrzo navali da ide na nove izbore i tako se vrtimo u krug - kaže Pušara u intervjuu za "Vesti".

Može li loša ekonomska situacija, umesto na glasanje, da izvede narod na ulice?

- Loše stanje podgreva nezadovoljstvo građana, ali oni na ulicu izlaze kad postoji politička snaga koja može da ih okupi i izvede, kao što se desilo 5. oktobra sa više od pola miliona ljudi.

Iza sadašnjih pretnji nekih partija masovnim mitinzima su želje za daljim povećanjem rejtinga u momentu kada se dobro kotiraju i privlačenje politički neopredeljenih, a nezadovoljnih građana. Ipak, situacija nije još toliko crna, pa ne očekujem ulične nemire u Srbiji.

Zašto smatrate da nije sve tako crno?

- Ljudi neće u nemire sve dok ne budu u situaciji da ne mogu da otplaćuju kredite i da žive od primanja. Kad se to desi, nastupiće opšti haos. Moguće je da već krajem iduće godine pukne bankarski balon zbog nimalo ružičaste situacije u Evropi i krize koja je posle Irske i Grčke zahvatila Portugal, a moguće je da će i Italiju. To će vrlo negativno uticati na naš region.

Kako će se odraziti odluka Vlade Srbije o povećanju aprilskih plata i penzija za pet odsto?

- Svaki porast novčane mase je dodatni pritisak na tržište i proizvodi rast cena, promene deviznog kursa i monetarnu nestabilnost. Mi imamo višegodišnju konstantu da početkom godine krene blaga inflacija koja u drugom tromesečju raste jer se ne ostvaruje rast proizvodnje i izvoza. A ako kroz plate i penzije gurate novac u promet, raste inflacija i ove godine će daleko probiti planiranu. Biće dvocifrena jer se ni društveni proizvod neće povećati do planiranog, kada nema investicija.

Koliko na situaciju utiču međunarodni krediti koje Srbija uzima?

- Sklopili smo sa MMF-om novi aražman od 300 miliona, u okviru tri milijarde naših zaduženja. Država uzima nove kredite da bi otplatila stare jer smatra da će se privredna situacija popraviti, pa će lakše vraćati dugove. To je teško bez radikalnih reformi, ali, iako ih MMF traži, ne radi se na tome. Vlast uzme pare, a reforme ne sprovede. Od 2001. u zemlju su ušle milijarde dolara, ali ne vidimo gde je taj novac jer su efekti slabi.