Rekacije na seriju "Vesti" o narkomaniji (2): Za izlečenje je najvažnija želja
Problem bolesti zavisnosti ne bira, a o njemu se sazna tek kada bude kasno. Ovo je zaključak blic ankete "Vesti" od Evrope do Australije.
U Crkvenoj opštini Frankfurt kažu da im se mahom obraćaju roditelji dece koja zapadnu u problem.
- Dolaze da bi potražili pomoć, mesto gde bi sklonili svoju decu. Uglavnom smo ih upućivali u manastir Kovilj ili smo sami pokušali da im pomognemo. Post i molitva su način da se ti mladi nauče disciplini i dobiju pomoć Božju - ističe protojerej Simon Turkić, starešina Crkvene opštine Frankfurt i hrama Vaskrsenja Gospodnjeg u Galusu.
Mobilni kao droga
On dodaje da se dosta ljudi na taj način izlečilo, ali i ističe da je moguće pomoći samo nekome ko istinski želi da se izleči.
- Onih drugih više nema u crkvi, oni su krenuli stranputicom i izgubili su se. To je žalosno. Nedavno nam je došao mlad čovek, maloletan, a već je probao teške droge i traži pomoć. Našao je mir kod nas i prestao da uzima drogu, ide pravim i dobrim putem da nastavi školovanje i ima zdrave ambicije - ističe otac Simon.
On podseća da je uz narkomaniju sve veći problem i zavisnost od mobilnih telefona i interneta.
- Dolaze ljudi i traže pomoć i za to. Kada se roditelji vrate s posla treba im mir, pa je najlakše deci dati telefon u ruke ili ih smestiti pred kompjuter. To je zamka i za roditelje i za decu. Prođe 4-5 sati, roditelji imaju mir, a deca se opterećuju svoj unutrašnji svet nekim lažnim, virtuelnim svetom koji ne postoji, ali vrebaju razne opasnosti - upozorava ovaj sveštenik.
Odgovor - crkveni život
Za oca Simona Turkića odgovor na bolesti zavisnosti je "crkveni život".
- Ako porodica živi crkvenim životom: moli se Bogu, ne samo u crkvi, nego zaista i iskreno gde god ide nosi Gospoda sobom, tu veru će na nenametljiv način preneti i na svoju decu. To će se očitati u tome da oni razgovaraju sa svojom decom umesto da traže odmor bez dece. Preporuka protiv toga je čitanje. Imamo divnih knjiga i biće bolje za sve nas - tvrdi otac Simon.
Slična situacija je i u Australiji. Paroh crkve Svetog Georgija u Kabramati kod Sidneja, prota Đuro Đurđević ističe da problem bolesti zavisnosti nije zaobišao ni srpsku zajednicu, ali da je mnogo manji nego kada je reč o drugim zajednicama u ovoj zemlji.
- Ima porodica u kojima roditelji daju loš primer svojoj deci. Ali to je, u manjini, a u većini jeste da su naše porodice hrišćanske i da dolaze u crkvu gde ih niko neće učiti nečemu što ne valja. Crkva čini sve da ti mladi ljudi ne skrenu s pravog puta. Imamo veronauku gde uče šta je dobro, a šta nije, zatim srpske škole, pa folklor - ističe prota Đuro.
Bivši zavisnici, najbolji pedagozi
Ovaj sveštenik navodi da je zbog toga i vrlo mali broj onih koji su zastranili.
- Oni su ozdravljenje pokušali da pronađu u centrima za rehabilitaciju u Liverpulu i Kembltaunu. Na sreću, to nije veliki broj dece, a ja obilazim i sve zatvore u Novom Južnom Velsu. Tamo susrećem i one starije od 20 godina koji su u zatvoru zbog prekršaja s drogom. Postotak onih koji su se bavili drogom bio je mnogo veći pre nekih 10-15 godina, ali je danas bitno smanjen. Policiji treba odati priznanje za to - navodi ovaj sveštenik.
Kada je reč o terapiji mladih zavisnika, osim institucija za rehabilitaciju prota Đuro ističe da ih SPC uči postu i molitvama.
"Očišćena" Kabramata
Naselje Kabramata u Sidneju naseljavali su mahom ljudi koji su došli s Balkana devedesetih godina prošlog veka. Ali, ovo mesto je decenijama slovilo kao sinonim za drogu. U delovima oko železničke stanice deca su bukvalno ležala drogirana. Zahvaljujući policijskim akcijama, deo se preselio u naselje Liverpul, pa je sada situacija nešto bolja. Policija je, "očistila" dilere s ulica. Dobar deo njih preselio se malo južnije, u Liverpul, ali stanje tamo nije ni izdaleka kakvo je bilo u Kabramati.
- Naš poziv deci koja imaju problem jeste da dođu, da se ispovedaju, da razgovaramo kako bi bili ojačani Hristovom silom. I kod nekih smo uspeli u velikoj meri. Znam nekolicinu koji su danas u braku, imaju porodice i decu. Viđam očeve kako dovode decu u Bonirig na sportske treninge. Da im deca tu potroše mladalačku snagu. I to su divni znaci. Znate šta, ti ljudi, nekadašnji zavisnici, najbolji su pedagozi svojoj deci, jer su sami iskusili tu pošast i čak će i bolje paziti na njih - zaključuje prota Đuro Đurđević.
