Kako je dijaspora predstavljena u medijima: Najgori u prvom planu, za najbolje nema mesta
U stranim medijima "državljanin Srbije" uglavnom se pojavljuje u crnoj hronici. U srpskim, osim kad je reč o doznakama, uz dijasporu i dalje ide oznaka "gastarbajterska", a u TV emisijama znaju da "dodaju" opanke i frule. Zbog čega takvi stereotipi u medijima i može li se srpsko rasejanje predstaviti na pravi način, pitanja su Okruglog stola "Vesti".
- U Italiji se o Srbima uglavnom izveštava u negativnom kontekstu, a na te napise niko ne reaguje - ukazuje Tatjana Đorđević, član uprave Udruženja stranih medija u Italiji.
Suzana Sudar, glavna urednica "Glasa kanadskih Srba", kaže da je u toj zemlji situacija mnogo drugačija, upravo zahvaljujući srpskoj zajednici.
Mr Nikolina Milatović-Popović, stručnjak za komunikacije iz Uprave za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova Srbije, smatra da se poslednjih godina slika o Srbima u inostranstvu i Srbiji menja nabolje.
Junaci crne hronike
Kako su Srbi predstavljeni danas u medijima država u kojima žive? Da li "državljanin Srbije" nalazi mesto samo u crnoj hronici, ili ima prostora i za druge vesti?
ĐORĐEVIĆ: U Italiji uglavnom kroz vesti negativnog karaktera. A kada bude nešto pozitivno, kao kada se predsednik Tomislav Nikolić izvinio za Srebrenicu, ta vest je prenesena tako da prosečan Italijan stekne sliku da su Srbi najveći zločinci. Šta misli kada čita dve stranice teksta izvrsnog ratnog reportera, u uticajnom mediju sa 140 godina tradicije "Korijere dela sera"? A iz tog teksta koji je napisan subjektivno može se zaključiti da su samo Srbi činili zločine. Na ovakav jedan tekst nije bilo reakcija naših medija ili zvaničnika. Čak sam poslala i mejl o ovom tekstu Ambasadi Srbije u Rimu, ali nije bilo ni odgovora, ni reagovanja. Dakle, ne postoji strategija, nemamo ambasadore kulture niti intelektualce posvećene spoljnoj politici koji bi pokušali da koriguju stereotipe o nama. Druga stvar, kada odeš iz Srbije, utisak je da njoj više ne pripadaš. Takođe, postoji problem integrisanja u društvo zemlje u koju si došao. Takav je slučaj sa najbrojnijom srpskom migracijom koja živi na relaciji Vićenca-Trst. Reč je o 20.000 ljudi sa naših područja koji su otišli uglavnom trbuhom za kruhom. Na severu Italije naši ljudi se uglavnom bave građevinom, ali ima takođe i kriminala. A time se, recimo, srpski mediji ne bave.
MILATOVIĆ-POPOVIĆ: Medijska slika u Srbiji je takva da se najčešće bavimo skandalima, pa je nemoguće očekivati od stranih medija da budu drugačiji. O srpskoj dijaspori, i u domaće i u strane medije, često dolazi ono najružnije, a najčitaniji članci u Srbiji se baziraju na zabludama. Na primer, potpuna je zabluda porediti doznake i investicije. Doznake idu direktno u porodicu, u potrošnju, i ne može se očekivati da taj novac od oko tri milijarde evra godišnje bude deo investicija. Druga velika zabluda je porediti pet miliona Srba u dijaspori sa 4.500 onih koji su glasali na izborima prethodnih godina. Među tih pet miliona nisu svi državljani Srbije.
SUDAR: Ovo što je Tatjana rekla upravo ruši priču da su iz Srbije otišli samo najbolji. Dakle, kakvi smo u zemlji, takvi smo i u inostranstvu. Ipak, u Kanadi je srpska zajednica u medijima zastupljena kao i svaka druga. Tokom 90-ih godina nisam bila u Kanadi, ali poznato je da su i njihovi mediji imali isti stav kao i većina u svetu i da su optuživali Srbe za sve i svja. Srbi su reagovali, objašnjavali, slali protestna pisma novinama, posebno u vreme bombardovanja kada su 78 dana demonstrirali ispred Ambasade SAD. Danas se ta slika značajno promenila, stižu izvinjenja, objavljuju se svedočanstva kanadskih vojnika koji su bili deo Unprofora, daleko se čuje i glas generala Luisa Mekenzija, žive ikone Kanade. Inače, i kada je reč o lepim, ali i o lošim stvarima, tamošnji mediji uvek spominju poreklo osoba o kojima pišu. Za našu Anu Sokolović, koja slovi za njihovu vodeću kompozitorku, redovno naglase da je srpskog porekla i ponose se što je Kanađanka. A i ona u intervjuima to naglašava jer joj je srpsko podneblje inspiracija u stvaralaštvu. Zanimljivo je da njena opera "Svadba" na srpskom jeziku predstavlja Kanadu u svetu. To jasno govori kakav tretman imaju prave vrednosti bilo gde da živite.
Sladoled umesto šljiva
Koliko takvo medijsko izveštavanje utiče na srpsku zajednicu?
SUDAR: U Kanadi je veliki publicitet imalo otvaranje spomenika Nikoli Tesli na Nijagari. To je bio važan događaj za koji je u potpunosti zaslužna srpska zajednica. Za Uskrs i Božić kanadski mediji izveštavaju i iz naše crkve, govori se o našim običajima. Prate se svi veći događaji. Mi danas nemamo nekog poput Mihajla Pupina, koji je toliko uradio za srpstvo, bio poštovan i cenjen. Ali, imamo Novaka Đokovića. Ne možete da shvatite šta on i njegove pobede znače, kao i njegovo ponašanje na terenu i van njega, sve ono što radi znači i našim ljudima u inostranstvu. Često se piše da je njemu otežavajuća okolnost to što je iz Srbije, a on je taj koji ju je nakon mučnih devedesetih stavio na svetsku mapu i sada i običan čovek ma gde da živi kada kažete Srbija zna da je to zemlja iz koje je Đoković, a ne država koja je kriva za ratove. Nole je ono najbolje što Srbija danas ima u svetu.
MILATOVIĆ-POPOVIĆ: Pre je pitanje kako na Srbe napolju utiče kada se nešto dobro ili loše piše o Srbiji. Mislim da se globalno stvari pomeraju i da ne možemo da se poredimo sa 90-im. Dokle god se bavimo tom dekadom živećemo u sopstvenim okovima. Šta znači kada političari kažu: stabilna, prosperitetna i bezbedna zemlja? Uloga Srbije u međunarodnoj zajednici jača i to je pokazala kao domaćin na velikim konferencijama poput Ministarskog saveta Oebsa ili Samita Kine sa zemljama centralne i istočne Evrope. Takva uloga utiče na prosperitet, na dolazak investitora. Bezbednost, na primer, direktno utiče na turizam. Krajem 2013. u glavnom gradu Srbije je bilo 67 hotela, a sada ih je 91. Našu zemlju sve više posećuju stranci i slika o nama se menja. Brojne onlajn kampanje i nagrade u ovoj oblasti podižu vidljivost naše zemlje. Iz Srbije je otišla i pozitivna slika tokom izbegličke krize, i verujem da su sve te slike dobre i da prijaju Srbima koji žive u inostranstvu.
ĐORĐEVIĆ: Situacija se menja, ali u Italiji to ide sporo i nekim drugim tokom. S obzirom na to da je Italija prvi ekonomski partner Srbiji, mediji se malo više bave tom temom, naročito od dolaska Fijata i tekstilne industrije. Verujem da Srbija dobija nagrade za turizam, ali prošlogodišnje učešće na svetskom sajmu Ekspo u Milanu je bila propuštena prilika. Učesnici iz 140 zemalja odgovarali su na temu "Kako nahraniti planetu?", a Srbija na svom štandu nije pokazala skoro ništa od svoje poljoprivrede i hrane. Ne znam da li je u pitanju budžet ili ne, ali mogli smo se potruditi više od "prodaje sladoleda i espreso kafe" na našem štandu, i to usred Italije koja je veliki proizvođač zanatskog sladoleda, i još poznata po toj kafi. Recimo, Crna Gora, koja je manja zemlja od naše, dobila je recimo nagradu za štand, jer su ga lepo osmislili. Mi, nažalost, nismo ni toliko uradili, a za razliku od nekih drugih zemalja koje su se predstavile na sajmu Ekspo, mi se možemo pohvaliti još uvek zdravom i organskom hranom. Tim sajmom je prošlo više miliona turista, investitora i delegacija sa ciljem da naprave kontakte i ostvare saradnje. Smatram da smo mi tu priliku, nažalost, propustili.
Od Mihajla Pupina do Ivana "Groznog"
Da li se mediji država u kojima žive Srbi bave dostignućima naših u sportu, nauci, biznisu, umetnosti... koji su najmračniji, a koji najsvetliji primeri?
ĐORĐEVIĆ: Novak Đoković je naš najveći ambasador. Ašhen Ataljanc, naša primabalerina, šest godina je boravila u Italiji. Bila je veoma uspešna, i mediji su je dosta podržavali i pratili. U Milanu imamo i srpske dizajnere poput Dušana Paunovića, koji u Srbiji i nije poznat, a tamo je i te kako popularan. Kada je reč o negativnim primerima, najnegativnije je bilo nakon fudbalske utakmice pre tri godine u Đenovi. Novine su danima pisale o Ivanu "Groznom", povezujući to sa ratovima 90-ih i fudbalske navijače sa Arkanom. Na naslovnim stranama su kružile slike prošlosti i one koje asociraju na ne baš lepu sliku Srbije, kreiranu 90-ih godina. U zapadnim medijima Srbija je još jedini krivac, a mi, kao narod, jednostavno nosimo još neku vrstu kolektivne krivice. Biće potrebno još dugo vremena da se to promeni. U krugovima intelektualaca postoji i druga strana istine, kada je reč o Srbiji, ali ne i kod prosečno obaveštenih građana. Isto tako, danas se na sličan način izveštava o Islamskoj državi na Zapadu. Prosečan građanin ne ulazi u neku dublju analizu koji su zapravo pravi razlozi borbe Islamske države, niti postavlja pitanje da li je legitimno to što NATO bombarduje Libiju ili Siriju.
SUDAR: Svi veći uspesi srpske zajednice su predstavljeni u kanadskim medijima. Najveći od svih je što je ime i delo Nikole Tesle postavljeno na centralno mesto. Za dobijanje dozvole za mesto, i to najbolje u Nijagari za njegov spomenik, bilo je potrebno da budete ugledni i uticajni, a članovi naše zajednice to jesu. Srpska narodna odbrana (SNO), koja je pokrenula tu akciju, ove godine će 25. juna, na Srpski dan koji se održava već 71 godinu zaredom u Nijagari, organizovati svečanu ceremoniju povodom završetka radova oko Teslinog spomenika, kada će biti otvoren park i spomen-ploče. Tada će, kao i uvek, doći predstavnici gradskih, provincijskih i federalnih vlasti Kanade, poznate ličnosti i srpska omladina iz SAD i Kanade. Inače, SNO je organizacija koja je ujedinila Srbe kada je izbio Prvi svetski rat, i ove godine slavi stogodišnjicu postojanja. U SAD je SNO osnovao Mihajlo Pupin, a dve godine kasnije u Kanadi Božidar Marković. Bili su toliko uticajni u kanadskom društvu da su pre 82 godine osnovali "Glas kanadskih Srba", etnički list koji je imao tiraž od 15.000 primeraka. To su bile pismene, informativne novine, za koje su pisali velikani pisane reči iz cele emigracije, koje su ostavile neosporan dokaz o tome kako su Srbi tada živeli na tom kontinentu. Dobro je što je srpska zajednica sve aktivnija, te će zahvaljujući organizaciji "Nikola Tesla Educational Charity" (NTEC) iz Hamiltona 10. jula biti upriličena svečanost povodom promene imena dela bulevara od tog mesta do Nijagare koji će poneti Teslino ime. To su dva događaja koja će biti propraćena u kanadskim medijima, a nadam se i u našim.
Previše crkve i opanaka
Na koji način domaći mediji predstavljaju srpsku dijasporu? Da li postoje oni koji temeljno oslikavaju život srpske emigracije ili se to radi u prolazu i površno?
MILATOVIĆ-POPOVIĆ: Medijska slika u Srbiji je loša. Piše se o skandalima, hapšenjima, izvrću se činjenice. Priče o pismu, srpskom jeziku, očuvanju identiteta ne prodaju tabloide. Osim toga medijske agencije su ostale bez dopisnika iz inostranstva i opet je, kao što vidite, razlog novac. S druge strane, mediji iz dijaspore, čast izuzecima u koje spadaju "Vesti", nisu profesionalni. Reč je o portalima, časopisima, produkcijama koji su vezani za organizacije i udruženja. Ne treba zanemarivati njihovu ulogu u podizanju vidljivosti dijaspore u matici.
SUDAR: Nisam primetila da postoji veće interesovanje za njihove sudbine u domaćim medijima, a ima ih koje su i te kako vredne pažnje. U Srbiji se prave razne liste ko je ko od naših u svetu ili ko je od njih najuspešniji, a podaci su neretko pogrešni. U Kanadi ima uspešnih i cenjenih Srba u raznim sferama, i ono što nam fali jeste da neko naš uđe aktivno u politički život. Srpska emigracija ima svoje medije, koji predstavljaju vredan izvor o našim ljudima u svetu. Uglavnom su to amaterska izdanja kojima nedostaje zanatska veština. Njih ne rade ljudi koji su po profesiji novinari, mnogi su već dugo odvojeni od svog maternjeg jezika, pa im se često zamera na nedostatku pismenosti. Kada vidim koliko polupismenih ljudi koji su se dočepali vlasti odlučuje o našoj sudbini ili kako pogrešno stoji ime Mihajla Pupina na glavnom bulevaru u Novom Beogradu koji nosi njegovo ime, onda te zamerke postaju suvišne.
ĐORĐEVIĆ: Čini mi se da u izveštavanju srpskih medija o dijaspori ima previše crkve i opanaka. U dijaspori postoje takođe i dizajneri, arhitekte, umetnici, cenjeni ljudi kojima se ne posvećuje dovoljno pažnje. Kada su u pitanju novinari iz Srbije, odnos mnogobrojnih redakcija prema njima je takav da oni misle da se ti novinari više nikada neće vratiti u svoju zemlju, tako da gomilaju neisplaćene honorare, i na kraju kažu - nema budžeta za honorare. Međutim, danas to nije slučaj samo sa nama - novinarima iz Srbije. Situacija je slična i kada su u pitanju druge zemlje i njihovi dopisnici. Sa razvojem interneta i onlajn medija, potreba za stranim dopisnicima polako nestaje. U našem Udruženju stranih novinara u Italiji, koje ima tradiciju dugu skoro 100 godina, postoje starije kolege koje naglašavaju vrlo veliku razliku u tretmanu njihove medijske kuće pre 30 godina i danas. Paradoksalno, naše udruženje je u Italiji vrlo jak brend sam po sebi. Imamo veoma dobre odnose s italijanskom vladom, kao i mnogobrojne italijanske sponzore i pokrovitelje za projekte koje radimo. Dakle, dok nas u Italiji veoma dobro tretiraju, naši matični mediji i zemlje nažalost ne brinu dovoljno o nama.
Đoković razbija mit o "Srbinu kriminalcu"
I domaći i strani listovi i TV stanice o Srbima u inostranstvu uglavnom izveštavaju kada su povod skandali i kriminal, to je postao stereotip na koji predstavnici države uopšte ne reaguju, ali srećom, razbijaju ga pojedinci, a prvi među njima je Novak Đoković, koji je pored sportskih podviga uspeo da olakša i ulepša život i sunarodnicima u rasejanju.
