Četvrtak 27. 6. 2019.
Washington
120
  • Chicago
    200
  • New York
    180
  • Belmont
    170
  • Atlanta
    220
  • Boston
    250
  • Firt
    200
  • Denver
    210
  • Detroit
    200
  • Dover
    230
  • Hartford
    190
  • Orlean
    190
  • Helena
    200
  • Ren
    170
  • Honolulu
    260
  • Las Vegas
    320
  • Portland
    280
  • Salem
    200
  • Santa Fe
    210
  • Tampa
    270
  • Topeka
    250
1
Nedelja 28.10.2018.
00:55
rts.rs, Vestionline A

Kazaljke spremne za zimski režim, a šta donosi 2019?

Noćas ćemo kazaljke pomeriti jedan sat unazad i spavati sat duže. Takvu praksu primenjujemo već 35 godina, ali ćemo je sledeće godine napustiti. Evropska komisija predložila je da se kazaljke više ne pomeraju dva puta godišnje. Uz uslov da ne poremete funkcionisanje tržišta, zemlje članice imaju rok da do aprila 2019. odluče hoće li trajno izabrati zimsko ili letnje vreme. Srbija će odabrati ono vreme koje odaberu zemlje EU. Naredne godine ćemo saznati koje.

pixabay.com
 

Poslednjih nekoliko meseci Evropa, a i Srbija, gledaju u sat. Novinski članci i televizijski programi prepuni su različitih mišljenja o uticaju pomeranja sata na zdravlje, ekonomiju. 

Došlo je vreme da se napusti ideja Bendžamina Frenklina iz 18. veka, zbog koje su kazaljke i počele da se pomeraju kako bi se iskoristio što veći deo dana.

U Evropi prva to čini Nemačka, a za njom i Francuska, Velika Britanija i Austrougarska i to za potrebe uštede energije tokom Prvog svetskog rata. Sedamdesetih, kada je tokom energetske krize nafta značajno poskupela, pojedine države su uvele letnje vreme da bi više zaradile.

Srbija se toj praksi pridružila 1983. godine, od kada sat pomeramo dva puta godišnje – poslednjeg vikenda marta sat unapred i poslednjeg vikenda oktobra sat unazad. Zimsko vreme je prirodno, po Suncu, a letnje se uvodi zakonom, odnosno ukazom.

Nekada su se ljudi prilagođavali vremenu, ali danas je situacija obrnuta, pa u duboko u 21. veku odlučujemo da zbog promene svojih navika ponovo menjamo i vreme.

Komuniciramo gotovo neprekidno putem društvenih mreža, a automobili su nam postali kao druga kuća. Radimo duže i spavamo manje, a leti gotovo da ne može da preživimo dan bez klima-uređaja.

- Sad se ispostavlja, bar po nekim studijama, da sada ne samo da ne štedimo tokom tog veštačkog produžavanja obdanice već da se beleže povećani gubici, što možemo da zahvalimo činjenici što živimo u tehnološki razvijenom svetu koji ne ode da spava u neko doba već nastavlja da troši svoju energiju - objašnjava Branko Simonović iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković".

Do aprila naredne godine zemlje Evrope ukinuće praksu pomeranja kazaljki dva puta godišnje. Svaka zemlja ima pravo da odluči hoće li zadržati zimsko ili letnje vreme. Tako i Srbija.  

Šta više odgovara geografskom položaju Srbije?

Urednik portala "Nauka kroz priče" Slobodan Bubnjević smatra da bi za Srbiju bilo bolje da vreme računa po ukaznom principu tj. da ostane na letnjem.

- Razlog za to leži u činjenici, u geografskom položaju Srbije koja se nalazi na istočnom obodu srednjoevropske zone zbog čega kod nas mrak dolazi ranije nego u nekim zemljama srednje i zapadne Evrope, što često primećujemo tokom letnjih meseci, kada kod nas ranije bude veče nego u nekim gradovima Evrope - napominje Bubnjević.

Kad ne bi bilo letnjeg računanja vremena, đaci koji u školu idu posle podne – tokom cele godine bi se kućama vraćali po mraku. 

Meteorolog Nedeljko Todorović zastupa suprotno stanovište. Jedino pravilo kojim se, kaže, treba rukovoditi je – Sunce. Nije prirodno, ukazuje, da Beograd, Pariz i Madrid – koji su u istoj vremenskoj zoni – imaju isto službeno vreme.

- U tom starom, zimskom vremenu koje je važilo stotinama godina, Sunce je u zenitu u 11.39 u Beogradu. Do službenog podneva nedostaje 21 minut. Za razliku od Pariza, od kog se Beograd razlikuje za sat i 20 minuta. Tako bi bilo podne istovremeno, ali to nije prirodno. Najlogičnije je da se Srbija i te okolne zemlje drže orijentacije po tom Sunčevom podnevu - napominje Todorović.

Bubnjević, s druge strane, ukazuje da je važno u ovu debatu uvrstiti i pitanje ljudskog zadovoljstva.

- I sami znate da kada ste po danu i kad je lepo vreme život izgleda bolje i mislim da to nama nedostaje da bi ljudi u Srbiji bili srećniji iako to možda nije direktno ekonomski vezano. Svakako da su ljudi zadovoljniji kad je dan duži - napominje urednik portala "Nauka kroz priče".

Promena kazaljki utiče na zdravlje ljudi 

Evropska komisija predložila je da se pomeranje kazaljki ukine na osnovu ankete koju je letos sprovela. Rezultati te ankete pokazali su da 84 odsto anketiranih ne želi da više pomera kazaljke. I to, pre svega, zbog uticaja na zdravlje kad se pomeraju kazaljke.

Predsednik Društva neurologa Srbije Ranko Raičević ukazuje da se medicina bavila ovim problemom, ali ne tako egzaktno.

- Rađene su studije koje su utvrdile da ima uticaja na raspoloženje, osećaj umora - objašnjava Raičević i dodaje da je utvrđeno da je promena u proleće ozbiljnija po zdravlje nego promena u jesen.

- To je baš zbog toga što mi u proleće gubimo sat vremena svetla, a mozak želi svetlo, i mozak čoveka je fino podešen mehanizam koji reaguje na te promene i da je ta promena defakto veći stres za organizam - napominje Raičević.

V. d. direktora bolnice "Laza Lazarević" Ivana Stašević Karličić objašnjava da u danima neposredno nakon pomeranja sata organizam kreće da se adaptira na promenu i dodatno troši energiju.

- Dolazi, osim do pomeranja ritma budnost–san, do poremećaja u spavanju, koncentracije, raspoloženja, sposobnosti za odlučivanje, logičko rasuđivanje - objašnjava Stašević Karličićeva.

Međutim, prema rečima lekara, ta promena kod zdravih osoba ne ostavlja velike posledice.

- Ali ako se dešavaju promene kao što su promene klime, vremenskih zona ili prilikom promene smena u nekim profesijama koje nemaju obročeni karakter, one su veći stres za sva dešavanja osobito za kardiovaskularni sistem nego promena sat napred–nazad - ističe Ranko Raičević.

Problem je, kaže Slobodan Bubnjević, što Evropa odlučuje da se prestane sa pomeranjem kazaljki a da prethodno nije sprovela nijednu naučnu studiju o tome. 

- Nažalost, EK se odlučila da ne čeka na jedan nalaz koji bi pokazao pozitivne ili negativne efekte ove mere, nego su se odlučili da sprovedu anketu među građanima Evrope, što je legitimno - objašnjava Bubnjević.

Najbolje radno vreme od sedam do tri

Ako Evropa trajno odabere zimsko vreme, u Srbiji bismo više živeli u mraku. Dok građani Pariza i Rima, u istoj zoni kao mi, ne bi imali tu nelagodu. Da li bi rešenje onda moglo da bude da promenimo vremensku zonu, pređemo u istočnoevropsku i imamo više Sunca?

Branko Simonović iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković" smatra da bi to moglo da bude jedno od rešenja.

- Ali to je stvar političke prirode i nekog šireg konsenzusa da li to ljudima odgovara. Ne znam u kojoj smo meri uslovljeni kad je EU u pitanju da se povinujemo nekom rešenju. Tu postoji sloboda da se svaka zemlja opredeli za svoju zonu, odnosno čitanje vremena. Na nama je da razmotrimo šta je to što će za nas biti najpovoljnije, pre svega u vidu iskorišćavanja svetlog dela dana - smatra Simonović.

Tako nešto bi, kaže Slobodan Bubnjević, bio veliki presedan pošto promena vremenske zone nije česta praksa.

- To bi značilo da od zemalja sa kojima smo prirodno i ekonomski i tradicionalno i politički bliži, imamo drugačije vreme. Ne mogu da zamislim koji je nivo ekonomskog gubitka u slučaju prelaska u drugu zonu - ukazuje urednik portala "Nauka kroz priče".

Nedeljko Todorović smatra da bi najbolje bilo da se krene iz početka. Da se čitava Evropa ponovo raspodeli u vremenske zone.

- Najlogičnije je da se oko tog nultog meridijana levo i desni po 7,5 stepeni budu zemlje koje gravitiraju toj zoni – od Islanda, Britanija, Portugalija, Španija, Francuska, Belgija, Luksemburg. Već u drugoj zoni koja odstupa od te nulte zone bilo bi plus jedan – srednja Evropa, Skandinavija, od Italije pa do Srbije. A istočnije bi se razlikovalo za još jedan čas - smatra Todorović.

Ako je previše komplikovano da menjamo vremensku zonu, možda bi radno vreme od sedam do tri, kao nekada, moglo da bude rešenje.

- Ja se zalažem da pored dileme uvedemo trilemu. Odnosno da vratimo u igru i treće rešenje koje znači vraćanje na ono što je nekada bilo. Da ostanemo u svojoj zoni, ali da dan organizujemo na povoljniji način, odnosno pomeranje čas unazad kao nekad. Da radno vreme korigujemo, a ne ceo način merenja vremena - objašnjava Branko Simonović.

Dužina dana i noći menja se tokom sezone, zimi sviće u sedam, a leti oko četiri. Zbog toga, kaže Nedeljko Todorović, mala je razlika koje ćemo vreme uvesti.

- Stvar je dogovora da li će škole, ustanove, poljoprivrednici ili bilo ko da porani, da li je zimsko ili letnje, nema bitnog uticaja, njegova je individualna stvar da li će da porani ili da legne ranije. Njegov organizam se prilagođava njegovom prirodnom ritmu - napominje Todorović.

Imamo izbor. Letnje vreme – neprirodno, ali sa više Sunca, ili zimsko – prirodno, ali sa više mraka. Iz srpske vlade saopštili su da će Srbija po ovom pitanju pratiti Evropu. Ako Evropa izabere zimsko, i Srbija će. Ako izabere letnje, i Srbija će.  

Čak je i Rusija sa 11 vremenskih zona menjala mišljenje o ovom pitanju. Trajno letnje izabrali su 2011, ali su od toga odustali i tri godine kasnije ostali na zimskom. A i svakom od nas nekad više prija zimsko, a nekad letnje vreme. Nekom je svejedno. Zavisi od toga kakav vam je plan. Teško je svakom ugoditi. 

Politika i ekonomija, kao i pre sto godina, traže ispravan mehanizam da na najjeftiniji način sebi prilagode sat. I dok ne usklade otkucaje, mi ćemo bar još jednom noćas vratiti časovnike unazad i spavati sat duže. 

 

Ili mart ili oktobar 2019.

Poslednji put kazaljke bi morale da budu pomerene u skladu sa letnjim računanjem vremena u nedelju, 31. marta 2019. godine.

Nakon toga zemlje članice koje žele da se trajno prebace na zimsko računanje vremena i dalje bi mogle, i to poslednji put, da pomere sat u nedelju, 27. oktobra 2019.

Kad politika namešta kazaljke

Španija se nalazi u srednjoevropskoj vremenskoj zoni, kao i Francuska, Nemačka, Srbija i veći deo Evrope.

Postoje navodi da je takvo vreme uvedeno za vreme Franka iz političkih razloga, da bi imali isto vreme kao Nemačka i Italija, što je, kako se tumači, bila zahvalnost Hitleru i Musoliniju.

POVEZANE VESTI

Nedelja 28.10.2018. 14:15
Bubnjeviću, ako te budem bubnuo izbiću ti bubnu opnu. Ne dešavaju se udesi kada se menja zimsko vreme već iskljičivo leti. Mi smo većina rođeni i radili po zimskom vremenu. Ljudi su bili naspavaniji, raspoloženiji, orniji za rad. To vreme je odgovaralo isključivo onim seljacima koji su se zapošljavali po firmama. Toga više sigurno biti nikada. Prema tome, Bubnjeviću, ne bubnjaj više
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
lav22. 6. - 23. 8.
Neko ima dobre namere, dogovor sa jednom osobom čini vam se da obećava zajedničku korist ili poslovno-finansijski dobitak. Zadržite samopouzdanje i optimistizam, ponekad je "prvi utisak" od presudnog značaja za dalji tok poslovnih događaja. Osoba koja privlači vašu pažnju deluje nedodirljivo.
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Imate utisak, da neko ogranicava vaše poslovne mogućnosti ili da vam nameće određena pravila ponašanja. Dobro razmislite na koji način treba da se izborite za bolju poslovnu poziciju, nemojte potcenjivati nečiju ulogu. U emotivnom smislu nije vam dozvoljeno baš sve i nemojte preterivati.
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Imate utisak, da neko ogranicava vaše poslovne mogućnosti ili da vam nameće određena pravila ponašanja. Dobro razmislite na koji način treba da se izborite za bolju poslovnu poziciju, nemojte potcenjivati nečiju ulogu. U emotivnom smislu nije vam dozvoljeno baš sve i nemojte preterivati.
  • 2019 © - vesti online