Koliko će građani Srbije plaćati struju kad cenu ne bude "čuvala" država
Zakonskim propisima koji su usklađeni sa EU, tržište električne energije u Srbiji je liberalizovano. Poslednju reč o ceni struje, ipak, daje država. Trgovci strujom tvrde da u takvoj situaciji ne mogu da zarade, dok država i pored realne potrebe za potpunom liberalizacijom, štiti male potrošače.
Veliko je pitanje šta znači liberalizacija tržišta, ako cena nije slobodna. Jelica Putniković je sa svojom gošćom Ljiljanom Hadžibabić, koja je stručnjak za energetiku, a donedavno je bila članica saveta Agencije za energetiku, u emisiji "Energija Sputnjika" razgovarala na ovu temu.
Hadžibabićeva kaže da je u Srbiji tržište slobodno za deo kupaca, a da je Zakonom propisano da su svi kupci slobodni da izaberu svog snabdevača.
"Kod nas, kao i u svim zemljama, utvrđena je mogućnost zaštite domaćinstava i malih kupaca, u smislu da neko mora da nabavi energiju za njih. Ali ne i da se propiše cena, nego da se pusti slobodno tržište, s tim da postoji jedan dobavljač energije za kog je država utvrdila obavezu da, ko god mu se od domaćinstava i malih kupaca obrati, da on mora da mu da neku ponudu. Ako malom kupcu cena ne odgovara, on onda traži drugog trgovca od onih koji su na slobodnom tržištu".
Pročitajte još:
* Kazaljke spremne za zimski režim, a šta donosi 2019?
Trgovci električnom energijom u Srbiji tvrde da liberalizacija tržišta nije završena. Oni se žale zato što država drži cenu na nivou koji odgovara potrošačima, baš iz kategorije malih potrošača, u koju spadaju i domaćinstva, a tu nema prostora za zaradu. Hadžibabićeva kaže da takav slučaj nije u većini zemalja, već da je cena tržišna. Prema njenim rečima, u tim državama mali kupci imaju snabdevače kojima uvek mogu da se obrate, a snabdevači se takmiče ko će više kupaca da ima ili više energije da proda. Ona smatra da je u celom našem regionu problem što se cena ne formira ekonomski, nego se uključuje socijalni, ali i delom i politički rezon i cena struje raste vrlo postepeno i sporije nego što je neophodno.
"Država ne daje poslednju reč, već država daje prvu reč. Kod nas 97 odsto potreba potrošača u Srbiji zadovoljava EPS, koji je državno preduzeće. Kada EPS izračuna kolika je neophodna suma novca za poslovanje, za obavljanje svih remonta, gašenje i gradnje radi povećanje potrošnje, zamenskih kapaciteta, on zaključi da uz sve racionalizacije koje se od njega traže treba da digne cenu struje za 15 odsto. Tada država kaže da mora da se vodi računa da li to narod može da plati".
To da li će EPS sutra moći svima da proda struju po najpovoljnijoj ceni je problem države, a ne energetskog sektora Evrope, smatra Hadžibabićeva i predviđa da će, kada se tržište u potpunosti liberalizuje, država brinuti za male kupce koliko može. Deo regulisanog tržišta, kako tvrdi Hadžibabićeva, ne samo da nije tržišna cena, nego nije ekonomski opravdana i radi se sa rizikom da se ne izgradi dovoljno kapaciteta za budućnost.
"U strategiji koju je izglasala Skupština piše da će cena struje postepeno da se podiže na regulisanom tržištu. Četrdeset četiri odsto finalne potrošnje u Srbiji je već na liberalizovanom tržištu i tamo je cena rezultat ponude i potražnje i EPS se takmiči sa ostalim ponuđačima. Zasad je uspešan i zadovoljan kako prolazi na tom delu tržišta, ali na ovom delu koje je regulisano nije - nekad ne može da podigne cenu ni za inflatorni rast u prethodnom periodu".
Hadžibabićeva dodaje da je država upisala u strategiju da će za dve-tri godine da podiže cenu koja bi trebalo da dostigne srednji nivo tržišne cene. Naša sagovornica kaže da to nije realizovano, jer su kočili brzinu porasta cene na koju su već dali saglasnost. Ona smatra da je razlog zaštita siromašnih kupaca.
"U zakonu je upisano da mora stalno da se analizira da li može da se prestane sa regulacijom, pa neka se i ceo taj segment za domaćinstva i male kupce izloži tržištu. Regulacija ne sme da se preko noći ukine, jer se ne zna koliki bi porast zapravo bio za domaćinstva. Prvo što treba da se reši pre nego što se to dogodi jeste da se zaštite siromašni kupci, i to siromašni u smislu da ne mogu da kupe dovoljno energije, da ne mogu da plate račun, da ne mogu da zagreju svoj stan ili da su ugroženi od isključenja struje, a imaju nekog bolesnog u kući. Ceo taj kompleks mora da se reši. Država je počela to da rešava, ali zasad nema dovoljan obuhvat tih zaštićenih kupaca".
Mogućnost da posle prestanka regulacije tržišta električne energije cena ipak bude malo niža nego u evropskim zemljama, kao što je slučaj sa cenom benzina i dizela, po mišljenju naše gošće nije nerealna. Opet je osnovni razlog veliki broj ugroženih kupaca.
"Država čini napor da napravi što racionalniju šemu ko sve može da dobije pomoć, i tu je dosta vezana sa socijalnim službama. Međutim, država ne može da obezbedi ni dovoljno para za neki veći obuhvat. Sedamdeset i nešto hiljada domaćinstava koristiti pomoć, a po nekim našim studijama i studijama Svetske banke, oko 350.000 - 400.000 domaćinstava je na neki način ugroženo. Da se dozvoli tržišna cena i za domaćinstva, EPS bi tu ostvario neku dobit. Takva preduzeća imaju uobičajeno dobit oko 7 odsto. Od te dobiti deo pripada državi, a ona bi mogla da iskoristi taj deo da zaštiti siromašne".
EPS je snažan proizvođač u ovom regionu i Hadžibabićeva je uverena da će sa cenom po kojoj bude nudio svoju robu da bude konkurentan sa trgovcima koji ga sad optužuju.
"EPS će uvek biti konkurentan, jer ne može nikad prekupac da bude jednak sa cenom proizvođaču. On drži 97,5 odsto tržišta Srbije, a tržište Srbije je pola tržišta zemalja Zapadnog Balkana koje još nisu u EU".
U Francuskoj i Nemačkoj su nacionalne elektroprivrede i pored liberalizovanog tržišta i dalje najveće energetske kompanije. Hadžibabićeva objašnjava da je to zato što se i trude da to budu, koliko god propisi traže neku deregulaciju.
- Ključna reč u ovoj fazi promene u energetskom sektoru je deregulacija, a to znači prepoznavanje svih delatnosti pojedinačno, proizvodnja i prenos, distribucija, trgovina, snabdevanje, da se zna kome koji segment pripada, koji mu je zadatak i koliko je on efikasan na tom zadatku. Francuska i nemačka elektroprivreda su izuzetno snažne. Međutim, zapadna ili razvijena Evropa je, kad se odlučila na liberalizaciju tržišta, imala višak energije, a bez viška nema tržišta. Ako imate manjak, kupujete, a to košta - naglašava ona.
Hadžibabićeva je uverena da naša Elektroprivreda mora da se dereguliše i liberalizuje, da bi se obezbedio novac za investicije i samodovoljnost koji nam nedostaju.
"Ako nam tri nedelje u tokom zime fali energija, nećemo zbog toga graditi elektranu, već kupujemo struju. Međutim, kada je velika potrošnja u našem regionu tokom zime, svi imaju manjak i ceo region uvozi električnu energiju. Energetska bezbednost je baš usko povezana sa tom samodovoljnošću, ali mi nemamo pare za to. Moramo da uzmemo kredite da bismo gradili da budemo samodovoljni".
Za malog kupca, osim cene, potpuna liberalizacija neće doneti veliku promenu u smislu da neće menjati distribuciju, jer je distribucija samo špediter.
"Distribucija ima kantar, brojilo pripada distribuciji i ko god da vas snabdeva, s kim god da imate ugovor o snabdevanju, distribucija je odgovorna da drži kantar izbaždaren i da obavesti i snabdevača i kupca koliko je tu bilo prometa energije. Ne može domaćinstvo da promeni distribuciju, ali električna energija koju on kupuje, ona nije vlasništvo distribucije. Snabdevači, koji će se takmičiti za kupce na nivou domaćinstava, jesu vlasnici energije dok je ne prodaju, a kad je prodaju, onda je vlasnik domaćinstvo".
