Vučićevi izbori prazne džepove građana

Srbija, s bremenom teške ekonomske situacije, nagomilanim spoljnim i unutrašnjim dugom od skoro 55 milijardi evra, ide na parlamentarne izbore. Od tih, za siromašnu zemlju skupih političkih igara bez granica, prema mišljenju stručnjaka još je skuplji tromesečni interegnum, kada sve staje do izbora nove vlade.

Ko ima guvernera, ne boji se troškova kampanje: Jorgovanka Tabaković, funkcionerka Srpske napredne stranke

Mada se uveliko čuje da bi projektovana cena predstojećeg izlaska na birališta mogla da olakša državnu kasu za blizu 20 miliona evra i još desetak koje će partije za kampanju pribaviti iz privatnih izvora, troškovnik još uvek nije poznat.

Predsednik Republičke izborne komisije Dejan Đurđević kaže da 2014. nije izborna godina, zbog čega ni sredstva u budžetu nisu planirana, pa će Služba za finansijsko i materijalno poslovanje Skupštine Srbije tek praviti obračun.

Poznato je da će iz budžeta za stranačke kampanje otići sedam miliona evra, iako ima prečih poslova. Na primer, medicinska oprema i aparati u mnogim bolnicama potpuno su dotrajali, a iako je sve više gladnih, država je zatvorila vrata niza narodnih kuhinja. Još oko milion evra će biti utrošeno na štampanje glasačkih listića i rad 8.500 biračkih odbora. Tu je i uvoz posebnih američkih lampi i sprejeva za kontrolu glasača, ali i dnevnice za desetine hiljada članova biračkih odbora, jer svaka izborna lista, može da delegira 17.000 članova tih tela u proširenom sastavu.

Da pomenutih osam miliona evra nije konačna cena, potvrdio je Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, koji objašnjava da će između ostalog iz budžeta morati da se izdvaja novac i za Agenciju za borbu protiv korupcije, koja sprovodi kontrolu finansiranja političkih stranaka u kampanji.

- Niko ne sumnja da će biti više utrošeno, mada nije moralo tako. Pre izbora mogao je da se menja zakon i da se sa tereta države na stranke prebaci plaćanje delegiranih partijskih ljudi u biračke odbore - kaže Nenadić za naš list.

Sa ekonomskog aspekta, prema oceni Ljubomira Madžara, profesora Ekonomskog fakulteta, Srbiji izbori donose značajno veći gubitak od samog troška za njihovo održavanje.

Dačićev izborni štab pre dve godine

 

- Veliki deo energije pre i posle te partijske utakmice će, umesto na reforme i popravku rasklimanog privrednog sistema, otići prvo na kampanju, a onda na preraspodelu političke moći i sklapanje vladajuće koalicije. To je pogubno za društvo, generiše veliku neizvesnost, još veću kada se održavaju vanredni izbori, jer se ne zna kakvu će nova vlast voditi ekonomsku politiku i kakav će odnos imati prema inostranim ulagačima - objašnjava Madžar za "Vesti" kako izborna utakmica "parališe i ubija privredu".

To je, kako ističe, polovina ove godine manje za sistemsko prilagođavanje, a dramatično je za javne finansije, jer ni taj posao ne može da se radi punim kapacitetom.
Srbija, prema oceni univerzitetskog profesora Miodraga Zeca osim skupih izbora, inače ima i vrlo skupu državu.

- Od toga koliko koštaju izbori, važnije je pitanje šta će nam glomazna vlada, pa čak 250 poslanika u parlamentu i donošenje zakona tako da treba da ih sprovodi gomila administrativaca. Nikada ne znamo šta nas posle birališta čeka, jer partijski lideri i funkcioneri jedno obećavaju u kampanji, a drugo rade kada dođu na vlast - objašnjava Zec za "Vesti" zašto smatra da je od cene izbora važnije šta će nova vlada da radi i koliki će aparat imati.