Ovde su voz čekali Karter i Gadafi
Šef nekadašnje kraljevske stanice Topčider Slaviša Jovanović četvrta je generacija železničara u porodici. Njegov pradeda je krampom gradio prugu, a njegovi potomci otpravljali su vozove. Danas radio Slavišinog dede podseća na porodičnu tradiciju koja je vezana za slavnu prošlost železnice.
A gvozdeni put je začet na Berlinskom kongresu 1878. godine kad se Srbija obavezala da će izgraditi prugu koja će spajati Austro-ugarsku sa Otomanskim carstvom. Kralj Milan Obrenović srebrnim budakom je označio početak izgradnje železničke stanice Topčider, odakle je "Srbija krenula u Evropu", kako je pisala tadašnja štampa.
Sveti plamen
Počasno mesto na staroj vitrini ima stari železničarski fenjer, star najmanje 70 godina, koji je ovog Vaskrsa upaljen svetim plamenom iz Jerusalima za sve železničarske duše. Fenjer i danas radi, kao i stari formacijski sat, čiji mehanizam potiče iz 1888. godine i tačan je i dalje u sekundu.
Kraljev sat
Prvi voz tutnjao je od Beograda do Niša 15. septembra 1884. godine. Kasnije je sagrađena i dvorska čekaonica, odakle su Obrenovići i Karađorđevići kretali na putovanja, a i danas u kancelariji šefa stanice kuca sat koji je Draga Mašin poklonila kralju Aleksandru Obrenoviću za 27. rođendan.
- Stara topčiderska železnička stanica bila je malo dalje u parku, ali je dvaput srušena u bombardovanjima, pa je konačno premeštena u staru dvorsku čekaonicu. Iz glavne stanice na jug Srbije su 1914. išli vozovi sa vojskom, nejači, dvorskom arhivom sve do jeseni 1915. kad je država okupirana, a stanica bombardovana. Branioci poslednje železničke odstupnice Beograda su 1915. skoro svi izginuli na Banovom brdu i Topčideru, a u znak poštovanja nemački maršal Makenzen im je tu podigao spomenik - priča Jovanović za "Vesti".
Nova stanica je podignuta na istom mestu, po istim planovima 1920. godine, ali je uništena u bombardovanju 6. aprila 1941. godine.
- Nemci su obnovili koloseke dvorske čekaonice i u jesen 1941. ona je postala glavna topčiderska stanica. Sve do 1944. godine na stanici nije radio nijedan srpski železničar, samo nemačko osoblje - kaže Jovanović.
Dvorska čekaonica je imala uređen park i svu udobnost za članove kraljevske porodice, odavde su putovali Obrenovići sve do 1903. kad je poslednji Obrenović svrgnut s vlasti, a onda su je preuzeli Karađorđevići. Imali su svoj poseban voz, a i danas se čuva vagon kralja Aleksandra Karađorđevića koji je u sklopu Plavog voza. Sačuvane su i tri njegove lokomotive tipa fau-300, poslednji primerci u svetu.
- Iz ove stanice je krenuo kralj Aleksandar Karađorđević u Marselj, na svoje poslednje putovanje. On je vozom putovao do Peći, onda do Zelenike u Crnoj Gori gde ga je čekao brod. Njegovo telo u kovčegu se vratilo istim putem, a dočekala ga je garda na Topčideru. Sa ove stanice su 27. marta 1941. bežali knez Pavle Karađorđević sa sinom Aleksandrom i ćerkom Jelisavetom, koja se seća kako su užurbano ulazili u voz koji će ih odvesti u Atinu.
Pročitajte još:
* Evo kako je Titova milicija znala sve o građanima!
* Evo kako nas svet vidi: Srbi i Hrvati su kao bračni par, svađaju se, a ne mogu jedni bez drugih
Posle oslobođenja, dvorska stanica je opet obnovljena, a ovoga puta crveni tepih je dočekivao Josipa Broza Tita. On je odavde krenuo na sastanak sa Staljinom uoči rezolucije Informbiroa, ali je voz zaustavljen u Vršcu, Tito je izašao, a na istorijski sastanak je umesto maršala otišao Edvard Kardelj jer jugoslovensko rukovodstvo "nije izgubilo veru u socijalizam, ali je izgubilo veru u Staljina", kako je jednom prilikom izjavio Tito.
Sa stanice Topčider kretao je kasnije Tito na putovanja Plavim vozom, a ovde su voz čekali američki predsednik Džimi Karter, rumunski predsednik Nikolae Čaušesku, a i danas se prepričava anegdota sa tadašnjim libijskim predsednikom Moamerom Gadafijem, koji je u toaletu stanice ugledao otvoren ormarić železničara Ljube Manastirke, gde je istaknuto mesto zauzimala duplerica iz "Čika", sa koje se smeškala devojka u bikiniju. Gadafi je sa divljenjem potapšao Ljubu Manastirku i čestitao mu kakvu ženu ima. Ljuba je prošao sa malo ribanja zbog gole ženske, ali sve se srećno završilo.
Pionirska pruga
Otpravnik vozova na Topčideru i predsednik sindikata Sloga Saša Stanojević, čuvar stanične arhive i tradicije, uputio je inicijativu Turističkom savezu Beograda da kraljevska stanica uđe u turističke ture, a planiraju da obnove park koji je okruživao stanicu.
- U Košutnjaku je postojala i pionirska pruga od 1948. do 1953. godine. Ovde su se vozila samo deca, a dečaci su bili otpravnici vozova. Pruga je bila duga pet kilometara - otkriva Stanojević.
