Srbi i Rusi obnavljaju Hilandar
Završeno je oko dve trećine radova na obnovi onoga što je stradalo u požaru koji je manastir Hilandar zadesio 2004. godine, ali će biti potrebno još pet godina da se završi njegova temeljna rekonstrukcija, prva još od vremena kralja Milutina. Osim države Srbije najviše sredstava za pomoć Manastiru stiže iz Rusije, piše "Sputnjik".
Najznačajnija riznica srpske kulture
Izgradio ga je grčki monah svetogorac Georgije Helandarios, a manastir Hilandar na Svetoj gori Atoskoj obnovili su Stefan Nemanja i njegov sin monah Sava 1198. godine. Od tada neprekidno živi manastir bio je i ostao jedno od najznačajnijih središta srpske kulture i duhovnosti. Sa očuvanom najbogatijom kolekcijom originalnih starih rukopisa, ikona, fresaka, danas predstavlja najznačajniju riznicu srpske kulture uopšte.
Marta 2004. godine vatra je progutala više od polovine Hilandara. Zahvatila je Beli i Stari konak, paraklise. Sve je stradalo do Pirga Svetog Save koji je spasao hilandarsku riznicu.
- Radovi na delu manastira koji je goreo počeli su 2006, do kada je intenzivno rađeno na projektu opšteg plana obnove. Mi smo trenutno na delu koji je izgoreo izveli oko 75 odsto radova i nadamo se da će Beli konak, koji nam je bio glavni cilj, do kraja ove godine biti završen - kaže direktor Zadužbine manastira Hilandar Milivoj Ranđić.
Dijaspora se odazvala na svaki apel
- Naš glavni zadatak u ovoj godini, ako Bog da, biće demontaža kameno-krovnog pokrivača kako bismo zamenili trulu konstrukciju. Trpezarija je povezana sa delom manastira gde je požar i započeo i mestom gde je bila, u građevinskom smislu, njegova slaba tačka, gde zbog slabih temelja dolazi do pomeranja zidova - objašnjava Ranđić i dodaje:
- Realno, negde oko pet godina je potrebno da bi se ovaj ceo poduhvat zaokružio, jer ne izvodimo samo proste građevinske radove, a dosta zavisi i od finansijskih sredstava. Srbija nije zaboravila manastir Hilandar i od kada se desio požar do danas ona uspeva da iz budžeta odvoji sredstva. Nekada je to bio značajniji iznos, došla je kriza, iznosi su se smanjili.
- Takođe, naša dijaspora se odazvala na svaki apel koji je manastir uputio. Što se tiče ljudi koji nisu iz našeg naroda dosta je pomoglo Društvo prijatelja Svete Gore iz Velike Britanije, među njima i princ Čarls i to nije bila samo moralna, nego i materijalna podrška. Ono što bih podvukao je podrška Rusa i Srba koji žive u Rusiji i mi smo iz oba ta izvora primili velike iznose sredstava. Mislim da je pored Republike Srbije, najveća podrška došla iz Rusije - zaključuje Ranđić.
