Besmrtna kraljica estrade (6): Partijska hajka na "Jugu"
Veliki karavan glumaca, književnika i muzičara krenuo je u obilazak više od 60 gradova Srbije i Crne Gore u čast izgradnje pruge Beograd-Bar. Bilo je to 1971. godine. Učestvovala je i Silvana Armenulić. Novine su toplo pozdravile karavan jer je njime trebalo, zapravo, odati počast narodu koji se, kako se pisalo, masovno odazivao pozivu države za zajam.
Umetnički voz je proveo na putu petnaestak dana. Po povratku, Silvana je snimila novu ploču, "zlatnu", ali je pesma "Ja molim za ljubav" Milivoja Pipera u koju je pevačica polagala sve nade prošla je nezapaženo, dok je "Rane moje" Aksentija Šoškića postala veliki hit. Pevačica je izjavila da joj je omiljen. Dan kasnije Jugoton je objavio prvu LP ploču Silvane Armenulić, sa 12 najuspešnijih pesama, koje su komponovali Toma Zdravković, Aleksandar Stepić, Selver Pašić, Dragoslav Janković, braća Bajić, Jovica Petković i Šoškić.
Zanos kratko trajao
Za to vreme nedeljnik "RTV revija" je pokrenuo takmičenje u komponovanju narodne pesme posvećene jugoslovenskim radnicima u inostranstvu. Jedna takva radnica Milenija Radovanović napisala je tekst, a muziku Aca Stepić, dok su čitaoci glasali za pevača. Između Lepe, Tozovca, Tome i Cuneta trijumfovala je Silvana. Pesma se zvala "Jugo, moja Jugo" a Silvana i Stepić su se odrekli nagrade u korist siromašne Milenije, koja radom u Nemačkoj izdržava bolesnog muža. Na naslovnoj strani nove ploče u septembru 1971. našla se ova pesma "Jugo, moja Jugo", a na drugoj "Kad se vratim u zavičaj". Tih dana popularna pevačica je krenula na u inostranstvo na turneju, u goste Jugoslovenima.
- Bojim se te pesme - pričala je Silvana. - Velika je to odgovornost. Nikada do sada nisam pevala pesmu u kojoj je satkano toliko duša. To su stihovi, verujem, svih onih koji su u pečalbi, daleko od domovine koju vole, kojoj se dive, za kojom čeznu. I sad, pred te ljude treba stati...
Na izvođenju "Juge" u Nemačkoj niko nije mogao da zaustavi suze. O "Jugi" su pohvalno govorili i drugi pevači. Majda Sepe, Kevser Selimova, Vera Svoboda i Bora Spužić nisu krili oduševljenje, a Arsen Dedić je rekao da je to pesma "na koju se godinama čekalo". Međutim, zanos nije dugo trajao. Na koncertima koje je u Nemačkoj organizovao RTV Sarajevo, muzički urednici Dana Raković i Nikola Kaloper zabranili su Silvani da ovu pesmu peva na koncertima jer je numera "bez pesničkih kvaliteta" i "jeftino navlačenje publike".
Opasna strast
Štampa je bila puna vesti o nesreći Silvane Armenulić koja je za dlaku, oktobra 1971, izbegla smrt. Da je obiđe u bolnici došla je i njena suparnica Lepa Lukić. Silvana je kasnije priznala javno da je dala gas do daske u potpuno novom, snažnom automobilu, žureći na koncert i pretičući dugu kolonu vozila, iako je znala je da je na drumu poledica. Sletela je sa druma, i tada preživela. "Opasna strast Silvane Armenulić", upozoravale su novine, ali je Silvana je nastavila da menja automobile i da ih sve brže vozi.
- Jurila je automobilom da bi svuda stigla i da bi uspela da stigne i do svog Doboja - branila ju je majka Hajrija. - Nekako je u poslednje vreme osećala veliku nostalgiju za svojim rodnim gradom, za braćom, sestrama, za svojima.
U hajku na "Jugu" uključila se i RTV Beograd, koja nije dozvolila da Silvana ovu pesmu uključi u svoj šou-program, a kad je tražila objašnjenje, otkazano je snimanje cele emisije. Stručnjak za muzička pitanja u beogradskoj televiziji Mira Čonkić-Radović izjavljivala je:
- Da, ja sam ta! Ja sam skinula "Jugu"! U pitanju je moj lični ukus i sud. Pesmu sam ja skinula i zato ja odgovaram. Silvanu ću pustiti sa bilo kojom drugom pesmom, samo sa ovom neću!
Borivoje Ilić, urednik Radio Beograda i predsednik komisije za preslušavanje narodnih pesama objašnjavao je:
- U odnosu na "Jugu", verovatno je, koliko se sećam, u pitanju bio tekst koji je u izvesnom smislu banalan. Tema je, čini mi se, naši radnici u inostranstvu. Sentiment za zavičajem, šta ti ja znam. Uostalom, sve je to u vezi i s Kongresom kulturne akcije! Mada smo i ranije vršili selekciju, sada smo, međutim, mnogo stroži!
Porez na šund
Taj famozni Kongres kulturne akcije, uveden 1971. da unese red u masovnu kulturu, napravio je drame u životima mnogih s estrade. Uveden je porez na šund, zbog koga je cena ploča pevača novokomponovane narodne muzike bila i dva puta veća od ostalih izdanja. Dojučerašnje zvezde, koje nisu izlazile iz medija, preko noći su nestale iz javnog života. Prestalo je da se piše i o Silvani Armenulić.
Kompozitori narodnjaka želeli su da komponuju "nešund", ali nisu znali kako. Raspitivali su se šta je to šund i kako da ga izbegnu, ali niko nije umeo da im kaže. Neki su se bunili, neki su pokušavali da se prilagode, a posledica toga bila je i Silvanina izjava da i u operi ima šunda. Velike zvezde su se tih godina ugasile, neki pevači su se vratili u kafane, a neki, poput Silvane, okrenuli su se turnejama u inostranstvu. U to vreme su i estrada, i sama Silvana dobile pojačanje.
Neprijatelj naroda
Uoči festivala Ilidža 71, na kome Silvana nije htela da učestvuje, oglasio se pevač Safet Isović.
- U više listova sam pročitao da pojedini pevači i nazovipevači, među kojima je i Silvana Armenulić, pokušavaju da miniraju Ilidžu. Niko ne može osporavati Ilidžu, a pogotovo ne pevači sumnjivih kvaliteta i sumnjivih kafanskih manira - rekao je Isović.
Redakcije su bile pune pisama protiv sarajevskog pevača, proglašavali su ga i "neprijateljem naroda". Silvana mu nije ostala dužna:
- Čudi me da jedan umetnik, bilo da se nalazi na usponu, ili na zahodu, kao što je to slučaj sa Safetom, može nešto tako da kaže za svoje kolege. Govorio je još da se plašim konkurencije! Smešno. Kakve konkurencije? Ako ne učestvuju Lepa, Tozovac, Nedeljko, Vasilija, Nedžad, Beba i Nada Mamula, s kim bih se ja borila? Ne mislite valjda da mi je Safet konkurencija?
