Komuna SPC za lečenje bolesti zavisnosti (2): Igla u veni dilera iz Švajcarske
U okviru programa Zemlja živih, manastira Kovilj kod Novog Sada, jedinog projekta u okviru Srpske pravoslavne crkve koji se bavi rehabilitacijom i resocijalizacijom zavisnika, sve više je i mladih dijaspore koji su ušli u poguban svet zavisnosti.
Jedan od njih je 36-godišnji D. V, Srbin, dugogodišnji narko-diler iz Švajcarske. Na molbu čelnika Zemlje živih izostavljamo one podatke koji bi mogli da mu razotkriju identitet.
Probao i prodavao sve
Rođen u Švajcarskoj, počeo je da se drogira "marijanom" davne 1994. "Marijana" je drugo ime za kanabis. Ubrzo je shvatio i da je u tom svetu prodaja narkotika unosan biznis. S nekolicinom prijatelja je razradio posao pazeći i na najmanje sitnice. U svetu narko-kartela deset godina raditi, a biti "nevidljiv" je uspeh za respekt. U tom svetu je i "marijana" samo odskočna daska za sve jače i jače droge, a on je i probao i prodavao sve.
Najviše droge vikendom
Naš sagovornik kaže da je dosta mladih Srba u Švajcarskoj koji posežu za drogom.
- Heroinskih zavisnika je relativno malo, jer za sada je reč o mladim ljudima koji za te, vikend izlaske petkom i subotom, koriste "brze droge" poput kokaina, spida, ekstazija, MDMA. Rođen sam i odrastao u Švajcarskoj i zato mogu da tvrdim da je alarmantno koliko je mladih Srba ili probalo ili redovno koristi nešto iz "ponude". Ranije su se ljudi možda drogirali skrivenije, a sada to mladi čine otvoreno na tim žurkama i pritom su sve agresivniji - priča sagovornik "Vesti".
- Nas četvorica smo držali okolinu Ciriha i mesečno smo prodavali oko kilogram heroina i kokaina. Ostajalo bi nam čisto od 80.000 do 100.000 evra, a po robu smo išli u Španiju ili Holandiju, kod nekih Crnogoraca. Oni su tamo glavni i nikada s njima nije bilo problema. U Švajcarskoj posao trgovine drogom i dalje drže Albanci, mada ima i sve više Turaka, Marokanaca. Mi i Rusi uglavnom smo se specijalizovali za kokain i 'brze droge'. Uglavnom ne diramo druge dilere, ali bilo je i tih problema. Kada ti se ubacuju u kombinaciju znaš kako moraš da reaguješ. Ma bilo je svega - priča D. V.
Do pre devet meseci uzimao je po pet grama kokaina i pet grama heroina. To "zadovoljstvo" ga je dnevno koštalo, kako priznaje, oko 1.100 evra.
Shvatio sam - hoću da živim
- O novcu sam ozbiljno počeo da razmišljam tek u istražnom zatvoru. Počeo sam da "brojim" koliko sam para potrošio i shvatio da je to najmanje nekoliko miliona. Ali, ni pre, ni posle zatvora novac mi nikada nije bio bitan. Brza lova brzo ode. Jedino mi je bilo bitno da to što uzimam - radi, da u sebi opet i opet imam taj osećaj topline. Kokain je takva droga da diže, pokreće adrenalin. Zato mi je posle trebao heroin, da me spusti, umiri. Jedino što nikada nisam poverovao jeste da ću se i ja ikada navući na iglu. Bukvalno sam pljuvao one koji su bili na igli. Prodajem mu robu i psujem ga i pljujem koliko mi je odvratan. Eto, na kraju sam i sam završio sa iglom u veni - veli iskreno.
Molerska firma kao maska
- Da ne bih bio sumnjiv švajcarskim vlastima, otvorio sam firmu za fasaderske radove. Jasno, to je bila samo maska kako mi policija ne bi upala u kuću i pitala odakle mi pare kada ne radim, a pri tom ne koristim socijalnu pomoć. Na kraju sam, ipak, pao zbog dilovanja. Dobro, bilo je tu još nekih krivičnih dela, ali ne bih o tome. Dobio sam deset godina zatvora, a pustili su me posle pola izdržane kazne - priča D. V.
Pre dolaska u Zemlju živih u više navrata je bezuspešno pokušavao lečenje.
- Probao sam odvikavanje metadonom, heroinom, suboteksom i ništa nije pomoglo, jer sam uvek to radio zbog svog okruženja, a nikada zato što sam zaista želeo da se izlečim. Na kraju sam došao u taj stadijum da prvo što uradim ujutro jeste da se nadrogiram. Zatim popijem kafu i "idem na posao". Više mi je zapravo bilo svejedno da li ljudi znaju da se drogiram ili ne, da li ću umreti ili ne. Jedino sam tražio taj "kik", taj adrenalin. Kada bih spremio dozu, uzeo bih mobilni i otkucao broj Hitne pomoći. Ubrizgao bih heroin i onda držao palac nad dugmetom za uspostavljanje veze. Ukoliko počnem da padam, da me pronađu. Poslednja dva meseca mog drogiranja imao sam četiri overdoza, a doktori su me dva puta vraćali u život. Poslednji put sam pao ispred roditelja i to me je valjda probudilo. Shvatio sam da hoću da živim.
U Zemlji živih, projektu SPC za odvikavanje od bolesti zavisnosti, štićenike uče upravo tome - životu!
Kanada izmenila propise: Heroin na recept
Kanadsko ministarstvo zdravlja izmenilo je propise kako bi se lekarima omogućilo da na recept izdaju heroin pacijentima koji se leče od teške zavisnosti od ove droge.
Reč je o dijacetilmorfinu - farmaceutskom heroinu koji će se prepisivati za "potrebu hitnog medicinskog pristupa".
Do sada je više zemalja u svetu omogućilo doktorima da koriste dijacetilmorfin kao deo lečenja manjeg procenta pacijenata zavisnih o opijatima, koji ne reaguju na druge vrste lečenja.
U saopštenju ovog ministarstva se navodi "da postoji mnogo naučnih dokaza koji podržavaju korišćenje takozvanog medicinskog heroina".
Naš sagovornik tvrdi da u švajcarskim zatvorima narkomani mogu da se drogiraju "nelegalno" i "legalno".
- Postoje stroge kontrole, pretresi, ali se unosi sve živo. Istovremeno, zatvorski lekari lako prepisuju jake doze lekova za smirenje ili spavanje, ali i sam heroin. Jeste, on se ne zove tako, već dijacetilmorfin. Daje se onim heroinskim zavisnicima koji ne žele da započnu lečenje. U istražni zatvor je teže nešto uneti, ali doktori ti zato daju sve što tražiš. Jednostavno, sve metode su dozvoljene samo da pritvorenici ili zatvorenici ne prave probleme - otkriva naš sagovornik.
