Besmrtna kraljica estrade (2): Kobna žurba u Beograd
Nakon poslednjeg nastupa, održanog u Aleksandrovcu, Silvana Armenulić i njena sestra Mirjana krenule su put Beograda sa pevačem Ljubomirom Đurovićem. Ali, on se u poslednjem trenutku predomislio jer je upravo počinjao TV prenos fudbalske utakmice Jugoslavija - Španija.
Bezuspešno je pokušavao da nagovori Silvanu i Mirjanu da ostanu u Aleksandrovcu sa ostalim kolegama, ali one nisu htele ni da čuju.
Žureći u Beograd, sa njima je krenuo Miodrag Jašarević. Silvana se pozdravila sa svima i krenula. Pored nje je sedeo Jašarević, a na zadnjem sedištu Mirjana se već spremala da spava.
Danas su ostale samo pretpostavke, ali mnogi muzičari veruju da bi nesreća bila izbegnuta da je za volanom umesto Jašarevića bio Đurović.
Ford pod teretnjakom
Poznati muzičar Ljubiša Pavković je kasnije rekao:
- Svi smo bili iznenađeni kad smo saznali da je bata Rade bio za volanom. On je uvek spavao kada ga je neko vozio. Bio je stalno umoran i neispavan, a takođe i plašljiv i loš vozač. Verovatno je Silvani zaista bilo mnogo loše kada je pristala da on vozi njen automobil - rekao je.
Te kobne noći, ford granada je pri brzini od preko 150 km na čas, prešao na levu, suprotnu kolovoznu traku. Vozač kamiona koji je odatle dolazio svedočio je da je počeo da koči tek kada je shvatio da velika limuzina leti pravo na kamion. Uzalud. Usledio je strahovit udarac. Polovina forda je završila pod teretnjakom.
Šta se zaista dogodilo te strašne večeri u ford granadi Silvane Armenulić ostaće tajna koja je mnoge kopkala, kao što to često biva kada poznate ličnosti naglo izgube život. Veštačenja su pokazala da tragovi kočenja putničkog automobila ne postoje, pa se pretpostavilo da je u trenutku udesa Jašarević ili spavao, ili je doživeo srčani udar.
Lekar mu je, naime, već oduzimao vozačku dozvolu zbog visokog krvnog pritiska. Ali, obdukcija njegovog tela nikada nije izvršena jer je ono bilo raskomadano od udarca volana.
Nekoliko dana posle tragedije muzičari Boki Milošević i Ljubomir Đurović pokušali su da rekonstruišu šta se te noći dogodilo, budući da im je bilo čudno zašto su se putnici ford granade tek oko 21.15 našli kod Kolara, kada su iz Aranđelovca krenuli u 18 sati, i u to vreme već trebalo da budu u Beogradu.
Očev blagoslov
Mehmed Barjaktarević nije bio za to da mu kći postane pevačica, ali je jedne noći je, u svojoj mrzovolji, samo odmahnuo rukom:
- Neka bude, kad baš hoće!
U Silvaninim uspomenama, međutim, otac je bio sasvim drugačiji:
- Tata, pravi Bosanac. Tvrd. Naizgled bezosećajan, a širok i lep kao vid. Držao me u krilu i kaže: "Hajde, Garo, devojčice!" - I, ja mu pevam. Njegovim glasom...
Nije daleko od pameti da su vozači, Jašarević i popularna pevačica, zamenili mesta na nekom parkingu, u trenutku kad Silvana više nije mogla da izdrži glavobolju... Slika udesa je bila stravična. Svuda polomljen i zgužvan lim, srča i stvari putnika.
U kanalu kraj puta nađena je polomljena violina. Telo violiniste Miodraga Jašarevića su spasioci dosta brzo izvukli, dok je za Silvanu i Mirjanu bilo potrebno mnogo truda jer su se nalazile na strani udara. Njihova sestra Dina Bajraktarević je kasnije izjavila:
- Nikad nisam čitala izveštaj sa obdukcije. Čitala su ga moja braća koja su mi rekla da ja to ne uradim. Mirjana je bila u šestom mesecu trudnoće kada je poginula.
Slom oca Mehmeda
Iako su je svi znali kao Silvanu, za poznavaoce narodne muzike nije tajna da joj je pravo ime bilo Zilha.
U rodnoj kući su je zvali Gara: garava, bujna kosa joj je padala na prozračno belo lice. Rodila se u noći 10. februara 1939. godine u Doboju, kao treće dete Hajrije i Mehmeda Barjaktarevića. Otac poslastičar, boem. Naočit čovek, a veseljak, voleo je kafanu i lepu pesmu.
Od njega su deca nasledila ljubav prema muzici. Silvani prvo sećanje, međutim, nije bila pesma nego rat. Dok su ustaše jednom prilikom pretraživale kuću, majka Hajrija se sa četvoro dece sakrila u podrum.
Oca nije bilo. Zilha je od straha zaplakala. Ipak, preživela je te stravične trenutke, a posle rata i difteriju. Brat Hajrudin nije. Otac nikada nije prežalio svog ljubimca. Pretvorio se u očajnog čoveka koji ne ispušta čašicu. Radost mu nisu povratila ni brojna deca koju je Hajrija u međuvremenu rodila - Zilha je imala devetoro braće i sestara.
Novo ime iz filma
Mala Zilha Barjaktarević bila je dobra učenica, pa je jedne godine dobila i nagradu kao najbolja učenica u razredu. Od škole je dobila na poklon knjigu, a od roditelja mandolinu. Posle toga, sve više ju je zanimala muzika, a sve manje udžbenici.
Sa petnaest godina već je u glavi imala repertoar pesama za celovečernji koncert. Zahvaljujući pevanju na priredbama, počela je da dobija pozive za nastupe u dobojskim kafanama. A ona je maštala o Sarajevu i Beogradu.
- Opraštam se od majke, opraštam se od Doboja. Treba da pođem u svet, u poteru za samom sobom. Plačem. Plačem, jer neću da idem, a osećam da moram - opisivala je kasnije Silvana to doba.
U Sarajevu je imala tetku koja je mogla da joj pomogne. Iako opčinjena starim gradom, Zilha nije imala vremena za gubljenje. Obilazila je kafane, ubeđivala gazde i muzičare u svoj glas. U jednoj kafani na Ilidži čuo ju je poznati harmonikaš Ismet Alajbegović Šerbo. Pružio joj je mikrofon da zapeva gostima. Šesnaestogodišnja Zilha je izazvala oduševljenje i pesmom i lepotom.
- Slušaj mala - rekao joj je Šerbo. - Pošto si maloletna, ne mogu da te uzmem. Idi kući i pitaj da ti dozvole da budeš pevačica. Imaš plaćen stan i hranu i platu od dvadeset hiljada dinara mesečno.
Bilo je to pravo bogatstvo u ono vreme, pa je Zilhi prvi korak u profesiji izgledao posut ružama. Sarajevska Topola se pročula zbog zgodne Dobojke koja peva kao slavuj, ali je zato Šerbo morao da spasava svoju pevačicu od siledžija koje su je sačekivale.
I dalje je pevala, ali je ubrzo shvatila da joj nije mesto tamo gde pijanci udaraju ritam razbijanjem čaša. Kad bi noć utihnula, plakala je u svojoj sobici i razmišljala šta bi na to rekli njeni patrijarhalni roditelji.
Kada je 1954. Jugoslaviju osvojio čuveni italijanski film "Gorki pirinač", Zilha je već bila gimnazijalka. I ona je zavolela tu filmsku priču, a njeni školski drugari prvi su uočili da ona veoma liči na glavnu glumicu, veliku filmsku zvezdu Silvanu Mangano.
Tako je u kafani na Ilidži počela da se predstavlja kao Silvana.
