Da Evropa sazna za heroje i humaniste
Nedavno su "Vesti" objavile tekst o izložbi Narodnog muzeja iz Valjeva "Valjevo 1914-1915 grad bolnica" posvećenoj događajima iz Prvog svetskog rata kada je ceo grad postao velika bolnica koja je prvo primala brojne ranjenike sa bliskog drinskog ratišta, a potom i sa Kolubarske bitke.
Izložbu je posetio veliki broj građana i zbog interesovanja ona je produžena do kraja avgusta, tako da i naši ljudi koji žive u rasejanju ovoga leta mogu da je vide kad su u otadžbini.
Posle zatvaranja izložbe u Valjevu, ona će biti prikazana u u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Zaječaru...
Pripremljen je materijal i na engleskom jeziku, kako bi se i inostrana muzejska publika upoznala s velikim stradanjima, ali i herojstvom, humanošću i požrtvovanošću zabeleženim u Valjevu i Srbiji u godinama Velikog rata. S tim u vezi dr Vladimir Krivošejev, direktor Valjevskog muzeja, apeluje na Srbe iz rasejanja da se uključe u prevođenje materijala na druge jezike.
"Solunski front" u Kanadi
- Tokom 2014. naša izložba fotografija sa Solunskog fronta je uz u podršku ambasade u Ljubljani prevedena na slovenački i prikazana u mnogim galerijskim prostorima u Sloveniji, da bi potom bila proglašena za deo zvaničnog državnog programa Republike Slovenije za obeležavanje stogodišnjice Velikog rata i kao takva prezentovana u Muzeju novije istorije u Ljubljani. Za to su saznali i predstavnici udruženja Srba u Kanadi, pružili nam pomoć u pripremi engleske verzije te izložbe i evo, već punih godinu dana ona putuje i po Kanadi. Dobio sam informacije da će biti prikazana i u SAD. Nadam se da će sličnu sudbinu doživeti i izložba o Valjevskoj ratnoj bolnici. Bilo bi mi drago da stupimo u kontakt s našim ljudima u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, da iz njihovu pomoć izložbu prevedemo na nemački jezik i da publiku u tim zemljama upoznamo i sa pričom o Valjevskoj ratnoj bolnici, ali i o Srbiji, Valjevu i Valjevskom muzeju - navodi Krivošejev.
Borba s epidemijom
Izložba je posvećena stradanju za vreme Velikog rata, a posebno su istaknuti epidemija pegavog tifusa i pomoć koju su pružali svi u gradu i van njega. Naziv Valjevska bolnica ne odnosi se na jednu bolničku zgradu ili bolnicu kao instituciju već povezuje čitav niz događaja kada je jedan ceo grad sa okolinom postao velika bolnica.
Tada su dve stalne i šest rezervnih bolnica bile smeštene u više desetina objekata širom grada. Kada je izbila epidemija na brzinu su otvorene nove bolnice u kasarni Petog pešadijskog puka, Valjevskoj gimnaziji, muzeju i u svim raspoloživim javnim objektima - kafanama, školama, magacinima. I po okolnim selima formirane su brojne poljske bolnice.
Kako se vojska povlačila pegavi tifus se širio i na stanovništvo i dnevno je umiralo preko 150 ljudi. Samo je u Valjevu od tifusa umrlo oko 10.000 ljudi (3.500 vojnika, 4.000 stanovnika i 2.000 austrijskih vojnika) a u celoj Srbiji oko 135.000 ljudi. Srbija je u to vreme imala 450 lekara i na 7.500 ranjenih u Valjevu bilo je raspoređeno 25 lekara. Pre Kolubarske bitke srpska vlada je uputila apel preko novina "Tajms" iz Londona da su joj potrebni epidemiolozi. U Valjevo su pristigle ekipe lekara iz Rusije, Engleske, Holandije, Belgije, Škotske, SAD...
Ovom izložbom uprava Narodnog muzeja u Valjevu se seća svih koji su se borili protiv epidemije i koji su u njoj poklekli, koji su se borili za oslobađanje zemlje i za stvaranje moderne i samostalne Srbije.
Lekari se žrtvovali
Dr Ludvik Hiršveld poljski lekar, čuveni mikrobiolog, koji je pre Prvog svetskog rata radio u Švajcarskoj na univerzitetu, uspeo je da izoluje klicu paratifusa, posle čega je epidemija počela da jenjava. Holandskog hirurga Arijusa van Tijenhovena od pegavog tifusa je izlečio dr Selimir Đorđević, koji je kasnije od njega i umro pošto se odrekao vakcine u korist vojnika. Od posledica pegavog tifusa umrli su i dr Draginja Babić, prva žena doktor medicine u Srbiji, dr Pavle Vojteh, dr Albert Semjuel Kuk iz SAD, čiji spomenik postoji u Valjevu koji je takođe odbio da primi vakcinu uz obrazloženje da je ona potrebnija srpskom vojniku nego njemu. U to vreme u Valjevu je umrlo 22 lekara i ova izložba je u prvi plan ističe i požrtvovanost lekara i osoblja, koji su nesebično davali svoje života kako bi vojnicima i stanovnicima produžili život makar i za pola sata.
U čast Nadežde Petrović
Izložba je otvorena na dan stogodišnjice smrti čuvene slikarke Nadežde Petrović, koja je bila bolničarka ne samo tokom Prvog svetskog rata već i za vreme Balkanskih ratova i koja je svoju poslednju sliku Valjevska bolnica upravo naslikala u Valjevu. Slika prikazuje šatore poljske bolnice u Valjevu. Slikana je između dežurstava pored onemoćalih ranjenika. Original se nalazi u Muzeju savremene umetnosti i bio je 20-ak dana izložen u Valjevu, na čije mesto je stigla reprodukcija.
