Rekacije na seriju "Vesti" o narkomaniji (1): Pomoć traže tek kada je kasno!
Serija "Vesti" o globalnom problemu narkomanije i zajednici Srpske pravoslavne crkve za bolesti zavisnosti, Zemlja živih, izazvala je brojne reakcije širom dijaspore.
Potresna svedočenja mladih iz Srbije, EU i Australije, nikoga nisu ostavila ravnodušnim, a sagovornici "Vesti" ističu da je narkomanija, kao globalni problem, ipak još daleko od srpske zajednice.
Otac Branimir Petković iz crkve Svete Trojice u Cirihu, kaže da se susreo sa problemom narkomanije još dok je službovao u Svetouspenjskom hramu, ali da problem ipak nije alarmantan.
- Reč je o mladima koji žive u Švajcarskoj i ja sam ih upućivao u Srbiju, u neki od naših manastira gde su se neki od njih, kroz duhovnu terapiju, tj. kroz post, molitvu i prisustvo svetim liturgijama, i kroz rad na manastirskim ekonomijama, uspeli da se spasu od ove pošasti - kaže otac Branimir.
Komuna SPC za lečenje bolesti zavisnosti:
1. Beg od smrti u Zemlji živih
2. Igla u veni dilera iz Švajcarske
Otac Miroslav Simijonović iz ciriškog Svetouspenjskog hrama ističe da je i u njegovom službovanju u ovom hramu bilo 3-4 slučaja, kada su mu se za pomoć obratili zavisnici od droge.
- Pokušali smo da pomognemo našim molitvama i savetima gde mogu da se obrate za stručnu pomoć. Nažalost, nemamo uslova za otvaranje nekih radnih terapija za takvu vrstu bolesti, kao što je to slučaj sa nekim manastirima i njihovim ekonomijama u Srbiji - navodi ovaj sveštenik i objašnjava da nauka bolesti zavisnosti objašnjava "pomanjkanjem ljubavi u porodici, teškoj finansijskoj situaciji i besperspektivnosti".
Starešine hrama Svetog Save u Parizu, protojerej-stavrofor Nikola i protosinđel Justin ističu da je u Parizu ili zanemarljiv broj Srba s ovom vrstom problema ili ti ljudi ne smatraju da bi crkva mogla da im pomogne.
Samo najjači pobeđuju
Otac Miroslav Simijonović kaže da je osnovni problem mladih zavisnika - pomanjkanje vere.
- Mladost je poznata po ludosti i želji za dokazivanjem, da se upozna nepoznati svet i da se probaju sve "zabranjene stvari". U nastojanju da se po svaku cenu dopadnu, da budu privlačni i prihvaćeni u društvu, ti mladi buntovnici nepromišljeno posežu, prvo za lakim, a posle i za teškim drogama. Potom sve postaje vrlo komplikovano. Tu je onda potrebno mnogo napora, da se situacija popravi. Međutim, samo oni najjači, oni koji pronađu veru u sebi, uspevaju da pobede i da se izvuku. Ostali propadaju.
- Ne znam ima li ih i koliko, a na osnovu mog iskustva, mali je broj onih koji bi se u takvim slučajevima obratio za pomoć i savet, što, ako postoje, ne umanjuje brigu crkve i naše molitve za sve ljude. Molimo se Bogu za one koji stradaju od ovog strašnog poroka - sažeo je protosinđel Justin.
Protojerej-stavrofor Nikola kaže da se sa zavisnicima sretnu tek kada je kasno, odnosno kada ti mladi ljudi shvate da moraju na lečenje.
- Dok se u zavisnosti napreduje - oni se ne obraćaju crkvi i sveštenstvu, već tek kad upadnu u duboku krizu. Tada sveštenik pokušava koliko može da ih razume i savetuje. Ne možemo da se tim dublje bavimo, nismo za to osposobljeni, nemamo ni vremena, ni mogućnosti. Za to su potrebne ustanove u kojim će biti smešteni i gde će delovati stručna lica, psihijatri, ali sveštenik - naglašava prota Nikola.
Albanska mafija drži tržište droge
Inspektor koji je donedavno radio u Odeljenju za borbu pritiv ilegalne trogovine narkoticima u frankfurtskoj policiji ističe za "Vesti" da je u ovom gradu, na sreću, malo heroinskih zavisnika s prostora Balkana.
- Skoro dve godine sam proveo na ulicama u okolini Glavne železničke stanice u Frankfurtu, koja je, poznato je, oduvek bila leglo narkomana i dilera. Za to vreme, među onima na teškim drogama - koji su se jadni i prljavi, kao senke vukli po tamošnjim ulicama i stepenicama prolaza podzemne železnice, gledajući kako da za taj dan obezbede heroin - sreo sam samo dvojicu narkomana s naših prostora: jednog Srbina, čini mi se iz okoline Čačka i jednog Hrvata za kojeg nisam utvrdio odakle je tačno rodom - priča nam naš izvor koji je zbog prirode posla želeo da ostane anoniman.
- Uživaoci droge mahom su Nemci, mada u skorije vreme ima i narkomana iz novih članica EU, posebno Bugarske - kaže naš izvor i tvrdi da tržište teškim drogama u Nemačkoj i pre sada kontroliše isključivo albanska mafija.
- Oni to rade na veliko, a Marokanci, Alžirci i drugi samo su njihovi "vojnici" koji za sitan novac ili heroinski "šut" za njih dostavljaju drogu "krajnjim korisnicima". Naravno, radi se to i na višem nivou, pogotovo kad je reč o kokainu koji se masovno šmrče po neboderima gde su smeštene velike banke u ovom gradu. Naših zemljaka ne samo da nema među narkomanima nego ni među dilerima, jer se u borbi za prevlast na tržištu lako gubi sve, a najlakše - glava - ističe ovaj izvor "Vesti".
Poslednji takav slučaj, o kome su "Vesti" opširno izveštavale, završio se teškim krvoprolićem u frankfurtskom hotelu Luksor, kada su ubijeni Marko Jakšić (20) rodom iz Zemuna i Bojan Ristić (37) iz Bora.
