Jedan je "Marš na Drinu"
Kada se razmišlja o filmskoj ekranizaciji tema vezanih za Prvi svetski rat, mlađe generacije prvo pomisle na čuveni "Marš na Drinu" iz 1964. godine. Čak i dobri poznavaoci srpske i jugoslovenske kinematografije, u koje spada i Radoslav Zelenović, ne mogu da nabroje neki značajniji broj naslova na ovu temu, iz prostog razlog - nije ih ni bilo.
Zelenović podseća da su između dva rata, snimljena samo dva filma na temu Velikog rata, "S verom u boga" Mihajla Petrovića iz 1932, a nešto kasnije 1940. snimljen je i dokumentarac "Golgota Srbije" Stanislava Krakova.
- Uoči Drugog svetskog rata "Golgota Srbije" je zabranjena zbog toga što u filmu nije bio adekvatan odnos prema našim susedima Bugarima i Austrijancima?! Valjda ih nismo u dovoljno lepom svetlu prikazali, iako smo ratovali protiv njih - ukazuje Zelenović na svojevrsnu cenzuru i nepoželjnosti ove teme i u Kraljevini Jugoslaviji.
Posle Drugog svetskog rata je svakako najznačajniji i dugo godina jedini film o Srbiji u Velikom ratu bio "Marš na Drinu" iz 1964. režisera Živorada - Žike Mitrovića.
- Dok sam radio u redakciji Filmskog programa Televizije Beograd, kada dođe tema Prvog svetskog rata, "Marš na Drinu" je bio jedini koji smo mogli da prikazujemo da bi se obeležila godišnjica. Kasnije je došla "Pukovnica" Đorđa Kadijevića, "Sveti Georgije ubija aždahu" Srđana Dragojevića i "Besa" Srđana Karanovića - nabraja Zelenović sa koliko malo naslova se moglo računati.
Kada bi se poteglo pitanje zašto se ne rade priče iz ratne epopeje obeležene velikim stradanjem Srbije i srpskog naroda u komunističkoj Jugoslaviji su se tražili izgovori da je to epoha, da je jako skupa i tome slično. Zelenović je uveren da to nisu pravi razlozi.
- Epoha je i Drugi svetski rat. I za to su potrebni kostimi, tenkovi, avioni, šta sve ne. Mislim da je reč o nečemu sasvim drugom. Ta priča o Prvom svetskom ratu nekima je bila suviše nacionalna, mada je pošast bila opšta. Prosto se nije uklapala u dnevno-političke događaje tog vremena. Iz tog razloga se nisu snimali filmovi na temu Velikog rata - kaže dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke.
Jedan od najboljih poznavaoca istorije srpskog filma sigurno nije usamljen u ovakvom promišljanju, ali već deceniju i kusur Srbi imaju svoju nacionalnu državu, pa opet ova tema je ovlaš dotaknuta. A onda, i kada se skupi hrabrost, volja i novci - kritika je nemilosrdna.
Naročito ona koja dolazi iz ideološkog obzorja "kruga dvojke".
U listu "Danas" Pavle Simjanović objavljuje kritiku filma "Kralj Petar Prvi" pod naslovom:" U slavu laži". On se prvo zgražava ("bljak, fuj") nad podatkom da se film snima po motivima romana Milovana Vitezovića "Čarape kralja Petra" koji, priznaje, nije pročitao. Film je odgledao, a njegov vrednosni sud je i dalje na nivou gađenja. Pravi ideološku konstrukciju kakvu to poruku Ristovski pokušava filmom da podvali neukom gledaocu.
"Radnja počinje 24. jula 1914. godine i podeljena je na dve linije koje se spajaju negde oko polovine. U prvoj imamo Petra I, ostarelog, nezainteresovanog, koji, malo po malo, sve više uzima učešće u odbrani zemlje od austrougarskog napada (što je istorijska besmislica - sve vreme je bio tek figura). Tu zatičemo i elemente "vučićizma".
Kralj je mudriji od svog okruženja, usamljen u zdravorazumskoj poruci da moramo biti vešti, oprezni, prihvatiti kapitulaciju u cilju izbegavanja narodne patnje. Naravno, i dok je tako pomirljiv jasno nam je da će kada rat, protiv kojeg je celim svojim empirijsko-osećajnim bićem bio, počne, ponovo on biti nosilac vrhovne mudrosti, spasitelj nacije", napisao je dramaturg Simjanović, više omalovažavajući nacionalno-istorijsku temu nego što je ozbiljno pristupio analizi filma.
Tek se zaparalo
Režiser i filmski kritičar Božidar Zečević smatra da "apoteoza Velikom ratu još čeka svog autora i da je glavni nedostatak dosadašnjih ostvarenja tanak i nedomišljen scenario".
- Slažem se sa mojim prijateljem Božom Zečevićem da Prvi svetski rat čeka svoje filmove. Nadam se da će ova dva filma, koja su napravljena pošteno i sa najboljim namerama, pokrenuti pre svega one koji odlučuju kome će dodeliti sredstva za filmove, da će pokrenuti i autore da je moguće napraviti na ovu veliku i strašnu temu filmove koji se, što je takođe važno, gledaju - kaže Radoslav Zelenović.
On se zalaže da jedan deo državnog fonda koji je rezervisan za produkciju filmova bude namenjen samo za filmove na temu Velikog rata, bilo da je reč o igranim, kratkometražnim ili dokumentarnim.
- Možete da čitate šta god, koje god istorijske knjige, prelaz preko Albanije, ono što smo videli kod Ristovskog u filmu je nešto što ne možete da gledate ravnodušno i što daje najuverljiviju sliku stvarnom događaju. Zato mislim da priče oko Prvog svetskog rata, ne da nisu ispričane, one su samo načete.
Pomoć počasnog konzula
Možda deo zasluge što je film "Kralj Petar Prvi" u "drugoj Srbiji" dočekan na nož ide i na dušu Lazaru Ristovskom, koji se prethodnih godina stavio u službu propagandne mašinerije vladajuće Srpske napredne stranke. I kada ga novinari "Danasa" pitaju kako objašnjava to što su čačanske vlasti za milion dinara kupile unapred karte za njegov film, on nadobudno odgovara da bi bilo "lepše da ga je postavio neko iz nekog tiražnijeg medija, pa da taj odgovor svi čuju".
U svakom slučaju, beogradska čaršija je za sve vreme snimanja ove ratne epopeje brujala o tome kako je projekat skup, te kako je Ristovski primoran da proda svoju kuću u Zemunu.
Dragan Marković Palma je tako iskoristio svoj uticaj kao počasni konzul Grčke u Srbiji, pa je za snimanje ključnih scena dolaska srpske vojske na Krf, obezbedio put, smeštaj i hranu za 100 mladih jagodinskih sportista koji su statirali u filmu.
Patriotska čitanka
Domaći filmovi ponovo dovode publiku u bioskope. Ako rekord u ovoj sezoni drži akcioni triler "Južni vetar", za istorijske spektakle domaće proizvodnje to je prava retkost. Drugim rečima - ne pamti se.
Ali finiš godine, sav u znaku stogodišnjice od okončanja Prvog svetskog rata, doneo nam je dva značajna filma o Velikom ratu, teme koja je decenijama bila svojevrsni zabran za filmske autore.
Publika je prvo upoznala "Zaspanku za vojnike", Predraga - Gage Antonijevića. Film o vojnicima jedne tobdžijske baterije u Prvom svetskom ratu, rađen je po motivima "Srpske trilogije", ratnih memoara Stevana Jakovljevića. Tačnije, na osnovu njegove prve knjige o 1914. godini, Nataša Drakulić je napisala scenario za film. Tek svršeni student biologije, budući akademik Stevan Jakovljević ostavio je ubedljiv zapis o stradanju srpske vojske u koju je i sam bio mobilisan. Neposredno ljudsko svedočenje, bez mitologiziranja.
Reditelj Predrag - Gaga Antonijević izjavio je da film deluje kao patriotska čitanka namenjena i najmlađoj publici koja zna malo ili nimalo o Prvom svetskom ratu. A takvih je, zar treba reći, ogromna većina.
- U filmu nema psovki, grafičkog nasilja, potoka krvi, nema ni blata, uzdignuto je sve na viši nivo. To su bili divni i lepi ljudi koji su verovatno i bolji od nas, koji su izneli taj rat i zahvaljujući kojima danas živimo u slobodi - rekao je poznati režiser, jedan od retkih koji ne oseća potrebu da se pravda za sopstveni patriotizam.
Interesovanje za ratnu tematiku nastavljeno je početkom decembra velikom premijerom još ambicioznijeg projekta - filmom Lazara Ristovskog "Kralj Petar Prvi". Rađen po romanu Milovana Vitezovića "Čarape Kralja Petra", film je životno delo poznatog glumca, iako ga on nije režirao, ali jeste producirao i igra noseću ulogu.
- Već dugo godina sam u ovom filmu, snimanje je bilo naporno, jer sam bio i producent i igrao glavnu ulogu, sad trenutno mislim da je posle ovog filma na neki način zaokružena moja karijera - poverio se glumac novinarima.
