Besmrtna kraljica estrade (7): Krenule su istom stazom
Kao i sva ženska deca Mehmeda Barjaktarevića, i Mirjana, rođena kao Mirsada, lepo je pevala. Volela je braću i sestre, ali su joj oči bile uprte u Zilhu. Sanjala je o tome da krene njenim stopama, ali se nije usuđivala da to pomene roditeljima, a još manje starijoj sestri.
- Otac je imao pravo - govorila je često Silvana. - Gorak je hleb kafanske pevačice!
Mirjana je pomagala ocu u poslastičarnici i postala je majstor za kolače. Dobojski momci su se udvarali lepoj devojci, "slatkišu koji peva", govorili su. Zvali su je da peva i u kafanama, ali ona se nije usuđivala da izneveri oca.
Naslednica dolazi
Kada je Mehmed umro, Mirjana je imala šesnaest godina. Počela je da vodi poslastičarnicu, a u isto vreme je pevala je u dobojskom KUD "Ismet Kapetanović". Silvana je baš u to vreme počela da stiče slavu. Mirjana se ohrabrila: krenuće ipak sestrinim stopama. Počela je da peva u jednoj kafani u Prozoru. Majka Hajrija je to dugo krila od starije kćeri. Kada je Silvana konačno saznala, razbesnela se. - Zašto to radi? Šta će joj pevanje po kafanama? Ona misli da tamo cvetaju ruže, da novac pada s neba!
Mirjana nije htela da koristi veze sa slavnom sestrom, pa joj je i put bio kao Silvanin: iz kafane u kafanu, do Beograda. Pevala je kafani u Filmskom gradu u Košutnjaku kada se saznalo da je sestra slavne pevačice.
Estrada na crnoj listi
Kongres kulturne akcije je, praveći red u tzv. masovnoj kulturi od 70-ih godina u Jugoslaviji uveo porez na šund i zatvorio medije za estradu. U Silvaninom životu je nastao poduži period tišine, pa je ona odlučila da krene na turneju po zapadnoj Evropi, SAD, Australiji. Nije skrivala da joj je zarada najpreča, jer joj se činilo da je zlatno doba njene pesme već prošlo. Kupila je petosobni stan na Novom Beogradu, ali stan je opljačkan dok je bila na turneji u Nemačkoj.
- Posebno mi je žao značke, zlatne deteline koju sam dobila od kruševačke Merime kao nagradu za najbolju interpretaciju na Beogradskom saboru 1969. godine. Zatim, plakete koju sam dobila za drugo mesto u Sisku, na festivalu Zlatni glas Jugoslavije. Pored toga, provalnici su odneli i nakit moje ćerke. Ukrali su i dosta novca, mog i muževljevog - žalila se ona.
- Silvana, da li je istina da u Filmskom gradu peva tvoja sestra? - pitao je telefonom Obrad Jovović, direktor Jugotona u Beogradu.
- Ne, nije to moja sestra - zvratila je hladno pevačica i spustila slušalicu. Jovović nije poverovao i otišao je sa Stepićem u Filmski grad da bi tamo saznao istinu. Čim su čuli Mirjanu, shvatili su da je pred njom takođe lepa karijera. Mirjani je ponuđeno da snimi prvu ploču za Jugoton, a naslovna je bila Stepićeva pesma "Zašto da duša pati i boli". Drugi glas na ploči pevao je Toma Zdravković, koji je bio autor pesme "Vrati se". Prva ploča Mirjane Bajraktarević prodata je u 50.000 primeraka, što je bio znak da je rođena nova zvezda. Jugoton joj je ponudio ubrzo da snimi i drugu ploču. "Zašto da budem rob ljubavi" takođe je postigla veliki uspeh. Silvana je konačno popustila. Odlučila je da pomogne sestri.
- Pokušavala sam da je odvratim, ali kada joj je krenulo, nisam imala kud. Sudbina je htela da iz kuće Bajraktarević izađe nekoliko pevačica - govorila je Silvana Armenulić.
Kada je Mirjana Barjaktarević objavila prvu long-plej ploču 1975, novinarka Bobana Veselinović je napisala da ona pripada malom broju pevača "koji su najpre skrenuli pažnju na sebe samo bojom gasa i interpretacijom, ali su pravu pesmu morali da čekaju godinu pa i više". Mirjana je čekala svih šest: "Bilo je to na Hit paradi narodne muzike 1975. godine, kada je publici predstavila pesmu 'Imala sam drugaricu'. Već posle nekoliko taktova, bilo je jasno da je pravu pesmu zapevao pravi pevač - to je bilo vrhunska interpretacija jedne izuzetne kompozicije."
Život bez predaha
Dok je sticala novac, Silvana Armenulić je napominjala da joj život prolazi bez predaha:
- Legnem u četiri, ustajem u sedam. Moj muž je počeo da gubi nerve i zato isključuje telefon. Dete ne viđam danima, ali se trudim da svakodnevno čujem njen glas preko telefona. Žrtva je i moja svekrva, na čija se leđa svalio sav teret kućnih poslova. Ja sam sve više gost u kući. Moj muž dobija nervni napad kad otvori poštansko sanduče i prospe se ona silna pošta. U Šapcu su osnovali klub sa mojim imenom. Uskoro izlazi i list "Naša zlatna Silvana". Moji obožavaoci pišu čak i ćerki Gordani, šalju fotografije svoje dece, a ja se trudim da odgovorim svima. Ne znam koliko ću i dokle ću moći da izdržim sve ovo. Neko će ipak morati da popusti...
Sa ovom pločom Mirjana je ušla u pevačku elitu i poprilično poremetila redosled mesta na vrhu. Za nju su komponovali Aca Stepić, Toma Zdravković, Boris Bizetić, Dragan Živković Tozovac, a najveće uspehe postigla je sa melodijama Radoslava Graića. Posle "Drugarice" došao je i "Krenuli smo istom stazom". Imala je lakši put od Silvane, naročito zato što je slavna sestra na početku sestrine karijere svoja gostovanja uslovljavala Mirjaninim učešćem. Uskoro to više nije bilo potrebno.
- Mirjana će biti moja naslednica! - ushićeno je izjavila Silvana. Prema rečima majke Hajrije, godinu dana pred tragediju, Mirjana i Silvana su bile nerazdvojne. Njen privatni život nije bio posut ružama. Rano se udala za pevača Zorana Milivojevića i ubrzo shvatila da je taj brak neće usrećiti. Posle razvoda je živela u iznajmljenim stanovima, a Silvana joj je pružala i finansijsku i duhovnu podršku. Na koncertu povodom bokserske revije u Zenici 1975. godine, upoznala je Dragomira Vujkovića, jednog od najboljih jugoslovenskih boksera. Već sledeće godine, očekivala je dete. Par je nameravao da se venča krajem novembra, posle njenog povratka sa turneje po Australiji. Na poslednjem koncertu u Aleksandrovcu, pevala je "Krenuli smo istom stazom", hit koji je kasnije mnogima zvučao proročanski.
