Besmrtna kraljica estrade (8): Narodnjaci postaju elita
Posle preseljenja u Novi Beograd, Silvanin život počeo je lagano da se menja. Posvetila se uređenju stana i više vremena provodila sa ćerkom. Koncerte i turneje sama je organizovala, garderobu pažljivo birala prateći modu, sama je birala i pesme koje će snimati, pevati na nastupima.
Sredinom 1972. godine organizovan je do tada najveći putujući karavan narodne i zabavne muzike.
Sreća je nije napuštala
Na Pesmi leta 72 takmičili su se najpopularniji pevači i narodne i zabavne muzike: Ivica Šerfezi, Zafir Hadžimanov, Majda Sepe, Leo Martin, Nada Knežević, Kićo Slabinac, Josipa Lisac, Miki Jevremović, Lola Novaković, Dragan Antić, Silvana Armenulić, Lepa Lukić, Bora Spužić-Kvaka, Predrag-Cune Gojković, Safet Isović, Toma Zdravković, Dragan Živković Tozovac... Učesnici su obišli sve veće gradove u zemlji. Celu priredbu su iz dana u dan pratile novinarske ekipe iz svih tiražnijih listova. Za ovaj putujući spektakl Silvana je odabrala pesmu "Grli me, ljubi me", koja je postala veliki hit, a Silvana je osvojila treće mesto, iza Tozovca i Safeta Isovića.
Gluma u krvi
Glumačke kvalitete Silvana je pokazala u TV serijama "Ljubav na seoski način", "Građani sela Luga" i "Saniteks", pa je dobila još jednu priliku da glumi, kad ju je iz zagreba pozvao njen prijatelj, reditelj Fadil Hadžić. U svom filmu "Lov na jelene" odlučio je da Silvani poveri glavnu ulogu, što je značilo da otpeva i svoje najveće hitove. Oduševljen njome, Hadžić je 1974. godine naslikao Silvanin portret u ulju.
Međutim, najveći hit je izašao nekoliko meseci kasnije iz muzičke kuhinje Larija Nanosa: početkom septembra pojavila se nova Silvanina ploča sa udarnom pesmom "Srce gori jer te voli". Ploča je ubrzo postala "zlatna", a ta pesma najslušanija. Silvana je proglašena za pevačicu godine. Sreća je nije napuštala.
Tada popularna pevačica zabavne muzika Zdenka Kovačiček se na jednoj priredbi javno upitala, kako to da Silvana Armenulić peva u "raskošnim haljinama", zar ne bi prirodnije bilo da se pojavljuje u narodnoj nošnji? Na prvi pogled, izgledalo je sve kao ženska i umetnička surevnjivost. Ali, u nedoumici mlade Zagrepčanke bilo je sadržano i jedno suštinsko pitanje, koje je predstavnica "zabavnjaka" samo naslutila. "Narodnjakinja" kojoj je žaoka bila upućena takođe nije bila u stanju da stvar razmotri kao sociološki problem, ali je ipak osetila u kom grmu leži zec, pa je tom prilikom izjavila:
- Tako je to kod nas. Čim se za nekog kaže da je pevač narodnih pesama, odmah mu se pridodaje i da je seljak. U onom pogrdnom smislu. A ja mislim da svaka pesma ima svoju vrednost. Eto, često slušam operu, pa su mi mnoge dosadne. Nedavno sam slušala Čangalovića kao kneza Igora, bio je izvanredan, ali, brate, i tu ima šunda...
Dekolte na putu kulture
Zdenki Kovačiček, kao predstavnici "elitne kulture", smetao je Silvanin duboki dekolte, smetale su joj njene, po poslednjoj estradnoj modi skrojene haljine, smetalo joj je što se jedna umetnica iz domena "narodne, tradicijske kulture" ne ponaša i ne oblači onako kako je ona smatrala da bi bilo primereno.
Slava je zarazna
Silvana Armenulić je mnogo zahtevala od sebe, ali i od onih koji su je pratili. Pevač Žika Nikolić tih godina je nastupao u Silvaninoj grupi, a kasnije se sećao:- Silvana je bila veoma popularna i biti u njenoj ekipi za nas mlađe značilo je mnogo. Bila je dobar drug i saradnik, ali i veliki profesionalac. Sećam se, jednom prilikom, pred jedan nastup, nisam obukao čarape u tonu sa odelom i ona me je vratila da ih promenim. Rekla je: "Upamti, kad si sa Silvanom, i ti si veliki!"
Silvana je, međutim, celu stvar shvatila kao klasni problem i olako se upustila u ocenjivanje umetničkih vrednosti priznatih muzičkih žanrova i umetnika, kao što su Borodinova opera i pevač Miroslav Čangalović. Nju je zapravo zabolela društvena osuda koja je tih godina pala na novokomponovanu narodnu muziku. Činilo joj se da je ta osuda preoštra i nepravedna, možda čak izazvana zavišću zbog ogromnih uspeha koje su u to vreme narodnjaci doživljavali.
Muzička industrija
Naime, krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka jugoslovenska masovna kultura bila je pretežno u znaku novokomponovane narodne muzike i svega što je uz nju išlo. Na njoj je počivala čitava jedna industrijska grana, koja je tada doživljavala najveći procvat. Izazivala je pravu potrošačku groznicu na kojoj su se obrtale milijarde dinara.
"Novokomponovana" kultura je počela da utiče i na druge domene života, da ih prekraja po svojoj meri, da postaje prava elita kojoj oni van tog kruga nisu mogli da oproste "raskošne haljine" na "dojučerašnjim seljankama".
