Izgoreli domovi i obećanja vlasti
Treba nam miran san. Strahujemo za bezbednost. Noćima oka ne sklapamo, a kada nas savlada umor skočimo u pola noći kao opareni, i sve gledamo da li nešto gori. Ovako pričaju Srbi sa Kosova koje smo u petak obišli u neuslovnom smeštaju. Ova priča nije iz šumovite Metohije, Kline ili Istoka gde su srpski povratnici godinama meta napada i pljačkanja, već iz centra Beograda.
Prošlo je skoro četiri meseca od kada su drvene barake "Crnotravca" buknule kao kutija šibica, a plamena stihija odnela život 55-godišnjeg Svetozara Živkovića. Uslovi u naselju u kome je krov nad glavom našlo više od 50 porodica sa KiM, i u kome odrasta 40 dece se nisu poboljšali ni za pedalj.
U danu kada je vatra ispisala tragediju, bez doma je ostalo 17 osoba, a među njima i šestomesečni Andrej. Došlo je 300 raznih zvaničnika, a sve televizijske kamere beležile i svedočenje Dejana Antonijevića, 31-godišnjaka iz Kosovske Kamenice. Danas javnost ne zna da je na mestu baraka i dalje zgarište, a kako stvari trenutno stoje, on i njegove komšije će zimu dočekati u neuslovnim prostorijama Mesne zajednice kraj stadiona Crvene Zvezde.
Sve smrdi od vlage
Dvosobna baraka u kojoj živi Branka Labović iz Peći sa još petoro odraslih članova svoje porodice je srećna i čista. Međutim, oseća se vlaga.
- Svi imamo taj problem. Sve nam unutra smrdi. Ako prozor nije otvoren, ne može da se diše - žali se Branka.
- Ne znamo šta ćemo. Tamo smo više od tri meseca, a među nama je i četvoro male dece. I tamo su instalacije slabe, neki dan je otpao deo plafona, svi delimo jedno kupatilo. Kada su barake izgorele obećali su da će ih ili obnoviti ili nam naći trajni smeštaj, ali evo jeseni, doći će i zima, a nama nikakvog rešenja nema. Na sve to i dodatna muka, jedna nevladina organizacija hoće da nas iseli, jer su im potrebne ove prostorije - objašnjava Dejan Antonijević.
Fali nam krov nad glavom, ukratko "sabira" situaciju 30-godišnja Rajka Božović-Jevtić, koja već 13 godina živi u kampu na Banjici.
- Ove godine smo imali tri požara. Kada je čovek izgoreo, u svim medijima se pričalo o tome, a posle niko nije došao ni da pita kada je sahrana tom čoveku. Naše komšije su bukvalno ostale na ulici. Među nama, koji smo i dalje na Banjici, su i deca i starije žene, a strah je veliki. Noćima ne spavamo i razmišljamo da opet neće neki požar - priča ona.
Rajka sa drugim ženama, dok nema kiše, kuva i sprema napolju. Barake su drvene, a drvo je toliko suvo da i najmanja iskra može da dovede do nesreće.
- Živim u dve sobe, razmišljam o bebi, ali imati dete u ovakvim uslovima je mnogo teško. Osim opasnosti od požara, tu je i ogromna vlaga, bube, insekti raznorazni, podvlači Rajka.
Njeno ogorčenje deli i Dušanka Perović (37) iz Đurakovca u Istoku.
- Evo već 15 godina samo dolaze, uvek nešto obećavaju, odu i sutradan nas zaborave. Svi strahujemo. Čim osetimo dim svi jurimo napolje, čim čujemo vatrogasce odmah skačemo da vidimo gde su deca. Imam četvoro dece, svi su maloletni, a zbog toga što muž prima 42.000 dinara, nemamo pravo ni na socijalnu pomoć, niti na stipendiju. Dete ne mogu da upišem u vrtić. Imaju para za Velikog brata, za Parove, za Maldive, plaćaju ljude da se brukaju, a sa tim novcem bi svake godine mogli da zatvore jedan kolektivni centar - predlaže naša sagovornica.
Pročitajte još:
* Prepušteni zimi, mraku i svom jadu
* Tači udario i na srpsku crkvu
Raseljene na Banjici posetili su ministar za povratak i zajednice u Vladi Kosova Dalibor Jevtić i zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev.
- Uslovi u kojima žive već 12 godina su zaista loši i neophodno je ponuditi trajno rešenje. To može biti povratak na Kosovo, ili ukoliko se odluče da ostanu ovde, da vidimo kako možemo da im obezbedimo bolje uslove, zajednički sa Kancelarijom za KiM Vlade Republike Srbije - kazao je Jevtić.
Dušan Kozarev je podsetio da ti ljudi žive na samo desetak kilometara od centra Beograda, ali zbog teških uslova može se reći da "žive u posebnoj vrsti paralelnog vremena i prostora".
- U teškoćama su bili i kad su živeli na KiM, a sada, kada su se izmestili u tek toliko bezbedniju situaciju, brinu o kori hleba za sebe i za svoju decu, o struji, vodi, grejanju - kazao je on. Raseljeni kažu da je to bila prva poseta zvaničnika od događaja od koga svi vuku nove traume.
Preživeo pad, dočekala ga vatra
Zorana Jankovića (53) iz sela Izvor opštine Novo Brdo, nesreća je dovela do radničkih baraka "Crnotravca" i on se prvi u njih uselio.
- Radio sam na građevini i pao sa 18 metara visine. Bio sam sav slomljen, niko nije verovao da ću preživeti. Nakon 15 dana, gazdarica je mojoj ženi i deci dala otkaz, a ja nisam imao drugi izlaz nego da dođem ovde. Ovde mi je četvoro dece, troje punoletno, uslovi su baš loši.
