Lekari koji su umrli za srpske vojnike
Valjevo je dalo su veliki broj vojskovođa i narodnih vođa, ali se upisalo u istoriju i kao grad bolnica. U gradu na Kolubari u organizaciji Narodnog muzeja Valjevo u aprilu je otvorena izložba "Valjevo 1914-1915. godine - grad bolnica" posvećena Prvom svetskom ratu kada je ceo grad postao jedna velika bolnica.
Izložba je otvorena na stogodišnjicu smrti čuvene slikarke Nadežde Petrović, koja je bila bolničarka ne samo tokom Prvog svetskog rata već i za vreme Balkanskih ratova i koja je svoju poslednju sliku "Valjevska bolnica" upravo naslikala u Valjevu. Na slici su šatori poljske bolnice, a slikana je između dežurstava pored ranjenika.
U Valjevo su prvo pristizali ranjenici sa drinskog ratišta, a potom i iz Kolubarske bitke. Tada su dve stalne i šest rezervnih bolnica bile smeštene u više desetina objekata širom grada. Grad, koji je to tada imao 8.000 stanovnika, dolaskom vojnika, ranjenika i izbeglica, dostigao je cifru od 100.000.
Da situacija bude još gora, Valjevo je od kraja 1914. godine postalo žarište ogromne epidemije pegavog tifusa. Od posledica ove bolesti u Valjevu je umrlo oko 10.000 ljudi, i to 3.500 srpskih vojnika, preko 4.000 civila i oko 2.000 austrougarskih zarobljenika. Procenjuje se da je u Srbiji umrlo oko 135.000 ljudi nakon širenja epidemije, od toga oko 30.000 vojnika.
U Valjevu su do izbijanja rata postojale samo dve bolnice - Valjevska okružna bolnica sa hirurškim paviljonom, čiji je upravnik bio dr Selimir Đorđević, i Stalna vojna bolnica Drinske divizije, kojom je rukovodio major dr Pavle Vojteh. Obe su imale mali broj kreveta. Po izbijanju epidemije pegavog tifusa na brzinu su otvorene nove bolnice u kasarni Petog pešadijskog puka, gimnaziji, muzeju, te na svim raspoloživim javnim objektima: kafanama, školama, magacinima. Po okolnim selima osnovane su poljske bolnice.
Solunski front
- Tokom 2014. godine naša izložba fotografija sa Solunskog fronta, uz punu podršku ambasade Republike Srbije u Ljubljani, prevedena je na slovenački jezik i prezentovana u mnogim gradovima u Sloveniji, da bi potom bila proglašena za deo zvaničnog državnog programa Slovenije za obeležavanje stogodišnjice Velikog rata. Predstavnici udruženja Srba u Kanadi pružili nam pomoć u pripremi engleske verzije ove izložbe, i evo, već punih godinu dana ona putuje i po Kanadi, a uskoro će i u SAD. Nadam se da će sličnu sudbinu doživeti i ova izložba - kaže direktor muzeja Krivošejev.
Kako se vojska povlačila, tako je se pegavi tifus širio i na stanovništvo i dnevno je umiralo preko 150 ljudi. Srbija je u to vreme imala 450 lekara na 4,5 miliona stanovnika, a na 7.500 ranjenih u Valjevu bilo je raspoređeno 25 lekara. Na vest da je u Valjevu izbila epidemija tifusa neslućenih razmera u Valjevo su počeli da pristižu lekari iz mnogih zemalja.
Još pre Kolubarske bitke srpska vlada je uputila apel preko londonskog "Tajmsa" da su joj potrebni epidemiolozi. U Valjevo su pristigle ekipe lekara iz Rusije, Engleske, Holandije, Belgije, Škotske, Amerike...
Dr Ludvik Hiršveld, poljski lekar, čuveni mikrobiolog, koji je pre Prvog svetskog rata radio u Švajcarskoj na univerzitetu, uspeo je da izoluje klicu paratifusa, posle čega je epidemija počela da jenjava iako je grad još dugo posle toga izgledao avetinjski. Holandskog hirurga Arijusa van Tijenhovena od pegavog tifusa je izlečio dr Selimir Đorđević, koji je kasnije od njega i umro pošto se odrekao vakcine u korist vojnika.
Od posledica pegavog tifusa umrli su i dr Draginja Babić, prva žena doktor medicine u Srbiji, dr Pavle Vojteh, dr Albert Semjuel Kuk iz SAD, kome su Valjevci podigli spomenik jer je takođe odbio da primi vakcinu uz obrazloženje da je ona potrebnija srpskom vojniku nego njemu.
Valjevska bolnica je bila najveća ratna bolnica u Prvom svetskom ratu. U to vreme u Valjevu je umrlo 22 lekara i ova izložba je u prvi plan istakla požrtvovanost lekara i medicinskog osoblja, koji su nesebično davali svoje života u borbi za tuđe.
- Ovo je najznačajni događaj kojim je u Valjevu obeležena stogodišnjica velikog rata. Posebnim tablama u gradu obeleženi su svi objekti korišćeni za ranjenike: kasarne, škole, sudovi, hoteli, restorani - istakao je direktor Valjevskog muzeja dr Vladimir Krivošejev.
- Zahvaljujući Ministarstvu biće pripremljena i verzija ove izložbe na engleskom jeziku, kako bismo bili u prilici da i inostranu muzejsku publiku upoznamo sa velikim stradanjima, ali i herojstvom i požrtvovanošću u Valjevu i Srbiji u godinama Velikog rata.
