Vučić rekao da neće biti izbora, šta je sledeće?
Višemesečna dilema je razrešena: neće biti vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji već samo lokalnih u Beogradu. Da li je to konačna odluka vlasti ili se sprema novo dizanje tenzije u vezi sa rekonstrukcijom vlade?
Glavni odbor Srpske napredne stranke (SNS) odlučio je da u Srbiji neće biti vanrednih parlamentarnih izbora, i da će oni biti održani "kad za njih dođe vreme". Na taj način je glavni odbor SNS podržao stav predsednika stranke Aleksandra Vučića, koji je bio protiv raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora. Umesto toga glavni odbor naprednjaka je najavio lokalne izbore u Beogradu za mart naredne godine, što je i njihov redovni termin. Kako je nakon sednice glavnog odbora stranke saopštila predsednik Skupštine Maja Gojković "ta odluka nije u interesu SNS, ali je u interesu Srbije".
Priča još nije gotova?
Dilema je razrešena, vanrednih izbora neće biti, i sada sve političke stranke mogu sve snage da bace na pripremu za lokalne izbore u Beogradu. Pogrešno, ističe za DW politikolog Boban Stojanović. Stojanović smatra da priča oko vanrednih izbora još nije završena.
- Sada prosto niko neće razmišljati o vanrednim parlamentarnim izborima, ali mislim da je moguće da kada započnu proceduralne priprema za raspisivanje beogradskih izbora da se u tom trenutku pronađe neki razlog za raspisivanje i parlamentarnih izbora. Razlog je da se opozicija zatekne nepripremljena, odnosno da ti izbori budu na neki način iznenađenje, i da se spreči neko bliže organizovanje opozicije na republičkom nivou. Naravno, pronaći će se ili će se izmisliti neki povod u parlamentu, ili neki drugi događaj, kojim će se to opravdati.
Unutrašnji i spoljni pritisci
Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković kaže za DW da iza današnje odluke stoji procena SNS da im vanredni parlamentarni izbori zajedno sa beogradskim ne bi doneli neku veliku razliku i prednost kod birača.
- Mislim da su na tu odluku više uticali neki unutrašnji i spoljni pritisci. Unutrašnji u smislu da je neka stručna javnost upozoravala kako za tim nema potrebe i da nema nikakvog opravdanja za vanredne izbore. A tu vrstu argumentacije su čini mi se imali i značajni predstavnici međunarodne zajednice.
Opozicija ni(je) u prednosti
Argument koji se čuo unutar SNS je da bi zajednički parlamentarni i beogradski izbori doveli do većeg angažmana njihovih birača i stranačke infrastrukture, i da bi to uticalo i na motivaciju i rezultat u daleko više opoziciono nastrojenom Beogradu. A pošto, dakle, neće biti izbora na republičkom nivou, opoziciji je sada olakšan posao, i ona sada ima daleko bolje šanse na beogradskim izborima. Ponovo pogrešno razmišljanje, upozorava Stojiljković:
- Nemojmo biti tako sigurni. SNS mašinerija je poznata po tome što obožava te lokalne, izdvojene izbore, na koje onda baci svu svoju infrastrukturu i osvoji taj grad. To smo gledali u Zaječaru, Vrbasu, i nekim drugim mestima. A sa druge strane je nepoznanica kolika je motivacijska snaga opozicije.
Boban Stojanović ocenjuje da nakon ovakve odluke naprednjaka ipak rastu šanse opozicije:
- Opozicija će najpre svoje finansije sada moći da usmeri na grad Beograd. Zatim će organizaciono moći da se grupišu na Beograd, i da sve aktiviste koje imaju koncentrišu na Beograd, i na taj način će moći da budu vidljiviji. Treća stvar je što će tu ipak biti dominantne gradske, beogradske teme. Zato će opozicija sada morati da sedne i ponudi u direktnom susretu sa građanima teme i programe za glavni grad.
Rekonstrukcija vlade umesto izbora?
Kako je proizvodnja kriza i dramatičnih situacija jedna od navika sadašnje vlasti, reklo bi se da je odustajanje od vanrednih parlamentarnih izbora na neki način spuštanje tenzija. A to je netipično za vlast. Pošto su beogradski izbori relativno daleko, teško je očekivati da će samo gradske teme biti fokus u srpskoj politici, i umesto vanrednih izbora sasvim je moguće da se sada pokrene neka nova tema, recimo rekonstrukcija srpske vlade.
Zoran Stojiljković smatra da je rekonstrukcija vlade "vrlo verovatna, jer to diže političke tenzije. Čak je i političkim analitičarima teško da nabroje šta smo sve imali na političkoj sceni od smene vlasti 2012 godine, od vanrednih izbora do vanrednih stanja i situacija, državnih udara i dve rekonstrukcije vlade".
Ne vidim neke razloge za rekontrukciju vlade, kaže Boban Stojanović, ali moguće da je se ta tema pokrene kako bismo opet imali o čemu da raspravljamo narednih meseci.
- Ali, prosto ne vidim koja bi to nova osoba bila, ili ko bi mogao da ode od aktuelnih ministara. A ako bi do toga eventualno došlo, to bi više bila predstava za medije, da mi licitiramo imenima, a u realnosti rekonstrukcija vlade nije potrebna.
