Besmrtna kraljica estrade (12): Tri sestre u jednoj
Pogibija sestara iz doma Barjaktarevića odredila je sudbinu njihove najmlađe sestre Dine. Majka Hajrija je u očajanju govorila:
- Ne mogu da verujem da više nikada neću videti i čuti svoje mezimice. Nikada ih više neću slušati na radiju, gledati na televiziji. Sve bi mi bilo lakše kada bi Dina krenula njihovim stopama. Ona veoma liči na Silvanu i veoma lepo peva. Ona je moja uteha i moja nada...
Publika je zanemela
A posle prvog uspeha, Dina Barjaktarević je rekla:
- Srećna sam što sam uspela, ali znam da je potrebno još mnogo godina rada da dostignem svoje sestre. Publika me je primila na koncertima i kao dobru pevačicu, a ne samo kao naslednicu Silvane i Mire. Ipak, najsrećnija je naša majka. Ja sam sada za nju i Silvana i Mira zajedno, ja sam nastavak prekinute pesme u kući. Moja braća i sestre ne mogu da slušaju ploče poginulih sestara i uvek gase radio. Majka naprotiv. Ona svakodnevno preko gramofona druguje sa glasovima svoje izgubljene dece i jedva čeka dan kada ću se i ja pojaviti na televiziji...
Nekoliko meseci posle onog crnog oktobarskog dana 1977, Dina je zapevala u Beogradu. Publiku u Domu sindikata u Beogradu zapanjila je njena neverovatna sličnost sa Silvanom. Svečanim glasom, u potpunoj tišini, voditelj je najavio sestru dve miljenice narodne muzike i udaljio se sa scene. Najteže je u tom trenutku bilo - pevati. Već posle prvih taktova, dvoranom se prolomio oduševljeni aplauz. Dina je pevala, ali bila je van sebe od uzbuđenja.
Poslednji snimci
Kada su 11. oktobra 1976. godine čuli vest o tragediji, radnici Jugotona su prekinuli posao i spontano se okupili. Upravo u tom trenutku štampali su poslednje ploče koje je Silvana snimila neposredno pre pogibije. Doneta je odluka da se prekine štampanje ploče "Ludujem za tobom" da bi se na omotima utisnulo: "Ovo su poslednji snimci Silvane Armenulić". Ploča je ugledala svetlost dana početkom novembra 1976. i doštampavana je više puta u toku naredne godine. Jugoton je u decembru iste godine objavio treći LP pokojne Silvane sa najvećim hitovima.
Silvanine i Mirjanine kolege bile su svesne da Dina Barjaktarević veoma liči na najstariju sestru i da takođe lepo peva. Nastupala je na koncertima, a publiku oduševljavala tako što je pevanjem imitirala Silvanu. Bila je već ugovorena njena prva ploča sa Beograd-diskom, sa pesmama Larija Nanosa. U poslednjem trenutku, Dina je odustala jer, kako je govorila, "srce je nije vuklo u pevačice".
- Nisam imala nameru da budem pevačica - pričala je Dina.
- Završavam Višu turističku školu i moje namere su bile drugačije. Ali sada, posle ove tragedije, odlučila sam da promenim mišljenje. Moram to da učinim u ime njih i njihove pesme, a pre svega zbog majke, braće i sestara. To će svima biti velika uteha...
Na podsticaj Radio TV Revije, Televizija Beograd je prihvatila da snimi prvu ploču Dine Bajraktarević. Neočekivano, međutim, odlučila je da odloži svoj debi.
- Nisam želela da ljudi kažu kako sam je snimila samo zato što sam sestra Silvane i Mirjane. Smatrala sam da treba još da učim i radim, i da je najbolje da ploča sačeka godinu dana - rekla je Dina.
Tako je i bilo. Dina je nastavila sa učenjem. Prvo u Beogradskoj estradi, a zatim u grupi Žike Nikolića, koji je kasnije postao njen suprug. Pevala je u početku po dve pesme, a posle toga sve više. Kada je dovoljno sazrela kao pevač, imala je svoj deo koncerta.
Dina Bajraktarević je sledećih godina nastavila svoju pevačku karijeru. Godine 1979. učestvovala je na velikoj jugoslovenskoj turneji Hit leta 79, snimila singl ploču sa pesmama Predraga Negovanovića "Ti nikada nisi bio sam" i "Srce si mi zapalio". Uskoro je dobila sina kome je dala ime po starijoj sestri Silvani. Naredne godine, za Beograd disk je snimila ploču sa pesmama "Neću laži, hoću istinu" i "Ubrala sam jabuku rumenu". Još neko vreme pevala je na koncertima u unutrašnjosti, a onda se o njoj ništa više nije čulo.
Cela porodica u dijaspori
Posle višegodišnje pauze, 1987. godine pojavio se Dinin prvi LP za aleksandrovački Diskos. Ovom pločom je najavljivala svoj povratak u estradne vode. Kao razlog svog dugog odsustvovanja sa scene, rekla je da nije mogla sve da izdrži:
- Morala sam se povući. Sama, ucveljena, pesmom sam morala zaceljivati rane drugih. Ogroman je to bio teret. Pevati i plakati nisam mogla, iako su mi mnogi obećavali "zlatne dvore". Kada sam odlučila da ponovo zaplivam našim estradnim vodama, nisam ni u snu mogla da pomislim na koje ću teškoće naići. Kompozitori, diskografi, pevači, novinari, svi od mene traže i žele da pevam kao Silvana. Ne dozvoljavaju mi da imam svoj stil, svoj imidž i da gradim karijeru kao Dina Barjaktarević.
Skoro dvadeset godina, mirnim i povučenim životom, daleko od muzike, Dina Bajraktarević živela je u Bugarskoj sa suprugom Žikom Nikolićem i sinovima Silvanom i Sašom, da bi se skrasila u Danskoj, kod majke i braće.
Bez prava na tugu
Prva ploča Dine Bajraktarević snimljena je za Jugoton u proleće 1978. godine. Naslovi na singlu su imali pomalo simboličko značenje: "Ja na tugu nemam prava" i "Sudbina je tako htela". Autori su bili Hašim Kučuk Hoki i Aca Stepić. Kao što u početku na koncertima Dina nije "imala prava na tugu", tako ni kasnije nije imala pravo na smeh i radost.
- Organizatori koncerata, pa i publika traže od mene da pevam tužne pesme. Moram tako i da se ponašam, jer ću ljude večito podsećati na jednu tragediju. Na koncertima mi pomaže Žika Nikolić i u duetu ponekad pevamo nešto veselije. Uostalom, i moje sestre su u svojim repertoarima imale i vedrije pesme.
