Izbori su znak slabosti SNS
Izlazak na još jedne vanredne parlamentarne izbore u Srbiji, ne samo da je neracionalan i besmislen, pošto naprednjaci imaju parlamentarnu većinu, već bi bio i dokaz slabosti vlasti - ocenio je Nikola Tanasić iz Nove srpske političke misli.
Nikola Tanasić, politički analitičar NSPM
Zbog čega to tumačite kao znak slabosti?
- Vlast koja zna šta hoće ne traći podršku koju dobije od građana, već zasuče rukave i tokom četvorogodišnjeg mandata uradi ono što je obećala i zacrtala. Umesto toga, Srbija sada ima česte vanredne izborne utakmice i stalne promocije 100 dana rada Vlade, što je dokaz političke nemoći.
Kome izbori više odgovaraju, vlasti ili opoziciji?
- Uvek vladajućim partijama, a pokazalo se i da naprednjaci najbolje funkcionišu u predizbornoj kampanji, kada se mnogo obećava, a za malo toga odgovara. Pri tom je Vučić, njihov lider i šef države, postao majstor vođenja kampanja.
Ko će dobiti Beograd na predstojećim izborima?
- Istraživanja pokazuju da niko ne pobeđuje ubedljivo, već će biti nategnuto i male stranke mogu da budu jezičak na vagi. Zato je moguće priklanjanje malih nekoj od dve strane, uz pravdanje da to čine zbog rešenja komunalnih problema.
Jesu li tačne spekulacije da vlast parlamentarne izbore raspisuje zbog promene Ustava Srbije?
- Oni i sada imaju dovoljno glasova da ga promene, pa ne verujem da bi to mogao da bude razlog. Bliži sam mišljenju da Vučić primenjuje "šok doktrinu" da održi tenzije i stalnu nervozu građana, odnosno jednu vrstu vanrednog stanja.
Zato su česti izbori od dolaska SNS na vlast 2012?
- Naprednjaci znaju da osvoje vlast na izborima, a onda ne znaju šta da rade. To postaje sve jasnije i građanima koji gotovo jednom godišnje izlaze na glasanje, a sve posle osvajanja vlasti ostaje na najavama i obećanjima. Već pet godina im ovo polazi za rukom, ali sve teže i teže.
Dan posle glasanja
- Skeptičan sam da bi Vučić mogao da dobije veću naklonost i više poslanika u slučaju da raspiše još jedne republičke izbore, jer je 2016. dobio manje nego na izborima 2014, mada je zahvaljujući dezorijentisanosti opozicije oba puta imao većinu. Tada je bilo malo one prave opozicije, a sada se profilišu grupacije koje mogu da prežive cenzus, što mu ne ide naruku.
