Preko čitanki do pomirenja?
Centar za demokratiju i pomirenje u jugoistočnoj Evropi iz Soluna priprema dva nova toma zajedničkih istorijskih čitanki namenjen za učenike u zemljama Balkana, koje će ovoga puta obrađivati period Hladnog rada i ratova devedesetih godina.
- U novim čitankama istoričari će se baviti Hladnim ratom i nedavnom istorijom, čije posledice još svi osećamo, a to su ratovi devedesetih godina na području SFRJ. Koncepcija ostaje ista, biće to zbir istorijskih izvora od 1945-1989 godine - najavila je Zvezdana Kovač, direktorka Centra.
Nisu obavezne, ali ih koriste
Ove čitanke nisu obavezne u školama, ali u Centru za demokratiju i pomirenje tvrde da "nastavnici vrlo rado posežu za njim".- Naša procena je da ih koristi između 2.500 i 3.000 nastavnika, što znači da ih je koristilo oko 800.000 đaka. Ovo je podatak za poslednje tri godine i procena je napravljena uz pomoć naših koordinatora u svakoj zemlji koji su obično iz lokalnih udruženja profesora istorije. Najviše se koriste u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Albaniji i Bosni i Hercegovini - kaže Zvezdana Kovač.
Reč je pokušaju da se se istorijski događaji na jednom mestu prikažu iz više različitih uglova koji dominiraju u istoriografiji određenim balkanskih zemalja, a koje su u prošlosti često međusobno ratovali. Upravo u tome što pružaju više različitih pogleda na isti događaj, kako smatraju priređivači, leži i najveći kvalitet ovih čitanki zamišljenih kao pomoćno nastavno štivo.
- Kod jednih, određeni događaj se opisuje kao okupacija, kod drugih kao oslobođenje. Negde su neki, po opštem utisku važni događaji, našli vrlo malo prostora u udžbenicima istorije, a negde pak mnogo više. Ratni zločini koje su počinili drugi narodi se potenciraju, sopstveni se uglavnom prećutkuju - konstatuje Zvezdana Kovač.
Akademik Ljubodrag Dimić kaže da, u principu, nije protiv ideje zajedničkih istorijskih čitanki, ali naglašava da one ne mogu biti pravljene na "principu simetrije jer to nije ravno istorijskoj istini".
- Takav projekat treba raditi sa osećajem za istorijsko znanje, a ne sa osećajem koje nameće politička korektnost. Tako shvaćena politička korektnost neprijatelj je istorijske nauke i onda možemo doći u situaciju da nam istorija u jednom momentu "eksplodira" u lice - kaže profesor Dimić za "Vesti".
Knjige, kao i prethodni prvi set od četiri čitanke koji se bavio periodom od Osmanskog carstva do Drugog svetskog rata, biće na raspolaganju nastavnicima širom regiona.
Predrag Nešović, profesor istorije iz Niša, smatra da je dobro došao svaki nastavni materijal koji omogućava da se iz različitih uglova sagleda neki istorijski proces.
- Deci treba da usadimo kritički odnos prema prošlosti, posebno mi na Balkanu gde vladaju stereotipi poput onih: "Bugari nam uvek rade iza leđa" ili "Grci su nam prijatelji", a koji se prenose iz decenije u deceniju, iz veka u vek. Na ove čitanke gledam kao na priliku da se đaci upoznaju kako različiti narodi iz regiona sagledavaju jedan isti događaj - komentariše Nešović za "Vesti".
On dodaje da će ih koristiti kao pomoćno štivo u nastavi, pogotovu što uloga profesora istorije u 21. veku, veku informatičke dostupnosti, više nisu isključivi nosioci znanja, već učenika treba da usmere ka kritičkom razmišljanju.
Pročitajte još:
* Srpski film kao izvinjenje Evropi
* Vučić: BiH poštujemo, Srpsku volimo
* Odsecanje glava ne interesuje tužioca
- Da odgovor na njihovo pitanje ne bude ono prvo što im izađe na internetu, već da razluče istorijske činjenica od propagande - dodaje profesor Nešović.
Pitanje je da li zajedničke istorijske čitanke namenjene za đake na Balkanu mogu nadjačati nacionalne stereotipe i doprineti boljem razumevanju međusobno isprepletenih istorijskih događaja u regionu koji boluje od "viška istorije"? Reč je o čitankama koje nisu obavezne, a do eventualnog nekog zajedničkog udžbenika teško da bi moglo doći u skorije vreme. Istoričar Bojan Dimitrijević kaže da je skeptik povodom bilo kakvog izdavanja zajedničkih udžbenika.
Različite kritike
Na srpskom jeziku su pre 10 godina u izdanju iste organizacije objavljene istorijske čitanke "Osmansko carstvo", "Nacije i države", "Balkanski ratovi" i "Drugi svetski rat". Kasnije su te čitanke osvanule i na jezicima drugih naroda u regionu. Istoričarka Dubravka Stojanović, srpski priređivač, konstatovala je tada da su kritike dolazile iz različitih zemalja sa skoro istim argumentima, ali sa suprotnim značenjem. U Srbiji se pisalo da su knjige grkocentrične, pošto je urednica Grkinja, a u Grčkoj su tvrdili da o njihovoj zemlji nema ničega.- Bili smo napadani i za razne vrste zavera, od napada u Hrvatskoj da želimo da obnovimo Jugoslaviju, do nama najduhovitijeg napada u Grčkoj da hoćemo da obnovimo Osmanlijsko carstvo - komentarisala je Stojanović.
- Oni su veoma teško primenjivi iz dva razloga. Prvo, zbog nepoverenja koje postoji prema nečemu što dolazi sa strane, a drugo na našem tržištu udžbenika vlada velika konkurencija - kaže Dimitrijević.
Francuzima i Nemcima nije uspelo
Posle Drugog svetskog rata razorena Evropa je pokušala sa projektom zajedničkog udžbenika evropske istorije, ali on nije zaživeo.
- Ako imate narode koji su se u 20. veku često sukobljavali, to je vrlo teško da uspe. Kako Francuzima da objasne 1,5 miliona njihovih žrtava iz Prvog svetskog rata ili kako da Nemačka objasni da Hitler nije devijacija već posledica jednog dugog procesa za posezanjem svetske moći - primećuje Ljubodrag Dimić.
