Komuna SPC za lečenje bolesti zavisnosti (4): Padobranca "spuštao" heroin
Jedan od najstarijih u zajednici Zemlja živih je 37-godišnji N. Ž. iz istočne Srbije. Ponosno izgovara da je "četvrti u kući". Dolazi iz uspešne porodice, brat mu je profesor na prestižnom fakultetu. Počeo je da se drogira 1998. godine.
Od mladalačke radoznalosti koje nudi marihuana, preko raznoraznih pilula pomešanih s alkoholom - do tri grama heroina dnevno - prošlo je samo nekoliko godina.
Kuća otišla za drogu
Do novca za drogu dolazio je prodajući stvari iz kuće, pozajmljujući od rodbine i prijatelja. Na kraju je ubedio roditelje da će se sve promeniti kada prodaju kuću i on se preseli u Novi Sad.
Svoj deo novca je potrošio za nekoliko meseci - uglavnom ubrizgavajući ga u venu. Sada je uz novajlije u ulozi "anđela čuvara" - osobe koja pokušava da kod nekog drugog ispravi greške koje je sam ranije činio i kojih nije bio svestan.
Terapija bez lekova
Andreja Jovanović, koordinator Zemlje živih, ističe da za razliku od drugih vladinih i nevladinih institucija, koje u odvikavanju koriste razna sredstva za smirenje, ali i proizvode na bazi heroina, ova zajednica terapiju zavisnika zasniva isključivo na nizu nefarmakoloških metoda.
- Sve aktivnosti za cilj imaju postizanje fizičkog oporavka, stabilizaciju mentalnih procesa, ostvarivanje duhovnog balansa, suočavanje sa stvarnošću i samim sobom, učvršćivanje volje i radnih navika, restruktuiranje celokupne ličnosti, ovladavanje sopstvenim saznajno-emotivnim potencijalom, izgrađivanje sopstvene ličnosti kroz usmerenost na drugog i mogućnost spoznaje vere kao legitimne alternative prethodnom načinu života - ističe Jovanović.
- Najveći problem za nas, zavisnike, nisu toliko ni fizičko, a zatim ni mentalno čišćenje. Najgore je kada počneš da razmišljaš, kada postaneš svestan svega šta si radio i kada savest počne da radi. Tu najviše ljudi pukne - veli iskreno.
Komuna SPC za odvikavanje od bolesti zavisnosti:
(1): Beg od smrti u Zemlji živih
U toj fazi je upravo N. S. (36), rodom s juga Srbije, nekadašnji pripadnik najelitnije specijalne jedinice Vojske Srbije, 63. padobranske brigade.
- U jedinicu sam ušao kada je počela NATO agresija, 1999. godine. Tada sam i počeo s ozbiljnijim drogama, jer marihuanu sam pušio još u srednjoj vojnoj školi. Lažu ako kažu da nema droge u vojsci. Ima je. Naravno, ne u tom obimu kao drugde, ali je ima. Kada sam ušao u jedinicu postao sam ovisnik od adrenalina i tako sam počeo da koristim "brze droge": spid, ekstazi, tek ponekad i heroin... Onda uđeš u "krug" jer svaki sledeći put ti treba sve više, samo da bi zadovoljio taj adrenalinski osećaj. Heroin sam krenuo da koristim kako bi me spustio. Prvo sam šmrkao, a onda direktno u venu. Mnogo je jeftinije - veli iskreno ovaj specijalac i nastavlja.
Prevara na testiranju
- Tek pri kraju sam došao u problem sa zakonom. Prvo su mi pronašli heroin, pet grama, bilo je za mene. Nikada nisam dilovao, uvek samo za mene. Prvo su mi dakle to pronašli, a kada jednom uđeš u taj krug, onda i policija počne više da te gleda. Postaneš prepoznatljiv. Posle toga sam bio u nekoj priči za razbojništvo. Nisam učestvovao, ali je suđenje u toku, pa ne bih šire o tome - priča nekadašnji pripadnik 63. padobranske brigade.
Kaže da narkomani, što imaju veći problem, postaju sve veći manipulatori.
- Kada su me u Vojsci prvi put kaznili zbog toga što je kod mene pronađena droga, počela su i redovna testiranja da li se i dalje drogiram. Tu do izražaja dolazi narkomanska snalažljivost. Kada treba da se obavi testiranje ne dam svoju mokraću, već mokraću drugara.
Izbačen iz vojske
- Dok smo ratovali niko nije ni mogao da primeti šta radim, a onda, kada više nije bilo ratovanja i akcije, cela jedinica se vratila u kasarnu u Niš - redovnim aktivnostima. Imao sam čin i radno vreme, od 7.00 do 15.00. Uglavnom sam se trudio da se drogiram kada završim smenu. Skinem uniformu, odem kući i krenem. Posle sedam i po godina u 63. padobranskoj, prebačen sam u jedinicu veze. I tamo sam uspeo da spojim sedam godina posla i "hobi". Na kraju su me otkrili. Zbog drogiranja su mi skinuli čin, a zbog drugih stvari šutnuli iz vojske - priča iskreno.
Dva puta se ženio, u oba braka ima po jedno dete. Mlađe ima tek godinu i po, a starije je napunilo 12 godina.
- S prvom ženom sam se razišao jer mi je jedini smisao života bio heroin: kako ga što pre uneti u sebe i kako ga imati spremnog. Prva žena me ostavi da čuvam naše dete, a mene ne zanima ni da li je gladno, ni da li treba da se presvuče, izvede u šetnju. Nemam više šta da krijem, takav sam bio.
Sada je uveren da će ovog puta izdržati i izlečiti se. Kaže, nova supruga je potpuno uz njega. On želi da njoj i deci nadoknadi sve ono što je propustio.
Sutra - Komuna SPC za lečenje bolesti zavisnosti (5): Iz Sidneja po novi život
Kanabis probali milioni
Podaci Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti o drogama pokazuju da je u Evropskoj uniji barem jednom kanabis probalo čak 78,9 miliona ljudi. Samo tokom prošle godine marihuanu je u Evropskoj uniji barem jednom koristilo 19,3 miliona ljudi uzrasta od 15 do 64 godina starosti, odnosno 14,6 miliona onih koji su uzrasta od 15 do 34 godine.
Kada je reč o Srbiji, ta statistika je mnogo bolja. Prema prošlogodišnjem istraživanju Instituta za javno zdravlje "Batut", u Srbiji je drogu probalo oko osam odsto građana, a učestalost konzumiranja niža je u poređenju sa državama EU. Prema ovom istraživanju najčešće se koristi kanabis, koji je konzumiralo 3,4 odsto osoba starosti od 18 do 34 godina i 1,6 odsto onih uzrasta od 18 do 64 godine.
Evropski centar za praćenje droga i zavisnosti od droga u svom izveštaju za 2015. godinu upozorava da se u Evropskoj uniji povećava ne samo količina, već i raznolikost novih droga.
U 2014. godini je otkrivena čak 101 nova psihoaktivna supstanca, uglavnom sintetički kanabinoidi, stimulansi, halucinogeni i opioidi.
