Prašina pokriva Pupinov podvig
"Oko 5.000 dokumenata otkrivaju ulogu slavnog naučnika u regrutovanju Srba, a državi ne pada na pamet da ih otkupi od Kanade", ogorčen je Vidoje Golubović, predsednik Udruženja dobrovoljaca 1912-1918.
Obeležavajući 100 godina od Velikog rata, ponovo je zaboravljena uloga srpskih dobrovoljaca iz Amerike i Kanade, a posebno uloga u njihovom regrutovanju jednog od najvećih srpskih naučnika, Mihajla Pupina.
Vidoje Golubović, predsednik Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918, njihovih potomaka i poštovalaca, u razgovoru za "Vesti" ističe da je još frapantniji podatak da ni u godini kada se obeležava 100 godina od kraja Velikog rata nije bilo ni želje ni volje da se iz arhiva u Kanadi dopremi još oko 5.000 stranica vredne istorijske građe.
- Da se ne zavaravamo, takav odnos prema sopstvevnoj istoriji su imali i sve dosadašnje vlade. Nikad nije bilo ozbiljnog pokušaja da se ova tema do kraja istraži i predstavi javnosti. Činjenica je da se pitanjima dobrovoljaca iz Prvog svetskog rata danas u Srbiji ne bavi nijedna institucija, već je sve prepušteno pojedincima koji napišu određeni članak ili publikaciju. Međutim, ne postoji ni kontinuitet, ni naučno-istraživački pristup.
Čak se ne zna koliko je tačno dobrovoljaca stiglo iz Amerike i Kanade?! Golubović navodi da je prva grupa, njih 36 došlo 1916, a da su u Kanadi organizovani logori gde je primljeno oko 5. 000 dobrovoljaca. U tome je najzaslužniji bio proslavljeni srpski naučnik Mihajlo Pupin, koji je najveći deo aktivnosti oko prikupljanja i slanja dobrovoljaca sam finansirao. Golubović ističe da je uloga proslavljenog naučnika zapostavljena sve do današnjih dana:
- Ili je potpuna nepoznanica šta je do kraja uradio, ili se čak ne znaju njegove zasluge. Verujem da bi građa koja se nalazi u Kanadi osvetlila i dala pravu sliku o tome šta je Pupin učinio.
Golubović je u ime svog udruženja pokušavao da ispravi nepravdu, a onda je, priznaje, i on digao ruke od svega.
- Kao predsednik udruženja, obraćao sam se do 2014. arhivima u Beogradu i SANU, svi su me vrlo lepo primili, saslušali, ali rezultata nije bilo. Jednom prilikom sam razgovarao i sa državnim sekretarom u Ministarstvu rada... Sve se na tome završilo. Jednostavno, umorio sam se od priče i prepustio stihiji. Ističem da je Arhiv iz Kanade udruženju jednom prilikom, oko 2010. godine, dostavio 900 strana materijala, ali to je samo deo onoga što tamo postoji - otkriva naš sagovornik.
Dodaje da se arhive o srpskim dobrovoljcima ne nalaze samo u Kanadi, već i u Rumuniji, Rusiji, Kini, Japanu, Južnoj Africi, Bugarskoj, Turskoj, Egiptu, Grčkoj, Francuskoj, Južnoj Americi, Hrvatskoj, Češkoj, Slovačkoj, Nemačkoj, Austriji...
- Sve to treba istražiti, jer i ne znamo gde se šta nalazi. Tek kada većinu tih dokumenata budemo istražili možemo dobiti odgovore na brojna pitanja. I u tom poslu bi nam mnogo pomogla srpska dijaspora. Mogla bi da nam pomogne u finansiranju digitalizacije ili kopiranja tih dokumenata. Ne treba zaboraviti da je to građa za koju se niko nije interesovao i da je potrebno vreme da se arhiva spremi za tako nešto - zaključuje Vidoje Golubović.
Dobrovoljaca iz 40 zemalja
Vidoje Golubović ističe da se sem 97 procenata srpskih dobrovoljaca, na strani Srbije u Prvom svetskom ratu borio i značajan broj Rusa i Čeha, a da su posebnu ulogu imale strane medicinske misije:
- Brojne bolnice, osoblje, oprema i drugo stizali su od Japana, Rusije, Škotske do SAD, Holandije, Britanije, Kanade, Francuske...
Podeljeno 9.000 parcela
Da je sve kao u onoj pripoveci Laze Lazarevića "Sve će to narod pozlatiti", Golubović svedoči i na primeru dobrovoljaca iz Amerike i Kanade.
- Po završetu rata, kao neka vrsta nagrade, deljene su obveznice i zemlja. Ali, parcele je dobilo svega oko 9.000 dobroljaca. Pritom, tek 1928. je donet zakon o dobrovoljcima, a sve do dopune tog zakona 1938. bilo je dosta zloupotreba oko priznavanja tog statusa. Mnogi nisu ostvarili ni osnovna statusna prava, pa su veoma teško živeli zbog čega su se vraćali u postojbinu. Podsetiću da dobrovoljci koji su dobili zemlju u Pančevačkom ritu, ni danas nisu ušli u posed, jer je to postalo vlasništvo PKB.
