Da li će Srbija odoleti pritiscima MMF-a?
Da li će srpska vlast uspeti da odoli pritiscima Međunarodnog monetarnog fonda da kilovati u Srbiji poskupe bar pet odsto, biće poznato tokom naredne dve nedelje.
Toliko vremena će delegacija međunarodnih kreditora, predvođena Janom Kesom Martejnom, boraviti u Beogradu, a glavna tema razgovora sa srpskom delegacijom biće reforme "Elektroprivrede Srbije", "Srbijagasa" i privatizacija Komercijalne banke.
Zvaničnih zahteva za korekciju u Agenciji za energetiku Srbije, koja daje konačnu reč na cene električne energije, još nema. U EPS na pitanje o mogućim korekcijama cene električne energije ističu da nju za domaćinstva i male kupce, odnosno korisnike koji imaju pravo na garantovano snabdevanje, određuje Agencija za energetiku Srbije na osnovu zakona i utvrđene metodologije.
- Pregovore sa Međunarodnim monetarnim fondom vodi Vlada Srbije, zbog čega nismo u mogućnosti da komentarišemo teme i tok tih pregovora - naglašavaju u EPS.
Prema rečima Jelice Putniković, stručnjaka za energetiku, srpsko tržište električne energije je od 2015. godine potpuno otvoreno. Pored privrede i domaćinstva i mali kupci mogu izaći na slobodno tržište, ali imaju pravo na regulisane cene, takozvano garantovano snabdevanje.
- I domaćinstva mogu da kupuju struju na tržištu, ali im je isplativije da ostanu kod EPS, jer je on jeftiniji - kaže Putnikovićeva. - Cena struje u Srbiji za široku potrošnju jeste najniža u Evropi, ali i potrošači iz ove kategorije često prelaze u skuplje zone - plavu i crvenu, pa im je prosečna cena kilovatčasa znatno skuplja, dakle dostiže i one cene koje zahteva MMF. Takođe, treba imati u vidu da oko 50 odsto od ukupno plasirane struje u Srbiji EPS prodaje na tržištu i naplaćuje velikim potrošačima po tržišnim cenama.
Pritisaka da cene struje porastu bilo je i prošle godine, ali smo uspeli da izbegnemo poskupljenje. Domaćinstvima su računi za električnu energiju poslednji put uvećani u oktobru 2017. godine, i to za dva odsto. To je bio deo paketa za restrukturiranje EPS i proizašlo je iz razgovora sa MMF. Tada je taj rast cena, kako je pokazala računica, prosečnom potrošaču uvećao mesečne obaveze za 68 dinara.
Insistiranje na poskupljenju struje MMF je pravdao time da je cena kilovata u Srbiji od 0,066 evrocenti najniža u Evropi, daleko ispod cena i u regionu. Računica MMF govori da nam je struja za 20 odsto povoljnija nego u Makedoniji, Albaniji, BiH, a za čak 30 odsto niža nego u Crnoj Gori i 50 odsto nego u Hrvatskoj.
