GMO vreba sa svih strana

Pokazi se sada drzavo Srbijo;pohapsi i osudi na duge zatvorske kazne SVE one koji su odgovorni za GMO u nasoj drzavi,i uvedi zakon kojim ce svako lice biti kaznjeno sa 20 godina robije;i da vidis kako ce se onda znati sta je red i pravna drzava;ovo je skandal koji NE SME proci nekaznjeno;GMO je smrt za nase gradjane;americko seme zla i najveci uzrocnik raka i svih bolesti koje od njega proizlaze;PROBUDI SE SRBIJO.Recimo NE za GMO jednom za sva vremena.

6 Petak 25.10.2013.06:42N. Jokić - VestiA "Vesti" istražuju GMO (1): Uz hranu na tanjiru i otrov Ne samo u Srbiji već i u Evropskoj uniji i Švjcarskoj polemiše se o štetnosti genetički modifikovanih jestivih biljaka. Za sada to su uglavnom soja i kukuruz, ali proizvođači GMO u poslednje vreme pokušavaju da uvedu i takozvani zlatni pirinač, koji će navodno spasti milione života. Sve genetski modifikovane biljke za ishranu zapravo su 100 odsto pesticidi koji su dokazano kancerogeni Šta je GMO? To su genetski modifikovani živi organizmi (biljke, životinje, bakterije, virusi), čiji su geni izmenjeni na veštački način u laboratoriji. Programirano menjanje gena ima primenu u biološkim istraživanjima, medicini i industriji hrane. Polemika koja se u poslednjih 20 godina vodi o GMO zapravo se odnosi isključivo na genetski modifikovane biljke za stočnu i ljudsku ishranu i na posledice koje njihovo uzgajanje i upotreba imaju po zdravlje ljudi i po čovekovu okolinu. Zašto je genetski modifikovana hrana opasna po zdravlje? Zato što su sve genetski modifikovane biljke za ishranu zapravo 100 odsto pesticidi koji su dokazano kancerogeni. Postoje tri vrste GMO biljaka za ishranu. Prva su biljke koje su genetskom modifikacijom programirane da budu otporne na jedan herbicid. Na primer, Monsanto proizvodi sterilno seme kukuruza čiji je gen izmenjen. Tako onaj ko gaji Monsantov kukuruz mora da kupi i Monsantov herbicid. Onaj ko jede Monsantov kukuruz, jede i herbicid. Borba protiv gladi Da li je proizvodnja genetski modifikovane hrane jedini spas od gladi na planeti kako tvrde proizvođači GMO? Ne. Glad je rezultat isključivo politike nepravdene raspodele bogatstava i prirodnih izvora na planeti. Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) UN - čovečanstvo trenutno sa klasičnim tehnologijom i izvorima ima kapacitet da prehrani 12 milijardi ljudi, a trenutno ima dvostruko manje ljudi na planeti. Samo jedan odsto čovečanstva drži skoro polovinu svetskog bogatstva (46 odsto). Ostalih 99 odsto običnih smrtnika dele drugu polovinu. Druga vrsta genetski modifikovanih biljaka, nazvane bt, jesu one koje su unošenjem genetske izmene u laboratoriji "programirane" da same luče insekticid. Treća vrsta su genetski izmenjene biljke koje imaju karakteristike prethodne dve vrste. Da li uprkos zabrana i ograničenjima u EU genetski modifikovana hrana može ipak da se nađe u vašem tanjiru? Da. Jedino Benin, Zambija i Srbija potpuno zabranjuju GMO kako za ljudsku, tako i za stočnu ishranu, njegov promet, uzgajanje i proizvodnju. U svim ostalim zemljama uključujući i EU stočna hrana se prodaje bez ikakve etikete. GMO tako posredno stiže na vaš tanjir preko mesa i mleka. Zašto je GMO opasan po čovekovu okolinu? Zato što ništa ne može da spreči širenje sterilnog semena sa parcela zemljišta zasejanim sa GMO na one koje to nisu. Neizbežno ih nose vetar, pčele, semenke i voda. Tako tradicionalno uzgajane biljke ili one koje rastu divlje počinju da proizvode mutirani gen. GM biljke dovode do genskih mutacija i kod insekata, prenose se i na mikroorganizme u zemlji koji su sve otporniiji na herbicide čiju količinu onda treba povećavati.

Neke zemlje ulaze u spor sa Evropskom komisijom. Italija i Luksemburg su iz zdravstvenih razloga zabranile Monsantov kukuruz MON810, ali im je Komisija odgovorila da njihovi argumenti nisu naučni. "Vesti" istražuju GMO: 1. Uz hranu na tanjiru i otrov Lobi prehrambene industrije najviše posla ima prilikom vrbovanja u Evropskom parlamentu jer borbena partija Zelenih u rovoskom ratu protiv GMO lobija, uspeva da pridobije većinu za zahtev da se uvede obavezna etiketa i za stočnu hranu. Za sada, GMO ulazi na mala vrata u naše tanjire preko mesa i mlečnih proizvoda. Pitanje je ko odlučuje o dozvolama za GMO u EU? Evropska agencija za bezbednost hrane (EASF) savetuje Evropsku komisiju koja zatim predlog stavlja na dnevni red sastanka ministara EU. Izvestilac za GMO u EP Korin Lepaž tvrdi da su svi stručnjaci iz EASF finansijski povezani sa industrijom hrane i rade za njene interese. Bugari najstroži Gajenje genetski modifikovanih prehrambenih biljaka dozvoljeno je u 29 država sveta. Ukupna površina, zasejana pretežno sojom, kukuruzom, pamukom i uljanom repicom iznosi oko 160 miliona hektara od čega se tri četvrtine nalazi na teritorijama SAD (43 odsto), Brazila (19 odsto) i Argentine (15 odsto). Najstrože zakonodavstvo u EU ima Bugarska. U Švajcarskoj je proglašen moratorijum, a u Rusiji je zabrana na snazi, ali se sve češće dovodi u pitanje. - Panelom stručnjaka prošle godine je predsedavao Hari Kuiper. On je u isto vreme bio koordinator projekta Intransfud koji je finansirala biotehnološka industrija. Kuiper direktno radi na ostavrenju Monsantovog krajnjeg cilja, a to je da se kao u SAD izjednače prirodni i GMO prehrambeni proizvodi - piše Lepažova u svojoj knjizi "GMO - to je naša stvar". U SAD za sada postoji samo kukuruz. Da li je genetski modifikovan ili nije onaj koji ga jede nikada neće znati jer ne postoji obaveza proizvođača da bilo šta deklarišu niti prodavaca da bilo šta naznače na etiketi. Prema nekim tezama, EU je raj za GMO, ali to nije tačno. Naprotiv, u EU postoji jaka opozicija javnog mnjenja protiv GMO. - Jedino rešenje je stalna borba - poručuje Korin Lepaž. Samo jedna vrsta genetički modifikovanog kukuruza i jedna vrsta genetički modifikovanog krompira dobili su do sada dozvolu da budu uzgajani u EU. Austrija, Francuska, Grčka, Mađarska, Nemačka i Luksemburg upotrebili su takozvane bezbednosne klauzule iz direktive EU donete 2001. godine koje su im dale mogućnost da zabrane uzgajanje određenih vrsta GMO na svojoj teritoriji. Zagovaranje GMO za ljudsku ishranu je politički veoma nepopularno u državama EU, pa je američki gigant Monsanto prošle godine povukao zahteve za dozvolu uzgajanja novih vrsta u EU za ljudsku ishranu.