Besmrtna kraljica estrade (10): Strepela je od života
Još od kada je prešla tridesetu godinu života, Silvana Armenulić nije krila da strepi od budućnosti, pa je u jednom intervjuu, koji je upravo tako i naslovljen, izjavila:
- Bojim se života. Budućnosti. Onoga što će sutra biti. Strepim da li će ga uopšte biti! Možda sam baš u kafanama, u kojima sam nekad pevala, stekla taj strah od sutra, od budućnosti! Jer, kad muzika ugasne, kad prestanu da zveče čaše i raspevani gosti odu svojoj sreći, svojim kućama, ja ostanem sama, pitajući se da li za mene postoji sutra! Užasavam se pri pomisli da se nekad ponovo vratim u kafanu. To bi za mene bila smrt. Eto, dok vam pričam o tome, neka mora me pritiska!
Milioni za mirnu starost
U intervjuu koji je maja 1976. godine objavila Radio TV Revija, Silvana Armenulić je otkrila koliko je strepela od godina koje dolaze, ali još ne zbog preranog kraja života, nego karijere. Pošto je snimila 16 zlatnih i 17 srebrnih ploča od kojih se mnoge još slušaju i prodaju, novinar ju je pitao kako izlazi na kraj sa poreznicima. Silvana je odgovorila:
- Prijavim svaki dinar i trudim se da što više pevam u inostranstvu jer su honorari zarađeni van zemlje oslobođeni poreza.
- Pre dve godine bilo je reči da ste u nevolji zbog neprijavljenih poreza - uporan je bio novinar.
- U to vreme smo svi primali honorare u gotovom. To je bio jedini način da se zaštitimo od pevanja za džabe. Nemate pojma koliko se puta danas dogodi da ne dobijem ugovoreni honorar. Kažu: "Stići će na žiro račun" i nikad ništa. A čovek nema volje i vremena da se tuži i vuče po sudovima...
Preslikana sudbina
Poslednji put Silvana i Hašim Kučuk Hoki videli su se u beogradskoj hali Pionir gde su zajedno učestvovali na koncertu čiji prihod ide za put Beograd-Niš, ispričao je popularni pevač.
- Za njenu smrt saznao sam tek sutradan ujutru. Zvala me je majka iz Fojnice. Bila je veoma uzbuđena jer je čula preko radija da je poginula Silvana i još neki estradni umetnici iz Beograda, i sva u strahu pozvala da sazna da se meni nije nešto dogodilo. Kada sam čuo strašnu vest, nisam mogao da poverujem. Odmah sam zvao telefonom stan Mirjane i od Dine saznao za tragediju - pričao je Hoki.
Dve godine posle smrti Silvane i Mirjane, najmlađa sestra Dina Bajraktarević snimila je svoju prvu ploču. Numera na prvoj strani je bila "Ja na tugu nemam prava" Hašima Kučuka Hokija. Hoki, prvi roker među narodnjacima, dvadeset šest godina posle Silvanine smrti, izgubio je život na sličan način, u saobraćajnoj nesreći na auto-putu Beograd - Novi Sad.
Sledeće pitanje je bilo: do koje sume joj se isplati da raditi na početku jedne poreske i kalendarske godine?
- Pa, do dvadeset miliona starih dinara.
A za koje vreme zaradi toliko?
- Kako kad. Uglavnom, ima nas nekoliko koji to možemo da zaradimo za tri, četiri, pet meseci.
Posle zarađenih dvadeset miliona? - Na gostovanje u inostranstvu. U aprilu sam pevala za Jugoslovene u Australiji. U junu idem u Bugarsku, pa u Švedsku.
Nije li jedan od razloga za ta gostovanja i zasićenost domaće publike?
- Jeste. Publika više nije željna muzike i pevanja kao nekad.
Sestrina pesma
U junu 1976. Silvana je za zagrebačku produkciju ploča snimila je staru pesmu Tome Zdravkovića "Dušo moja" i "Godine su prošle, život želje menja" Bobe Stefanovića, uz pratnju orkestra Bokija Miloševića. Početkom jeseni je počela da se priprema za izdavanje nove ploče. Odlučila se za pesmu Miodraga Todorovića Krnjevca "Ludujem za tobom", dok je na drugu stranu stavila Mirjaninu autorsku pesmu "Ne sećaj se više mene".
Koncerti više nisu tako posećeni. Možda su razlog i skupe ulaznice? - Možda. Ali, tu nema pomoći. Porez je ogroman. Jedna grupa sa kojom pevam staje milion i po dinara. Organizator na to mora da plati oko četrdeset odsto na ime poreza, a deset odsto uzme poslovnica. Ako još dvorana nije velika, ulaznice moraju da budu skupe. Znam šta će pomisliti čitaoci kad pročitaju ovo: zašto grupa ne peva za manje od milion i po dinara? Mnogi su kivni na priče o zaradama pevača. Ljudi zaboravljaju da je naša slava kratkog veka, da nemamo niz povlastica i beneficija koje ima svako ko je u redovnom radnom odnosu. Jeste li pročitali kako je umrla Vuka Šeherović? Umrla je u bedi. Moram da vodim računa da se obezbedim za stare dane. Kroz desetak godina, kad ne budem više ova Silvana, neću da idem okolo i moljakam za angažman.
Nisu li pevači sami krivi što su neorganizovani?
- I jesmo i nismo. Tačno je da smo nesložni, da ne znamo svoja prava. Ali, mnogi nas ne tretiraju kao ozbiljne ljude. Ni nas, ni našu profesiju. Tako se, recimo, događa da Zaim Imamović, posle toliko godina na sceni i pred mikrofonom, nema status umetnika, nema osiguranje, penziju.
Borac za prava pevača
Preduzimate li nešto da ne bude tako?
- Preduzimamo. Odnedavno, zajedno sa Acom Stepićem, Tozovcem i Tošom Elezovićem, član sam Upravnog odbora Udruženja estradnih umetnika SR Srbije. Ubuduće će svaki pevač deo honorara, mislim da će to biti jedan posto, uplaćivati Udruženju. Produkcija gramofonskih ploča će takođe uplaćivati izvesnu sumu posle svake snimljene ploče. Stvorićemo fond, bolje se organizovati i pokušati da izmenimo svoj status...
SUTRA - Besmrtna kraljica estrade (11): Šta je videla Vanga
